Dostupni linkovi

Turajlić o padu helikoptera: Neko mora da podnese ostavku


Srbijanka Turajlić
Srbijanka Turajlić

“Neko mora da podnese ostavku”, izjavila je za RSE Srbijanka Turajlić, bivša profesorka Univerziteta u Beogradu, povodom pada helikoptera Vojske Srbije u kom je poginulo sedam osoba. Osim građana koji su duboko potreseni ovim događajem, u raspravu o spasilačkoj akciji koja je završila katastrofom uključili su se stručnjaci i političke partije koji ukazuju na potencijalnu odgovornost u vrhu Ministarstva odbrane.

Ova tragedija nikoga nije ostavila ravnodušnim, kaže za RSE profesorka Srbijanka Turajlić, pa bi očekivanje javnosti da neko podnese ostavku, makar kao simobličan gest, bilo razumljivo.

“Van svake sumnje je da u tom lancu odgovornosti mora da postoji odgovornost. Prosto je, upravo da bi se pokazalo da neko zaista razume problem odgovnosti, bilo neophodno da neko podnese i ponudi ostavku. Sada ne bih licitirala ni sa imenima ni sa činovima”, kaže Turajlić.

Šta se dogodilo da se hitan prevoz vojnom letelicom životno ugrožene bebe iz Raške u bolnicu pretvori u nezapamćenu katastrofu službeno će biti poznato do kraja nedelje, kada će biti okončana preliminarna istraga. Do tada se u javnosti ređaju pitanja i nedoumice. Da li je bilo pogrešnih procena, da li je dete trebalo da bude transportovano baš u Beograd, ili neki bliži grad sa adekvatnim medicinskim centrom, da li je postojala opcija da se sleti na nekoj drugoj lokaciji, a ne na surčinski aerodrom u čijoj blizini je helikopter pao.

Neke odgovore na javnom TV servisu pokušao je da pruži Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, tvrdeći da su poštovane sve procedure:

“Da razjasnimo, niko ne može nikoga da natera niti da podigne helikopter niti gde će da sleti. Naše je bilo da, kada se dogovore gde će biti sletanje, organizujemo da tamo čeka sanitet i medicinska ekipa. Da li bi to bio Niš, Kragujevac ili Beograd, to je bila odluka koja je zavisila od mnogo više faktora”, naveo je Lončar.

Transport bolesne bebe, po koju je poslat helikopter zbog odrona i zastoja na putu ka bolnici, događao se u istom danu u kom je uspešno rešena otmica dvogodišnje devojčice u Beogradu. Mediji i cela država iz minuta u minut su pratili oba dramatična događaja, pa je zabeleženo da je u petak uveče, uoči tragedije, nekoliko informativnih portala objavilo pogrešnu agencijsku vest da je beba stigla na beogradski Institut za majku i dete.

Srušeni helikopter
Srušeni helikopter

Nakon tragedije predsednik Srbije Tomislav Nikolić hitno se sastao sa čelnicima Generalštaba i Ministarstva odbrane i zatražio da se rasvetle okolnosti nesreće.

“Jedno humano, veličanstveno delo pretvorilo se u tragediju koja je duboko potresla Srbiju. Jedino istina i iznošenje činjenica mogu razvejati svaki tračak sumnje”, poručio je Nikolić.

Otvorene sumnje

Opoziciona Nova stranka je među prvim političkim akterima koji su oštro reagovali na nedoumice oko ove tragedije.

"Pad helikoptera otvorio je sumnje u odgovornost pojedinih ministara, pre svega ministra Bratislava Gašića, kao i odgovornost predsednika Vlade. Pre svega otvorene su sumnje u to da je politika kod nas postala čisto marketinško područje”, rekao je Vladimir Pavićević iz Nove stranke.

Socijaldemokratska unija zatražila je hitnu smenu ministara odbrane i zdravlja, i pokretanje istrage koja će utvrditi da li su svojim odlukama doprineli nesreći u kojoj je izgubljeno sedam života.

„Pitanje odgovornosti za pad helikoptera trebalo bi da ide i do samog vrha Ministarstva odbrane, ukoliko su postojali propusti u lancu komandovanja“, izjavio je za RSE Goran Cvijović, direktor Vazduhoplovne akademije u Beogradu.

Cvijović kaže da će istraga dati odgovor i na to pitanje.

„Pre svega, da se vidi da li su poštovane sve procedure koje su predviđene za sletanje helikoptera. Šta je bilo unutar komunikacije kontrole leta i pilota, kako se ceo događaj odvijao... Odnosno, da li je postojalo neko naređenje da se neke procedure prekrše ili da se ne ispoštuju. Ako je poštovano sve što je propisano, onda teško da u nekoga može da se upre prst odgovornosti. Ali ako se pokaže suprotno, onda se apsolutno zna šta sledi. Mislim da je to i svrha rada ove dve komisije, da se vidi šta je bilo i da li neko za nešto treba da odgovara. Služba za traganje i spasavanje je integrisana u vojnom i civilnom segmentu. Tako da je usled tog preplitanja nadležnosti teško u ovom trenutku razlučiti ko bi mogao da bude odgovoran, i do kog nivoa može da ide odgovornost“, ocenjuje Cvijović.

Praksa u Srbiji, pa i posle petooktobarskih promena, pokazala je da se ostavke, zbog političke, moralne, objektivne ili subjektivne odgovornosti, praktično skoro nikada ne podnose. Kao najupečatljiviji dokaz da je to tako ostalo je, na primer, zabeleženo da ni ministar policije nije odstupio sa funkcije kada je 2003. ubijen srpski premijer.

Profesorka Srbijanka Turajlić veruje da bi slučaj helikopterske tragedije mogao da bude momenat u kom će se to promeniti.

“Ako su ti ljudi mogli da daju živote da bi spasili jednu bebu, onda je minimum koji neko može da uradi - da se odrekne svog položaja. Iz jednostavne solidarnosti, tuge, razumevanja, odgovornosti. Ne postavljam pitanje da li je sve urađeno po proceduri ili nije. To će neko utvrđivati. Ali, imate tolike primere u svetu, od kašnjenja vozova u Japanu pa nadalje, gde je takođe bilo sve po proceduri, ali uvek se onaj koji je na vrhu osetio odgovornim za ono što se desilo. Da bi pokrenuo taj lanac odgovornosti, on jednostavno i kao primer, podnosi ostavku. Lanac odgovornosti se onda nekako i sam odmotova”, kaže Turajlić.

U padu helikoptera Mi-17 13. marta u 22.30 u blizini beogradskog Aerodroma Nikola Tesla poginuli su beba stara pet dana, dva medicinska radnika iz Novog Pazara, pilot i trojica članova posade.

Ti pripadnici Vojske, zaključuje profesor Goran Cvijović, bili su najbolji ljudi za zadatak koji im je poveren.

“Sve te ljude sam poznavao. Znao sam ih i kao letače jer su deo školovanja i usavršavanja završili na akademiji na kojoj predajem. Dakle, obučenost posade je bila adekvatna, vrhunska. Taj helikopter je potpuno bio opremljen za noćno letenje, odnosno za letenje u složenim meteorološkim uslovima. Takođe, Aerodrom Beograd ima odgovarajuću zemaljsku opremu za tu vrstu sletanja, u takvim vremenskim prilikama. Dakle, svi uslovi koji su bili potrebni da helikopter sleti u lošim meteo uslovima bili su ispunjeni”, tvrdi Cvijović.

XS
SM
MD
LG