Veze Srbije sa Kinom se sigurno produbljuju i Evropsku uniju (EU) bi to sigurno trebalo da brine, izjavio je u ponedeljak Ryan Barry iz Svetskog kongresa Ujgura.
Barry je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenio da se Vlada Srbije ne drži evropskih vrednosti i pozvao EU da izvrši pritisak na Srbiju da promeni svoje stavove o Ujgurima, ukoliko želi da se pridruži tom bloku.
On je na taj način prokomentarisao stav Srbije prema manjinskim pravima muslimanske manjine Ujguri u kineskoj pokrajini Sinđijang (Xinjiang).
Zvanični Beograd je početkom jula podržao deklaraciju kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinđijang (Xinjiang) definiše kao "borba protiv terorizma i ekstremizma".
Podrškom deklaraciji, Srbija se našla naspram država Evrope i sveta koje najoštrije osuđuju kinesku kampanju represije nad muslimanskom manjinom Ujguri, a pre svega masovna pritvaranja ovih ljudi u takozvanim "kampovima za političko prevaspitavanje".
Ryan Barry je podsetio i da je Srbija nedavno kupila kamere za prepoznavanje lica od Kine; tehnologiju koju Kina koristi i u slučaju kršenja ljudskih prava.
"Tokom pandemije, Srbija je takođe brzo osudila i pokušala da podeli EU, uzvisivši Kinu. Srbija i Belorusija su takođe jedine evropske zemlje koje su podržale Kinu u kampovima i srodnim pitanjima u UN", rekao je Barry u pisanoj izjavi.
On je ocenio da se Vlada Srbije ne drži evropskih vrednosti i da bi verovatno delovala kao "sila koja razdvaja, sprečavajući akcije EU zbog kršenja ljudskih prava u Kini".
"EU mora biti svesna toga i pritiskati Srbiju da promeni svoje stavove", zaključio je Barry.
Svetski kongres Ujgura je međunarodna ujgurska organizacija koja predstavlja tu zajednicu u svetu. Predsednik Kongresa sa sedištem u Minhenu je Dolkun Isa, koji se nalazi u izbeglištvu u Nemačkoj. Isa i njegovi saradnici lobiraju kod vlada u Evropi, Aziji i Severnoj Americi u cilju dobijanja podrške.
U svojoj reakciji koju je RSE objavio 24. jula, EU je navela da očekuje da će se Srbija ponašati u skladu sa obavezom usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa politikom tog bloka.
"EU je više puta oštro kritikovala situaciju u Sinđijangu. Ostajemo ozbiljno zabrinuti zbog postojanja velike mreže kampova za političko prevaspitavanje, širokog nadzora i sistemskog ograničavanja slobode veroispovesti ili uverenja Ujgura i drugih manjina u Sinđijangu, kao i zbog izveštaja o prinudnom radu", navedeno je za RSE iz pres službe EU.
Funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i član poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom u Skupštini Srbije, Veroljub Arsić, rekao je za RSE da Srbija prema Kini "vodi kontinuiranu politiku, poštujući njen teritorijalni integritet, a unutrašnje stvari Kina treba da rešava bez pritiska međunarodne zajednice".
On je dodao i da je Srbija samostalna, suverena država, koja, kako je rekao, vodi samostalnu u politiku u skladu sa svojim interesima, poštujući međunarodno pravo.
Na pitanje o neskladu sa spoljnom politikom EU, rekao je da o tome može da se priča "kada Srbija bude učestvovala u odlučivanju Evropske unije".
Deklaraciju koju je Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ženevi 1. jula uputila misija Belorusije, podržali su, sem Srbije, i Rusija, Saudijska Arabija, Severna Koreja, Iran, Pakistan, Kuba, Sirija, Jemen, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat, Palestina, Sudan, Venecuela i još tridesetak zemalja Afrike i Azije.
U dokumentu se, pored ostalog, navodi da je Kina "reagujući na pretnje terorizmom, separatizmom i ekstremizmom, koji su naneli ogromnu štetu svim etničkim grupama u Sinđijangu, preduzela niz mera u skladu sa zakonom radi zaštite njihovih ljudskih prava".
U dokumentu se poziva na suzdržavanje od "neosnovanih optužbi protiv Kine zasnovanih na dezinformacijama", i dodaje da se potpisnici "odlučno protive praksi politizacije pitanja ljudskih prava i dvostrukih standarda".
Podršku Srbije Kini prethodno je i lično preneo šef srpske diplomatije Ivica Dačić kada je u februaru bio u Pekingu.
Ujguri su, zajedno sa ostalim muslimanskim manjinama, poput Kazahstanaca ili Kirgistanaca, postali meta kineskih vlasti za odvođenje u "kampove za prevaspitavanje", jer se smatra da njihova religija predstavlja pretnju za kinesku državu i komunizam.
Pitanje kampova u Sinđijangu pokrenuto je u Ujedinjenim nacijama (UN) avgusta 2018. godine. Komitet UN za eliminaciju rasne diskriminacije preneo je saznanja da je oko milion Ujgura pritvoreno u "tajnim kampovima za političku indoktrinaciju".
Više tajnih dokumenata kineske vlade koji su dospeli u javnost, te izveštaja međunarodnih organizacija i svedočenja, otkrili su represivno delovanje kineskih vlasti unutar kampova.
