Laura Harth iz međunarodnog "Safeguard Defenders" izjavila je da ta organizacija pokušava da utvrdi gde se trenutno nalazi Ujgur sa kojim je prekinuta svaka komunikacija po sletanju na aerodrom u Beogradu.
"Prema informacijama njegove verenice, Kahar (Kahaer) Haitamu, koji ima legalan boravak u Turskoj od oko 2010. godine, priveden je po dolasku u Beograd 2. decembra. Poslednji kontakt sa njim bio je ubrzo nakon što je izjavio da ga policija prebacuje. Od tada su sve komunikacije prekinute", izjavila je 5. decembra za Radio Slobodna Evropa (RSE) Harth, direktorica kampanje grupe za ljudska prava "Safeguard Defenders".
"Safeguard Defenders" je nevladina organizacija za ljudska prava koja radi na zaštiti ljudskih prava u, kako se navodi na sajtu, nekim od najneprijateljskijih sredina u Aziji.
Harth je izjavila da ta organizacija, zajedno sa lokalnim nevladinim Beogradskim centrom za ljudska prava, aktivno pokušava da shvati gde se Kahar Haitamu, koji je pripadnik ujgurske zajednice, trenutno nalazi i da li postoji zahtev za ekstradiciju ili deportaciju u Kinu.
"U ovom trenutku nije jasno na osnovu čega je priveden niti da li je na njegovo ime izdata Interpolova crvena poternica. Pored očigledne zabrinutosti za bezbednost i dobrobit Kahara, dok se upuštamo u još jedan slučaj ugroženog Ujgura, jasno je da demokratski kreatori politike moraju da preduzmu hitne odredbe kako bi zaustavili međunarodni lov Kine", dodala je ona.
Iz Beogradskog centra za ljudska prava je za RSE potvrđeno da su u kontaktu sa Safeguard Defenders i da pokušavaju da utvrde gde se Kahar Haitamu nalazi i da li je u njegovom slučaju pokrenut neki postupak.
Ujguri su, zajedno sa ostalim muslimanskim manjinama, poput Kazahstanaca ili Kirgistanaca, postali meta kineskih vlasti za odvođenje u "kampove za prevaspitavanje", jer se smatra da njihova religija predstavlja pretnju za kinesku državu i komunizam.
Više tajnih dokumenata kineske vlade koji su dospeli u javnost, te izveštaja međunarodnih organizacija i svedočenja otkrili su represivno delovanje kineskih vlasti unutar kampova.
Peking negira zlostavljanje Ujgura i drugih manjina u Sinđijangu, uz navode da pruža "stručno osposobljavanje radi otklanjanja islamističkog ekstremizma i separatizma i da podučava novim veštinama".
Laura Harth je ocenila i da je potrebno da se reči sve većeg broja parlamenata, koji priznaju tekući genocid ili zločine protiv čovečnosti u Sinđijangu i koji pozivaju na hitnu suspenziju bilateralnih sporazuma o ekstradiciji sa Kinom, pretvore u akciju vlada i da se uspostave mehanizmi zaštite prognanika.
RSE je kontaktirao Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije povodom ovog slučaja, ali ta institucija nije bila dostupna za hitan komentar.
Srbija je 2020. godine podržala deklaraciju kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinđijang (Xinjiang) definiše kao "borba protiv terorizma i ekstremizma".
Podrškom deklaraciji, Srbija se našla naspram država Evrope i sveta koje najoštrije osuđuju kinesku kampanju represije nad muslimanskom manjinom Ujguri, a pre svega masovna pritvaranja ovih ljudi u takozvanim "kampovima za političko prevaspitavanje".
U dokumentu se, pored ostalog, navodi da je Kina "reagujući na pretnje terorizmom, separatizmom i ekstremizmom koji su naneli ogromnu štetu svim etničkim grupama u Sinđijangu, preduzela niz mera u skladu sa zakonom radi zaštite njihovih ljudskih prava".
"U Sinđijangu su obnovljene sigurnost i stabilnost. Ljudska prava ljudi svih etničkih grupa su efikasno zaštićena", navodi se u deklaraciji.
Od ukupno 46 potpisnica, Srbija je jedina država koja teži članstvu u EU, a koja je podržala politiku i poteze Kine u Sinđijangu.
Iz pres službe Unije tada je za RSE odgovoreno da Brisel očekuje da će se Srbija ponašati u skladu sa obavezom usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa politikom EU.
