Još jedna afera koja je dobila dimenzije reality programa par excellence završena je tako što je tačku na nju stavio Aleksandar Vučić. Spasao je ministarku Kori Udovički, protiv koje su hajku vodili članovi njegovog kabineta Aleksandar Vulin i Ivica Dačić.
Predsednik srpske vlade zatražio je da se slučaj navodnog prisluškivanja i reketiranja američke kompanije pravosudno razreši, ali je dodao da je njemu već sada sve potpuno jasno. I upravo taj dodatak, to da je premijeru sve potpuno jasno, predstavlja nedopustiv pritisak na pravosudne organe. Otuda sagovornici Radija Slobodna Evropa ne veruju da je srpsko pravosuđe u stanju da ovaj slučaj razreši odupirući se pritiscima izvršne vlasti.
Upitan da li je razgovarao sa ministarkom Kori Udovički, premijer Aleksandar Vučić je potvrdno odgovorio.
“Jesam, razgovarao sam... Ja nikada ne pričam o razgovorima u četiri oka, siguran sam da će mnogi drugi da pričaju i prepričavaju”, rekao je premijer.
Neke stvari moraju da se razjasne do kraja, kazao je Vučić, iako je njemu već sada sve jasno.
“Dakle, neko je nešto fabrikovao, nešto izmislio, da bi u stvari napravio potpuno drugu vrstu afere. I jedno i drugo mora u potpunosti da se razjasni. Ili je neko tražio pare ili neko nije tražio pare. Ako je neko tražio pare, taj mora da odgovara i da ide u zatvor, pa makar to bio ja, ili ako neko nije tražio pare, onda zbog uznemiravanja javnosti i lažnih laži i insinuacija takođe mora da odgovara pred licem pravde... Zato ću insistirati da se sve ovo završi do kraja i da ne bude apsolutno nikakvih nedoumica. Iako je meni, da budem iskren, sve potpuno jasno – jer smešno je da svi oni koji su optuženi budu za to da idu na detektor laži, a da nijedan od onih koji su optuživali ni slučajno ne želi da ode na detektor laži. Tako da, kako bih vam rekao, pametnom čoveku je sve jasno, ali ja želim da ne zaključujem u ime nadležnih državnih organa. Oni će doneti svoje odluke”, rekao je Vučić.
Pa, ako je premijeru već sada, pre istrage, sve jasno, čemu onda istraga? Kad je sve sa vrha vlasti promptno demantovano, kako navodi o prisluškivanju, tako i oni o reketiranju, tužilac će, treba li da verujemo, biti tako samostalan i odvažan da nepristrasno istraži slučaj?
Ako istrage, forme radi, i bude, kako bi ona eventualno mogla rezultirati ičim što bi demantovalo ono što je premijeru Vučiću i njegovima već sada potpuno jasno?
Tim pre se to pitanje postavlja što je on već po povratku iz posete SAD izjavio da iza pisma nekolicine kongresmena potpredsedniku Bajdenu da su u srcu korupcije u Srbiji Vučićev brat i kum Nikola Petrović, stoje pojedini tajkuni iz Srbije, a da su jedna američka kompanija i rođaka jednog ministra hteli da grade vetroparkove u Srbiji kada nije postojala zakonska regulativa o tome i to sa idejom da cena te struje bude tri puta veća od tržišne.
“Ne pristajem da Srbija i ja budemo reketirani... Štitim interese države Srbije i ne bacam novac Srbije”, kazao je tada Vučić.
Premijer je čitavu ovu političku aferu (za) sada prekinuo, davši podršku Kori Udovički, ali se ima utisak da je i sam učestvovao u njenom zakuvavanju.
Naime, nakon što je portal Teleprompter objavio zapis navodno prisluškivanog razgovora između predsednika vojvođanske vlade Bojana Pajtića i Lidije Udovički, sestre ministarke Kori Udovički, čiji je muž vlasnik američke firme “Contitental Wind Partners”, zainteresovane za projekat vetroparka u Vojvodini, da joj je direktor Elektromreže Srbije i Vučićev kum Nikola Petrović tražio reket od dva miliona evra za priključenje vetroparka na republičku elektromrežu, Vučić je odmah aferu označio kao “fabrikovanu” i dodao da su svi optuženi za prisluškivanje i reketiranje spremni da svedoče na poligrafu, dok ga odbijaju oni koji stoje iza optužbi.
Raspalio je i po portalu Teleprompter, odnosno, njegovom uredniku, za koga je rekao da je gori i od urednika “Tabloida” Milovana Brkića, koji je objavljivao najneverovatnije laži o njemu i njegovoj porodici.
U pomoć mu je priskočio i ministar policije Nebojša Stefanović, ponavljajući da Vučića ne samo da ne interesuju pare nego ni sam pojam novca.
Stefanović i šef BIA demantovali su da su tajne službe prisluškivale razgovor Pajtića i Udovički, a Stefanović je, uz to, u više navrata iznosio tvrdnju da je “Teleprompter” “reketaško-banditska organizacija”, a njen urednik “blizak prijatelj Bojana Pajtića”.
Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da ova afera zaista izaziva mučninu i gađenje u želucima građana Srbije.
„Ja samo mogu da kažem da u društvu koje je potpuno ogrezlo u korupciji da smo mi Velikog brata preselili sa televizijskih stanica u naš realni život. Ja mislim da ne postoji ni jedan čovek u Srbiji koga ako biste danas pitali da li se prisluškuje koji bi vam odmahnuo glavom. Prosto se smatra i percipira da živimo u jednom stvarno poremećenom društvu Velikog brata“, navodi Milenović.
Povodom navoda o reketiranju američke kompanije Milenovićeva kaže:
„Ja ne mogu da kažem da li je u ovom konkretnom slučaju bio pokušaj reketiranja stranog investitora ili nije, ali ono što postoji kao zapis, i u Tužilaštvu, jesu prijave nekih stranih investitora iz ranijih godina, kada su određeni podsticaji davani, a kada im je traženo da kao kontrauslugu učine nešto određenim političkim partijama – pa sad to možemo da zovemo donacijama, možemo da zovemo činjenjem, a možemo da zovemo i reketom. Pravo pitanje glasi imamo li mi uopšte pravosuđe, ima li ono nezavisan budžet ili pak zavisi od ministra pravde. To su prava pitanja, a lični utisci utisci političkih figura u ovom momentu deluju kao skromna pozorišna predstava. Ja mislim da u ovoj zemlji pravosuđe ne postoji, da je potpuno uništeno, dokle god nemamo nezavisan budžet, možemo samo da sanjamo o nezavisnom pravosuđu“, ocenjuje Miroslava Milenović.
Portparolka Demokratske stranke Aleksandra Jerkov pozvala je premijera Aleksandra Vučića da, umesto što sa "podsmehom" govori o "fabrikovanim" aferama, pogleda zvanične dokumente, u kojima se, kako kaže, jasno vidi kako državno preduzeće njegovog kuma nalaže pokrajinskoj vladi da ne izda dozvolu za gradnju vetroparka iako su sva nadležna ministarstva dala pozitivno mišljenje, kao i kako državni sekretar u njegovoj vladi govori o tome da država reketira investitora i kako se investitor obraća nizom pisama državnoj firmi njegovog kuma u kojima se žali na njegovo protivzakonito postupanje.
"Jedina razlika između 'istrage' o aferi prisluškivanje i korupciji premijerovog kuma Nikole Petrovića i 'istrage' o helikopterskoj nesreći u kojoj je život izgubilo sedam osoba jeste u tome što Vučić još u javnost nije izašao rečima - 'Ne dam Nikolu Petrovića', kako je to svojevremeno učinio rekavši - 'Ne dam Gašića i Lončara'", navela je Jerkov.
Ona je dodala da se iza svake premijerove izjave, iako ih nije eksplicitno izgovorio, vidi da je to njegov stav, a od nadležnih organa Jerkov traži da ovog puta premijerov stav ne bude i njihov zvanični zaključak.
Navodi da je Nikola Petrović, direktor EMS i Vučićev kum, tražio reket od od dva miliona evra od američke kompanije teška je optužba koja mora biti predmet istrage, kaže Bogoljub Milosavljević, prof. prava na Univerzitetu Union.
“Bilo je jako važno da se izvrši provera i to je bilo mnogo mudrije uraditi nego odmah to demantovati kao neku izmišljotinu ili političku igru Bojana Pajtića. Mislim da bi to onda i povratilo i poverenje građana u funkcionisanje pravne države, a otklonilo bi i neke sumnje u taj krug biznismena u kome se nalazi gospodin Petrović, ali i ministarkina sestra. Dakle, ta optužba je dosta nezgodna i sigurno je zahtevala ozbiljniji rad, odnosno, proveru da se utvrdi istina”, ocenjuje Milosavljević, koji dodaje da su srpske pravosudne institucije daleko od samostalnosti i da bi mnogo trebalo da se učini da srpsko pravosuđe postane nezavisno i da počne da izriče sudske sankcije političarima i njima bliskim ljudima.
A povodom hajke koju su u ovoj aferi protiv ministarke Kori Udovički poveli Vučićevi ministri Aleksandar Vulin i Ivica Dačić, Miroslava Milenković vidi samo jedno.
“To je kuhinja vladajuće stranke koja u okrilje svoje vlade poziva nezavisne stručnjake, koji im posle smetaju i počinju da ih blate, pa kreću po njihovim porodicama, prijateljima. To je već viđeno i u protekloj naprednjačko-socijalističkoj vladi, tako da to nije ništa novo. Ovde se samo postavlja pitanje da li je to poruka nezavisnim stručnjacima i intelektualnoj eliti da ne treba da bude politička elita, da ne treba da se meša i da joj prosto tu nije mesto”, zaključuje Miroslava Milenković.
