Godinu za nama obeležile su brojne afere, od kojih je većina u to pretvorena, iako je reč o ozbiljnim slučajevima koji su tražili kako sudski tako i moralno-politički epilog. Od odgovornosti za pad helikoptera, preko prisluškivanja vojvođanskog premijera i navoda o ucenama i reketiranju, do tvrdnji da neko u Srbiji priprema državni udar. Svaki od ovih slučajeva zaključio je, umesto tužilaštva i suda, ili premijer lično ili, sada već čuveni – poligraf.
Slučaj "Andrej Vučić"
U 2015. godinu ušli smo bez odgovora na pitanje - zašto vojna služba bezbednosti obezbeđuje ličnosti koje ne bi trebalo da obezbeđuje?
Otvoreno je to posle incidenta tokom Parade ponosa, kada su u sukobu Žandarmerije i pripadnika vojnopolicijske jedinice Kobre prebijeni i premijerov i gradonačelnikov brat. MUP je prijavu podneo samo protiv policajaca, a odgovornost vojnog obezbeđenja, koje je Aleksandar Vučić, po sopstvenom priznanju, pozajmio bratu, na dnevni red je stavio zaštitnik građana Saša Janković.
„Ja sam praktično morao da pozovem javnost da bude vrhovni zaštitnik ustavnih garancija i demokratske civilne kontrole Službi”, rekao je Janković.
A kada je progovorio i o saznanjima da Vojna služba špijunira političke stranke, sindikate i pojedine sudije, kap je prelila času. Još jedan pokušaj pokretanja pitanja civilne kontrole službi bezbednosti i njihovog rada van okvira zakona, završen je zaključkom Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
“Vojnobezbednosna agencija nije prekršila zakon, a zaštitnik građana Saša Janković pogrešio je što se obratio javnosti iznoseći sumnje o prikupljanju podataka građana i incidentu na Paradi ponosa”, bio je epilog višečasovnog zasedanja.
Pošto, nakon upozorenja da podriva sistem bezbednosti, optužbe koja će se do kraja godine često potezati, zaštitnik građana nije odustao od zahteva za uvidom u dokumentaciju Vojno-bezbednosnih službi, izvučen je slučaj star 22 godine, kada je prijatelj Saše Jankovića izvršio samoubistvo u njegovom stanu. Iako je ovo i istragom utvrđeno, a slučaj pre dve decenije zatvoren, ministar vojni Bratislav Gašić i drugi visoki zvaničnici, praćeni tabloidima, nisu odustajali.
"Ipak je čovek ubijen…ili je izvršio samoubistvo. Ništa ja ne prejudiciram samo tražim da se taj slučaj razjasni", rekao je Gašić.
Javni linč i napadi na Sašu Jankovića otišli su toliko daleko da je reagovao i evropski komesar za proširenje Johanes Han, naglašavajući punu podršku njegovom radu. I tada je premijer Srbije, koji ni sam nije štedeo zaštitnika građana, nevoljno presudio.
“Što se mene tiče, mi ćemo da ga ostavimo da radi i da nastavi da se ponaša kako god hoće, jer ja stvarno mislim da svakoga dana, što više aktivnosti ima, da sve više i sve bolje govori o sebi“, izjavio je Vučić.
Teške optužbe kojima je danima zasipan Saša Janković, ali i njegov zahtev za institucionalnom kontrolom službi bezbednosti ostali su bez epiloga. Sve je prebačeno na nivo afere i tu i zatvoreno.
U nastavku su odbijene njegove preporuke za smenu ministra odbrane i direktora Vojno-bezbednosne agencije zbog incidenta za vreme Parade ponosa. Za drugog je najavljeno vanredno unapređenje, a prvi je, bez posledica nastavio da niže razloge za razrešenje.
