Ujgur Kahar Hejtem (Qahar Heytem - Kaehar Haitamu), koji je 2. decembra priveden na aerodromu u Beogradu, trenutno nije u riziku od ekstradicije u Kinu, objavila je međunarodna nevladina organizacija Safeguard Defenders na Tviteru 6. decembra.
Advokati koji sarađuju sa lokalnim nevladinim Beogradskim centrom za ljudska prava i zastupaju Hejtema u Srbiji, potvrdili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su razgovarali sa njim, da se Hejtem oseća dobro i da nije prijavio nikakve probleme.
Prema rečima advokata, postupanje prema Hejtemu je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, a njegov trenutni status je da mu je "ograničena sloboda kretanja".
Kako je navedeno iz Beogradskog centra za ljudska prava, prema Hejtemu se postupa u skladu sa zakonom u Srbiji, on ima pravo na tužbu, a advokati će dalje proučiti slučaj i raditi na pružanju adekvatne pravne pomoći.
Hejtem, poreklom Ujgur, pripadnik je muslimanske manjine iz kineske pokrajine Sinđijang koja je pod represijom vlasti u Pekingu. Kako navodi porodica, ovaj 40-godišnjak je pre deset godina izbegao iz Sinđijanga u Tursku, gde radi kao nastavnik i ima troje dece. Zašto se 2. decembra uputio ka Evropi, nije poznato Radiju Slobodna Evropa (RSE).
Uz informaciju da je on 2. decembra priveden na beogradskom aerodromu i da od tada nema komunikaciju sa njim, Hejtemova supruga se proteklih dana za pomoć obratila međunarodnim aktivistima za ljudska prava iz organizacije Safeguard Defenders. Ta organizacija radi na zaštiti ljudskih prava u Aziji, u sredinama koje su "među najneprijateljskijim".
Safeguard Defenders je potom u kontakt sa nevladinom organizacijom na lokalu - Beogradskim centrom za ljudska prava, koja je radila na lociranju Hejtema u Srbiji i sada vodi njegov slučaj.
Ujguri su, zajedno sa ostalim muslimanskim manjinama, poput Kazahstanaca ili Kirgistanaca, postali meta kineskih vlasti za odvođenje u "kampove za prevaspitavanje", jer se smatra da njihova religija predstavlja pretnju za kinesku državu i komunizam.
Za razliku od država Evropske unije, koje Kinu osuđuju za kršenje ljudskih prava Ujgura, Srbija je na međunarodnoj sceni stala uz zvanični Peking koji navode o torturi Ujgura negira.
Vlasti Srbije – policija i ministarstva pravde i spoljnih poslova, nisu odgovorile na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) o detaljima zadržavanja Kahara Hejtema na beogradskom aerodromu i da li postoje zahtevi za ekstradiciju ili deportaciju u Kinu ili neku drugu državu. Na upit RSE nije odgovorila ni ambasada Kine u Beogradu.
Ujguri u Kini: Represija koju Peking negira
Sinđijang je teritorijalno najveća kineska autonomna pokrajina. Međutim, ima slabu stopu naseljenosti u odnosu na neke druge kineske regije. U njoj živi oko 25 miliona ljudi, a više od polovine su pretežno muslimanske etničke manjinske grupe. Najveća su turkijski narod Ujguri, koji pokrajinu nazivaju Istočni Turkistan.
Ujguri su jezikom i kulturom bliži narodima centralne Azije nego Han Kinezima, najdominantnijoj etničkoj grupi u Kini.
Poslednjih decenija milioni Han Kineza doselili su se u Sinđijang, što je dovelo do rasta etničkih tenzija, ali i ekonomskog isključivanja Ujgura. Povremeni sukobi traju od 1990. godine, a najveći do sada bio je 2009. godine u gradu Urumći, gde je u uličnim obračunima poginulo oko 200 ljudi.
Kineski progon ujgurske manjine u Sinđijangu eskalirao je poslednjih godina. Smatra se da je više od jednog miliona ljudi zatočeno u logorima za rad, a postoje sve brojniji dokazi o programima prevaspitavanja, ograničenjima verskih i kulturnih sloboda, programima prisilnog rada, masovnom nadzoru i prisilnoj sterilizaciji žena.
Pitanje kampova u Sinđijangu pokrenuto je u Ujedinjenim nacijama (UN) avgusta 2018. godine. Komitet UN za eliminaciju rasne diskriminacije preneo je saznanja da je oko milion Ujgura pritvoreno u "tajnim kampovima za političku indoktrinaciju".
Više tajnih dokumenata kineske vlade koji su dospeli u javnost, kao i izveštaja međunarodnih organizacija i svedočenja otkrili su represivno delovanje kineskih vlasti unutar kampova.
Međunarodni izveštaji su otkrili i da su hiljade pripadnika Ujgura prebačeni na rad u fabrikama širom Kine, u uslovima koji "snažno sugerišu na prisilni rad".
Peking negira zlostavljanje Ujgura i drugih manjina u Sinđijangu, uz navode da pruža "stručno osposobljavanje radi otklanjanja islamističkog ekstremizma i separatizma i da podučava novim veštinama".
Utočište u Turskoj pod znakom pitanja
Turska je dugo otvarala vrata Ujgurima koji su bežali iz Kine i zvanično se usprotivila njihovom zlostavljanju. Procenjuje se da je u Turskoj 50.000 ujgurskih izbeglica. Njima je Turska izdavala privremene ili trajne boravišne dozvole, ali prema pisanju svetskih medija, od 2014. godine kada je bio veliki izbeglički talas Ujgura iz Kine, mnogi imaju problema sa dobijanjem boravišnih dozvola.
