Radnicima u tekstilnoj konfekciji u istočnom regionu Severne Makedonije nedavno je rečeno da rade u nedelju. Međutim, ubrzo im je inspekcija pozvonila na vrata, pa je nedelja za njih ostala neradni dan.
Ovo je poslednji primer koji je zabeležila građanska organizacija za zaštitu radničkih prava "Glasen tekstilec" u vezi sa tim koliko se poštuje zakonsko rešenje da nedelja bude "dan nedeljnog odmora".
Ipak, kako kažu, ovakvi primeri su retki.
"Ovo je jedan od retkih zakona koji je sproveden u praksi. Već na početku su se 'pokazali zubi' i od starta je bilo implementacije", kaže Kristina Ampeva iz "Glasnog tekstilca", koji su kao organizacija bili jedni od najglasnijih pobornika ovog radničkog prava.
Tekstilna industrija nije među 40-ak delatnosti koje su izuzeti od pravila "nedelja neradni dan".
Zaposleni u delatnostima koje mogu da rade u nedelju, prema propisima, imaju dnevnicu koja je najmanje 50 odsto viša za svaki sat proveden na radu i pravo na slobodan dan u narednih sedam dana.
Tri godine nakon uvođenja "nedelje neradnog dana", vlast najavljuje reviziju, deo biznisa "navija" za potpuno ukidanje, a sindikalci, pak, negoduju.
Međutim, koliko je do sada poštovano ovo zakonsko rešenje?
"Nedelja neradni dan" počela je da se primenjuje od 1. januara 2022. godine i od tada je izvršeno ukupno 357 inspekcijskih nadzora, pokazuju podaci koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio od Državnog inspektorata za rad.
Međutim, u većini tih kontrola nisu otkrivene nepravilnosti, odnosno izdato je samo 57 rešenja za "otklanjanje nedostataka" i 16 zabrana za rad onim poslodavcima koji nisu poštovali zakon.
Inspektori su u 2024. izvršili i 17 vanrednih kontrola po prijavi samih radnika i doneli isto toliko rešenja, od kojih su 12 bile opomene, dve naredbe i tri zabrane za rad.
Pored toga, izrečeno je i sedam prekršajnih novčanih kazni.
Od 17 rešenja, najviše – devet – bilo je zbog toga što se radilo u nedelju, iako nije bilo dozvoljeno.
Sedam se, pak, odnosilo na to da poslodavac nije obezbedio pravo na nedeljni odmor u narednih sedam dana ili radniku nije isplatio dodatak za rad, dok su tri bila zbog toga što preduzeće, iako ima obavezu, nije prijavilo Državnom inspektoratu za rad da će raditi u nedelju.
Pogleda li se po regionima, najviše nepravilnosti, pet, bilo je u Pologu, dok su četiri bile u Skopskom regionu. U ovim regionima izrečene su i sve novčane kazne – dve u Pologu i pet u Skopskom. Četiri nepravilnosti bile su u istočnom regionu, dok je po jedna bila u Vardarčkom, Jugozapadnom, Pelagonijskom i Severistočnom.
Kada je reč o aktivnostima, one su različite. Najviše – sedam – odnosi se na kategoriju "ostale uslužne delatnosti", dok su četiri bile u objektima za smeštaj, a ostale su bile po jedna ili dve nepravilnosti u oblasti poljoprivreda, tekstila industrija, građevinarstoa, trgovina, umetnost i zabava, finansije, osiguranje…
Problemi sa evidencijom radnog vremena
Ovo zakonsko rešenje, iako nije idealno, treba da ostane i da se poštuje, smatra Ampeva.
I ona, kao i Savez sindikata Makedonije (SSM), smatraju da postoje delatnosti koje ne moraju da rade u nedelju, a kao primer navode trgovačke centre.
"Jedna Grčka i Crna Gora, koje zavise od turizma, odlučile su da ne rade. Ili neka se donese novi način evidencije radnog vremena koji će biti povezan sa nekom od institucija – Državnim inspektoratom za rad ili Poreskom upravom, kako ne bi bilo manipulacija. Ako se to uradi, lično ću odustati od zakonskog rešenja, ali dok ne bude relevantne evidencije i dok se rad radnika ne isplati kako bi trebalo, nema potrebe za izmenama", kaže Ampeva.