Slučaj "Helikopter"
Vojni helikopter koji je prevozio bolesnu bebu iz Raške u Beograd srušio se 13. marta u blizini surčinskog aerodroma. Poginulo je sedmoro ljudi, četiri člana posade, dvojica lekara i beba iz Novog Pazara.
“Ako su ti ljudi mogli da daju živote da bi spasili jednu bebu, onda je minimum koji neko može da uradi - da se odrekne svog položaja.”
To je dan nakon tragedije, uz profesorku Srbijanku Turajlić, očekivao i deo javnosti. Nakon spasilačke akcije koja se završila katastrofom nizala su se pitanja - zašto je uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima helikopter poleteo ka Raškoj, zašto se u povratku zaputio ka Beogradu, a ne ka nekom bližem odredištu, te kako su i zašto vodeći medijski portali uoči tragedije objavili vest da je helikopter Vojske Srbije spasio bolesnu bebu. Formirane su dve komisije.
“Koje imaju zadatak da utvrde zašto i kako je do vanrednih događaja došlo, da li ima odgovornosti i ko je za to odgovoran”, saopštio je načelnik generalštaba Ljubiša Diković.
No i pre nego što su komisije počele sa radom, premijer je javno amnestirao svoje ministre odbrane i zdravlja od optužbi i pitanja da li je spasavanje bebe iskorišćeno za političku promociju.
“Što se kršenja procedura tiče, mogao je da ih prekrši general Bandić. Niko više”, rekao je Vučić.
U nastavku je odbijen zahtev opozicije za formiranjem skupštinskog Anketnog odbora koji bi utvrdio okolnosti pada helikoptera, da bi mesec dana kasnije Ministarstvo odbrane objavilo priloge iz izveštaja komisija, uz audio zapise komunikacije kontrole leta i posade helikoptera.
Kao osnovni uzrok pada, naveden je ljudski faktor, sva krivica svaljena je na poginule pilote, uz dodatak u jednom od izveštaja da im je pronađen i alkohol u krvi. Iako je premijer ustao u njihovu odbranu, te obećao da će Tužilaštvo ispitati svaku vrstu krivične odgovornosti, da ni moralno-politički, a ni sudski epilog ovaj slučaj neće dobiti, analitičar Aleksandar Radić prognozira već nekoliko dana nakon tragedije.
„Ako ne dođe do velikog dramskog obrta, već nam je jasno stavljeno do znanja da će političari biti pošteđeni, a da će kompletan teret odgovornosti prebaciti na vojnu organizaciju, jer premijer je unapred, bez bilo kojih dokaza, jasno zauzeo stav da njegovi ministri nisu krivi. Svi smo, kao posmatrači, videli da je ambijent u kojem je došlo do udesa stvoren pre svega u sprezi politike prema medijima, u želji za promocijom, a za tako nešto nemamo komisiju koja će time da se bavi i koja će da ustanovi odgovornost", rekao je on.
Epilog je stigao sedam meseci posle nesreće - disciplinske mere zabrane napredovanja u vojsci u trajanju od jedne i dve godine dvojici generala, uz mogućnost žalbe vojnom disciplinskom sudu. I tačka.
Narednog meseca još jedan incident sa državnim letilicima. Falkon kojim su se ka Vatikanu uputili predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa savetnicima Ivanom Mrkićem, Oliverom Antićem i Stanislavom Pak, nalazio se na visini od 10.000 metara, kada je počeo da propada.
Pitanje stanja u državnom vazduhoplovstvu, sa avionima starim i do tri decenije, u drugi plan potisnula je informacija Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, službe u nadležnosti ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović.
“Prosuta kafa može da bude uzrok padanja aviona.”
Time je kulminirao sukob na liniji ministarka - Nikolićev kabinet, u kojoj su saventici predsednika optužili Zoranu Mihajlović da vestima o prolivanju kafe i slučajnom pritiskanju pogrešnog dugmeta u pilotskoj kabini, želi da minimizira incident i diskredituje predsednika.