Dok je Turska dugo na međunarodnoj sceni bila branilac Ujgura, odnedavno ćuti o tom problemu u želji da sačuva dobre ekonomske odnose sa Pekingom, pisala je agencija Frans pres u aprilu ove godine.
- Kineska kupovina šutnje turskih vlasti o hapšenjima Ujgura
- Turska pozvala ambasadora Kine na razgovor zbog Ujgura
Britanski Gardijan je naveo da se Ankara približila Pekingu i da je pomagala u hvatanju ili ispitivanju Ujgura koje su kineske vlasti optužile za terorizam. Iako odbija da Ujgure direktno vrati u Kinu, Turska je optužena da ih je poslala u treću zemlju, poput Tadžikistana, gde je izručenje Kini lakše.
Sporazum o ekstradiciji Turska i Kina potpisali su 2017. godine, ali on od tad nije stupio na snagu. Peking je taj sporazum ratifikovao u decembru 2020. godine, a Turska je suočena sa snažnom opozicijom u parlamentu koja se bori da sporazum ne bude ratifikovan.
Početkom 2021. godine, protiv sporazuma u Turskoj su protestovali Ujguri i aktivisti za ljudska prava. Pozivali su parlament da ga ne ratifikuje i da spreči da taj dokument "postane instrument progona" ujgurskih izbeglica.
Srbija podržava Kinu, uprkos osudama EU
Srbija je 2020. godine podržala deklaraciju kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinđijang (Xinjiang) definiše kao "borba protiv terorizma i ekstremizma".
Podrškom deklaraciji, Srbija se našla naspram država Evrope i sveta koje najoštrije osuđuju kinesku kampanju represije nad muslimanskom manjinom Ujguri, a pre svega masovna pritvaranja ovih ljudi u takozvanim "kampovima za političko prevaspitavanje".
U dokumentu se, pored ostalog, navodi da je Kina "reagujući na pretnje terorizmom, separatizmom i ekstremizmom koji su naneli ogromnu štetu svim etničkim grupama u Sinđijangu, preduzela niz mera u skladu sa zakonom radi zaštite njihovih ljudskih prava".
Od ukupno 46 potpisnica, Srbija je jedina država koja teži članstvu u EU, a koja je podržala politiku i poteze Kine u Sinđijangu.
U reakciji iz Brisela, tada je izraženo očekivanje da će se Srbija ponašati u skladu sa onim na šta se obavezala – da će uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom Evropske unije.
Na Zapadu glasni stavovi o 'genocidu nad Ujgurima'
Početkom 2021. godine, tadašnji državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Majk Pompeo izjavio je da je Kina počinila genocid i zločin protiv čovečnosti nad muslimanskim Ujgurima i etničkim manjinama u Sinđijangu.
Izjava Pompea, koji je funkciju američkog državnog sekretara vršio za vreme predsednika Donalda Trampa, data je 19. januara - samo dan pre nego što će na mesto predsednika stupiti Džo Bajden.
- Biden: Posljedice po Kinu zbog kršenja ljudskih prava
- Papa Franjo prvi put o Ujgurima, nazivao ih 'progonjenim' narodom
Pompeo je rekao je da su SAD dokumentovale kineske akcije u Sinđijangu od marta 2017. godine, a da su lokalne kineske vlasti pojačale kampanju represije protiv Ujgura i pripadnika drugih etničkih i verskih manjina, uključujući etničke Kazahstance i Kirgize.
Pompeo je izjavio da je "nakon pažljivog ispitivanja dostupnih činjenica" utvrdio da je Kina pod vođstvom i kontrolom Kineske komunističke partije, počinila zločine protiv čovečnosti i genocid.
"Uveren sam da se taj genocid i dalje dešava i da svet svedoči kineskom sistematskom pokušaju istrebljenja Ujgura", rekao je Pompeo. Kina je njegove reči nazvala "nečuvenim lažima".
Stav Pompea o genocidu nad Ujgurima potvrdio je i njegov naslednik – aktuelni državni sekretar SAD Entoni Blinken.
Britanski parlament usvojio je u aprilu 2021. deklaraciju kojom se proglašava da kineska politika nad Ujgurima predstavlja genocid i zločine protiv čovečnosti.
U deklaraciji, koja ne primorava britansku vladu na delovanje, poslanici su ocenili da su u tretmanu nad Ujgurima primećeni svi elementi genocida – namera da se u potpunosti ili delimično uništi nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa. Kao odgovor, ambasada Kine u Velikoj Britaniji optužila je poslanike da su "izmislili" navode iz deklaracije "sa ciljem da diskredituju i napadnu" zvanični Peking.
Kanadski parlament je u februaru 2021. godine takođe usvojio dokument koji postupanje Kine prema Ujgurima tretira kao genocid.
Kritike Kini upućivala je više puta i Evropska unija.
"Ostajemo ozbiljno zabrinuti zbog postojanja velike mreže kampova za političko prevaspitavanje, širokog nadzora i sistemskog ograničavanja slobode veroispovesti ili uverenja Ujgura i drugih manjina u Sinđijangu, kao i zbog izveštaja o prinudnom radu", stav je Evropske unije iz odgovora za RSE u julu 2020. godine.
Evropska unija, Velika Britanija, Kanada i SAD su u martu ove godine uvele i koordinisane sankcije protiv zvaničnika u Kini zbog kršenja ljudskih prava u Sinđijangu.
U oktobru 2021. godine, više od 40 uglavnom zapadnih država, kritikovalo je Kinu pred Ujedinjenim nacijama zbog represije nad Ujgurima u Sinđijangu.
