Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje je vodilo predistražni postupak o padu vojnog helikoptera u martu 2015. godine, kada je život izgubilo sedmoro ljudi uključujući i tek rođenu bebu, odlučilo je da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv onih koji su učestvovali u pripremanju i izvršenju ove spasilačke misije. Helikopter je, podsećamo, prevozio bolesnu bebu iz Raške u Beograd i srušio se u blizini surčinskog aerodroma.
Kako je navedeno u saopštenju Tužilaštva nije utvrđeno “da su oni koji su naredili i rukovodili akcijom sa umišljajem ili iz nehata u konkretnom slučaju preduzeli radnje koje bi predstavljale elemente bilo kog krivičnog dela”.
Dodaje se i da je u predistražnom postupku utvrđeno da je u lancu komandovanja prilikom planiranja i pripreme zadatka, došlo do propusta koji nemaju krivično pravnu, već eventualno disciplinsku težinu.
Način istrage o tragediji iniciran je od strane delova izvršne vlasti, pa me ne iznanađuje ni njen epilog, rekao je za RSE nakon što je Tužilaštvo saopštilo odluku na koju se čekalo petnaest meseci, nekadašnji zamenik komandanta vazduhoplovstva Srbije Sreto Malinović.
“Kada uzmemo u obzir da je Skupština Srbije odbila da formira anketni odbor te da je dobar deo funkcionera izvršne vlasti tvrdio da niko nije kriv, ovakva odluka Tužilaštva je sasvim očekivana. Ostaje pitanje samo zbog čega je sve razvlačeno toliko dugo. Kako je to vidim ova odluka je potpuno nezavisna od činjenica koje su bukvalno svima poznate. Govorim upravo o činjenicama na koje se poziva Tužilaštvo. Ovde se radi o uzurpiranju određenih ovlašćenja, da su nenadležna lica pokrenula akciju, naredila akciju i naredila njeno izvršenje. Sama ta činjenica već sasvim dovoljno govori o zloupotrebi položaja”, kaže Malinović.
Sagovornik RSE strahuje da se iza odluke nadležnog Tužilaštva može uočiti politički pritisak. To ovako objašnjava: “Kažu da je Tužilaštvo nezavisno. Ali, ja sam stekao utisak da je kroz ovaj postupak postalo nezavisno od činjenica. Ovde bi se sigurno moglo razgovarati o kredibilitetu takve odluke. Ja ne mogu davati komentare po pravnom osnovu, ali kao laik, očigledno je da odluka nije doneta nezavisno. Odluka je verovatno doneta pod pritiskom onih, od kojih je Tužilaštvo, kako se tvrdi, nezavisno.”
Jedina presuda povodom pada helikoptera doneta je sedam meseci posle nesreće, kada je Vojni disciplinski sud dvojici generala Ranku Živaku i Predragu Bandiću zbog disciplinskih prestupa zabranio napredovanje u službi u trajanju od jedne, odnosno dve godine.
Izostala je politička odgovornost. Ministar odbrane Bratislav Gašić smenjen je, ali zbog seksističke izjave upućene novinarki, dok je ministar zdravlja Zlatibor Lončar i dalje na toj funkciji, bar do formiranja novog kabineta mandatara Aleksandra Vučića.
Nakon spasilačke akcije, koja se 13. marta 2015. godine završila katastrofom, nizala su se pitanja - zašto je uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima helikopter poleteo ka Raškoj, zašto se zaputio ka Beogradu, a ne ka nekom bližem odredištu, te kako su i zašto vodeći medijski portali uoči tragedije objavili vest da je helikopter Vojske Srbije spasio bolesnu bebu.
Formirane su dve komisije, no i pre nego nego što su počele sa radom, tadašnji premijer Vučić amnestirao je ministre odbrane i zdravlja od optužbi i pitanja da li je spasavanje bebe iskorišćeno za političku promociju.
"Uradili su ono što bi svaki normalan čovek uradio. Ja preuzimam svaku vrstu odgovornosti na sebe. Ja bih, da su me pitali, rekao - idite spasite to dete", kazao je tada Vučić.
U nastavku je odbijen zahtev opozicije za formiranjem skupštinskog Anketnog odbora koji bi utvrdio okolnosti pada helikoptera, da bi mesec dana kasnije Ministarstvo odbrane objavilo priloge iz izveštaja komisija, uz audio zapise komunikacije kontrole leta i posade helikoptera.
Kao osnovni uzrok pada, naveden je ljudski faktor. Tako je krivica svaljena na poginule pilote, uz dodatak u jednom od izveštaja da im je pronađen i alkohol u krvi.
Iako je premijer ustao u njihovu odbranu, te obećao da će Tužilaštvo ispitati svaku vrstu krivične odgovornosti, vojni analitičar Aleksandar Radić već tada je bio uveren da ni moralno-politički, a ni sudski epilog ovaj slučaj neće dobiti.
“Onoga trenutka kada je predsednik Vlade, a sadašnji mandatar Aleksandar Vučić rekao da ne da ministre, priča o uzrocima i posledicama pada helikoptera Mi-17 je završena. Već kada su pokrenuti predistražni postupci, svaki posmatrač je mogao da pretpostavi da će se čekati da se situacija razvodni, da se zaboravi i da će se u pogodnom momentu, kada krene letnja sezona saopštiti kako nema osnova za nastavak postupka. I to dolazi svega dva dana posle nabavke sva helikoptera, a poruka je jasna – pao je jedan, dobili ste dva. I stavlja se tačka”, navodi Radić.
Dodaje i da je potencijalni krivični postupak samo jedan segment u ovom slučaju, te da je važnija bila moralna i politička odgovornost, koja je takođe izostala.
“Mnogo je važnije bilo suočiti se sa istinom da neko u Srbiji može potpuno proizvoljno da vodi državni sistem, da ne polaže za to nikome račun, i da može da ignorišete pitanja javnog menjenja”, kaže Radić.
Penzionisani general Sreto Malinović podvlači da bi se svi faktori uključeni u ovaj slučaj drugačije ponašali ukoliko bi ljudi iz same Vojske Srbije bili spremni da javno govore.
“Aktivni deo Vojske ne može da se obraća javnosti bez saglasnosti Ministarstva odbrane, koje je nadležno za odnose sa javnošću. To je razlog zbog kog nećete čuti ni jednog aktivnog oficira da daje komentare o ovoj temi, bez prethodne saglasnosti Ministarstva odbrane. Ali, budite ubeđeni da su svi od početka razočarani zbog posledica svega što se dogodilo kao posledica onoga što je urađeno.”
U najvećoj vazduhoplovnoj nesreći u Srbiji, u poslednje dve decenije, poginuli su piloti major Omer Mehić i kapetan Milovan Đukarić, mehaničari zastavnici Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, lekar novopazarske bolnice Dževad Ljajić i njegov kolega anestetičar Miroslav Veselinović, kao i beba porodice Ademović, stara pet dana.
Facebook Forum