“Nikada nisam i nikada neću“. Tako Zorana Mihajlović odgovara na pitanje ruši li Nikolića ili Vučića, a mediji do danas rešavaju dilemu ima li ozbiljnijeg sukoba dve ili više struja unutar vladajućih naprednjaka.
Afera "Snimak"
Sledi li obračun sa koalicionim partnerima, ili sukob potpiruje opozicija nekoliko meseci kasnije pokreće još jedna afera. Slučaj sastanaka Ivice Dačića sa Rodoljubom Radulovićem (kasnije osuđenim zbog šverca droge) iz 2013. godine dobio je i vizuelnu potvrdu kada je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije - KRIK objavila snimak njihovog susreta u jednoj kafani. Tužilaštvo je ćutalo, a socijalisti, naprednjaci i demokrate danima su razmenjivali optužbe ko koga ucenjuje i ko kome podmeće.
Glavni akter snimka, koji je u vreme njegovog nastanka bio ministar policije, optužio je nekadašnjeg koalicionog partnera Borisa Tadića da vodi kampanju protiv njega. Tadić je optužbe odbacivao, a u raspravu se umešao i aktuelni ministar policije Nebojša Stefanović koji naveo da je “istraga o susretima Dačića i Radulovića u rukama tužilaštva”. Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović tih je dana poručivala da “Dačić neće pobeći od odgovornosti”, dok je predsednik Srbije Tomislav Nikolić odabrao drugu stranu i, iako “Dačića baš i ne voli”, ustao u njegovu odbranu.
A onda se premijer, koji je tih dana bio odsutan, vratio u zemlju i još jednom zatvorio slučaj.
“U institucionalno perfektnoj, savršeno čistoj proceduri, tužilac Saša Ivanić u saradnji sa Miljkom Radisavljevićem podiže optužni predlog protiv četiri osobe. To je gospodin Radulović – gospodin Banana, Branko Lazarević, šef kabineta Ivice Dačića, gospodin Garo i gospodin Štrbac. Za podizanje optužnice ili optužnog predloga protiv gospodina Dačića nije bilo dokaza”, poručio je Vučić.
Slučaj "Vojvođanski votergejt"
A onda na scenu stupa sada već čuveni poligraf, kojim će vlasti rešavati i svaki naredni slučaj.
“Režimu Aleksandra Vučića postavljam dva pitanja: ko me prisluškuje i po čijem nalogu me prisluškuje?“
To pita premijer Vojvodine Bojan Pajtić nakon što je u javnost dospeo transkript njegovog telefonskog razgovora sa predstavnicom firme "Kontinental Vind" Lidijom Udovički o reketiranju te američke kompanije od strane direktora Elektromreže Srbije Nikole Petrovića.
“Životno zainteresovan” da se “Vojvođanski Votergejt” odmah razreši, ministar Nebojša Stefanović u policiju je pozvao novinara portala Telepromter, koji je objavio transkript.
“On je odbio poligrafsko ispitivanje i na većinu pitanja odgovorio pozivajući se na Zakon o medijima. Ja sam potpuno siguran da nijedna državna institucija nije prisluškivala ni Pajtića ni Lidiju Udovički”, tvrdi Stefanović.
Kada je reč o sadržaju razgovora, kompanija Kontinental Vind demantovala je da je Elektromreža Srbije reketirala, te navela da u vreme kada je razgovor sa Pajtićem vodila, Lidija Udovički nije bila zaposlena u kompaniji. Pajtić i Demokrate zahtevali su istragu.
“…ja ću vrlo rado na bilo koje pitanje na poligrafu odgovoriti, ali ne na poligrafu doktora Stefanovića“.
Pošto je Pajtić odbio da se podvrgne ovom, jedino u Vladi Srbije neoborivom dokazu istine i laži, slučaj je bio zaključen. Skoro pa zaključen.
“Mislim da je svima jasno da ako izbegavate da se izjasnite na poligrafu znači da ne govorite istinu ili da nešto krijete“, rekao je Aleksandar Vučić.