Neuredno vođenje evidencije, a samim tim i nepravilan obračun doveli su do toga da deo radnika na kraju meseca ne vidi drastičnu razliku u plati, što stvara nezadovoljstvo, smatra deo ljudi iz biznis sektora.
Mile Boškov, iz Poslovne konfederacije Severne Makedonije, kaže da je to problem sa kojim se suočavaju kompanije sa manjim brojem zaposlenih.
"Tu vlada neznanje i nevođenje evidencije.- upozorava Mile Boškov
"Tu vlada neznanje i nevođenje evidencije. Neki nisu znali ni koliko da plate radnicima. To stvara loš odnos radnika prema poslodavcu. Ovo je slučaj u većini makedonskih malih i srednjih preduzeća, dok kod velikih ima pomaka", kaže Boškov za RSE.
'Ko želi, neka radi nedeljom'
Ovo je, kako ističe, samo jedan od "negativnih efekata" nedeljnog neradnog dana, zbog čega je njegov stav da onima koji žele, bez obzira na delatnost, treba omogućiti da rade nedeljom i isplaćuju dnevnice u skladu sa zakonom.
"Ljudi vikendom, većina koji su angažovani u nedelji, umesto da izađu i potroše nešto novca u našim prodavnicama, restoranima, hotelima, imaju običaj da idu negde drugo da kupuju i razvijaju pograničnu ekonomiju u susednim zemljama", kaže Boškov.
Ovo posebno smeta zanatlijama.
"Od početka smo zahtevali da nedelja bude neradna, ali za one koji to žele", kaže za RSE predsednik Zanatske komore, Agron Fazliji.
On smatra da je zakonska odredba, pored razvoja privrede u pograničnim mestima u susedstvu, stvorila i sivu ekonomiju, pa veliki deo lokalnih radnji radi iza zatvorenih vrata, a zaposleni ne odmaraju.
"Imamo primer frizera i kozmetičara, neki rade na crno, a neki su zatvoreni, a najveću potrebu imaju nedeljom jer su tada svadbe, krštenja itd. Kao što rade apoteke, tako i automehaničar treba da radi nedeljom", dodaje Fazliji, koji naglašava da je time što ne rade lokalne prodavnice i zanatlijske radnje, a rade samo tržni centri, nastala ekonomska diskriminacija.
Dok se većina komora zalaže za reviziju važećeg zakona, sindikati su u više navrata izražavali protivljenje.
Podsećaju da je neradan dan ne samo nedelja već i subota.
"Naglašavamo da je i subota neradni dan, s obzirom da je zakonsko rešenje za redovno radno vreme u zemlji 40 sati, a po pravilu radna nedelja je petodnevna, od ponedeljka do petka. Nismo videli da su poslodavci, pogotovo oni najglasniji, promenili radno vreme i rad sa radnicima nedeljom, te su na taj način dali primer radnicima da je dobro raditi u nedelju", izjavio je nedavno za RSE predsednik Saveza sindikata, Slobodan Trendafilov.
Rasprava o reviziji zakona vodi se u Ekonomsko-socijalnom savetu, koji je osnovala vlada, a koji uključuje i sindikate i poslodavce.
Odatle bi trebalo da proizađe i rešenje.
Makedonski premijer Hristijan Mickoski nedavno je saopštio stav da treba omogućiti onima koji postignu dogovor i dobiju dvostruko ili trostruko višu dnevnicu da rade nedeljom.
"Ili će da važi za sve, ili neće ni za koga", rekao je Mickoski.
Opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), u čijem je mandatu donet zakon, optužuje aktuelnu vladu da želi da ukine pravo koje su radnici stekli nakon višedecenijske borbe.
Izuzeci od pravila "nedelja neradni dan" su trenutno one delatnosti gde radni procesi ne mogu da trpe prekid, kao što su, na primer, uzgajanje životinja, kopanje uglja i rude, proizvodnja gasa, farmaceutskih proizvoda, hleba, apoteke, mediji, trgovci u turističkim mestima.
Proglašenje nedelje neradnim danom, odnosno "danom nedeljnog odmora" 2022. godine, pred Ustavnim sudom je osporila Privredna komora. Međutim, sudije Ustavnog suda su tu inicijativu odbile uz ocenu da su navodi privrednika neosnovani.