Ućutkao je i svoje ministre ministre koji su napali i tražili smenu koleginice u Vladi Kori Udovički, jer je sestra akterke “Vojvođanskog Votergejta”.
“Ta optužba je dosta nezgodna i sigurno je zahtevala ozbiljniji rad, odnosno, proveru da se utvrdi istina”, zaključuje na koncu slučaja profesor prava Bogoljub Milosavljević.
Umesto toga, u tabloidu i na TV stanicama bliskim vlastima zahuktava se nova afera, koja će do kraja godine poprimiti neverovatne razmere. “Informer” počinje kampanju protiv istraživačkih medija CINS, BIRN i KRIK, uz optužbe za “zločinačku propagandnu akciju” čiji je krajnji cilj “izazivanje haosa u Srbiji”. Preko tih medija, navodi dalje ovaj tabloid, “strane vlade već godinama plaćaju pokušaje rušenja naše vlade”.
Afera "Državni udar"
Istovremeno, urednik “Informera” Dragan Vučićević danima sa kanala televizije Pink viče – “državni udar!”.
Moli premijera da ne ide u planiranu posetu Kini jer mu u zemlji o glavi rade svi, pa i pojedini ministri. “Zorana Mihajlović je takođe deo te hobotnice koja se obavila oko Vučića”, tvrdi Vučićević.
A onda je premijera, koji je o ovim tvrdnjama ćutao i otišao u Kinu, po povratku dočekala naslovnica drugog, njemu ne tako bliskog tabloida. Odmah pošto je "Kurir" objavio da je sa bratom, te čelnicima “Informera” tražio od bivšeg direktora tog lista Aleksandra Kornica da lažno optuži vlasnika “Kurira” Aleksandra Rodića, Vučić je otišao, a gde drugo, nego na poligraf.
"Detektor laži je pokazao da govori istinu. Očigledno je da su laži imale za cilj da destabilizuju zemlju, zbog čega će biti sprovedena istraga o tome ko je i sa kakvim ciljem izneo takve informacije... Izvolite ako imate neko pitanje…”
Ćutali su svi prisutni novinari ispred kojih su, uz ministra Nebojšu Stefanovića, stajali policajci pod maskama, naoružani dugim cevima. Saopštio je i da je policija privela jednu osobu koja je osmatrala dom premijera.
“U jednom trenutku sam očekivao da se proglasi vanredno stanje i da sve nas lepo pohapse”, utiske prenosi novinar Miloš Vasić.
No sutradan, kao da se ništa nije dogodilo. “Ko je rekao državni udar?” Premijer je jednom rečenicom sve demantovao, a onda je iz pritvora pušten i onaj uhapšeni koji je obilazio njegov dom.
“U ozbiljnim državama se ozbiljno pristupa tome. Ako se takva vest plasira u javnost, onda se taj koji je to učinio mora pozvati da saopšti kakva on to saznanja ima u vezi sa takvom jednom alarmantnom vesti, gde se preti državnim udarom i ubistvom premijera. To bi bilo normalno da se očekuje jer ako se ništa ne pokreće, onda to izaziva utisak da je to uzbunjivanje ljudi samo radi političkih obračuna”, kaže advokat Slobodan Šoškić.
Niko nije odgovarao ni za to što je poverljiva medicinska dokumentacija bivšeg direktora “Kurira” Aleksandra Kornica tih dana punila tabloide.
Godinu 2015. obeležilo je još afera, poput izvlačenja brojeva u igri na sreću LOTO. Tu je i slučaj 24 stana gradonačelnika Siniše Malog, te napadi komunalnih policajaca na novinare koji se interesuju za projekat “Beogadu na vodi”. Nema odgovora ni na izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije o tome kako su državne vile i stanovi odlazili u bescenje ili koliko novca građana vlast troši na sopstveni marketing.