Iako je multietničnost jedan od glavnih principa na kojima se zasniva Ustav Kosova, u praksi suživot Albanaca i Srba neretko nailazi na "otpor" ili govor mržnje u javnom prostoru.
Pojedini sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE) su se u prethodnom periodu suočavali sa pretnjama jer su na račun svog komšije ili poznanika iz druge etničke zajednice, imali reči hvale. Tu su i slučajevi kada pojedinci oklevaju da javno govore o dobrim međuetničkim odnosima, jer se plaše osude svoje zajednice.
Ko je odgovoran za takvu situaciju?
Kushtrim Koljići (Kushtrim Koliqi) i Miodrag Milićević, civilni aktivisti koji se, pored ostalog, bave promocijom suživota, mira i suočavanjem sa prošlošću, prst upiru u kosovske institucije i političare.
Sa time se slaže i ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić, koji poručuje da će to pitanje pokrenuti na sednici Vlade Kosova.
"Mene to stvarno zabrinjava. Tokom cele svoje karijere radim na pomirenju ali teško ide… jedno je sigurno, građani koji su dobronamerni i tolerantni, moraju da budu zaštićeni", podvlači Rašić u izjavi za RSE.
Albanska i srpska zajednica na Kosovu su duboko podeljene od ratnih dešavanja krajem 90-ih godina, kada je ubijeno oko 13.000 ljudi – većinom Albanaca. Takođe, još uvek se traga za oko 1.600 nestalih lica.
U međuvremenu su 2011. godine Kosovo i Srbija započeli dijalog posredstvom Evropske unije, sa ciljem normalizacije odnosa do čega još uvek nije došlo.
'Suživot iza zavesa'
Kuštrim Koljići iz nevladine organizacije Integra, u izjavi za RSE ocenjuje da se suživot Albanaca i Srba ne afirmiše, te da je uvek "u senci" dijaloga koji vode Kosovo i Srbija.
"Čvrsto verujem da suživot (na Kosovu) postoji ali se on odvija iza zavesa jer postoji negativan narativ kada je ta vrsta saradnje u pitanju", ukazuje Koljići.
Dodaje da je na većinskoj albanskoj zajednici da stvori atmosferu u kojoj će se druge zajednice, uključujući srpsku, osećati bezbedno.
Dodaje da je to jedan od razloga što su njegova Integra i nevladin Centar za afirmativne društvene akcije, otvorile Barabar centar u Prištini. U ovom centru se održavaju razni događaji koji promovišu multietničko i višejezično Kosovo, dijalog, toleranciju i izgradnju poverenja.
Ipak, Koljići napominje da i pripadnici srpske zajednice moraju pronaći način da se "odupru pritisku Beograda i lokalnih političara", te da se aktivnije uključe u proces integracije.
Zvanični Beograd ne prihvata nezavisnost Kosova, koja je proglašena 2008. godine ali je 2013. prihvatio učešće Srba u kosovskim institucijama. Ipak, ovakva podrška ne dolazi za sve političke opcije, već ide samo Srpskoj listi i vernima toj listi.
'Jednostrano posmatranje problema'
Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv, ukazuje da je kosovsko društvo duboko podeljeno i da "jednostrano posmatramo probleme koje pogađaju naše zajednice, bilo da je to u pitanju albanska ili srpska zajednica".
"Onda u sredini imamo političare koji svojom retorikom podstiču negativne emocije sa jedne i sa druge strane, podstiču emocije koje se tiču patriotizma ili nacionalnih osećanja. A kada dođe do situacija koje su za osudu ili preuzimanje odgovornosti od strane institucija, imamo problem", ukazuje on.
Milićević objašnjava da suživot na Kosovu prati negativan narativ i zbog posledica rata, odnosno žrtava ili nestalih lica. Ipak, smatra da su institucije odgovorne i za to pitanje jer su političarima "ostavile prostor da to bolno pitanje izvlače iz rukava svako malo".
Šta treba uraditi?
Milićević napominje da kosovske institucije moraju da preduzmu odgovornost u situacijama kada je na meti eventualnog napada određena etnička zajednica, te da pravovremeno osude sve incidente – bez obzira na koju se etničku zajednicu odnose.
Podvlači i da se "političke razmirice" između Beograda i Prištine moraju rešavati bez upotrebe retorike koja će negativno uticati na suživot.
"To (zapaljiva retorika) je nešto što se mora suzbiti na samom izvoru. Ona prevashodno dolazi od političara, različitih političkih govora, političkih izjava koje su neprimerene i vrlo snažno i negativno utiču na etničke zajednice i društvo u celini", smatra on.
Milićević dodaje i da političari sa Kosova i Srbije moraju da prestanu da se međusobno optužuju, koristeći zapaljivu retoriku, zarad ličnih poena.
A Kuštrim Koljići kaže da je od suštinske važnosti da osobe koje su na vlasti pružaju podršku međuetničkoj saradnji kako bi suživot Albanaca i Srba "postao normalna stvar za širu javnost".
"Barabar centar svima može biti primer, za lokalne (kosovske) i međunarodne institucije, kako ta saradnja treba da funkcioniše", navodi on.
Prema njegovoj oceni, Vlada Kosova je ta koja pre svih mora da obezbedi "prijateljsko okruženje" za sve manjinske zajednice.
Šta kažu iz Vlade Kosova?
RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da li su upoznati da na terenu suživot Albanaca i Srba često prati negativni narativ, te šta radi na promociji saradnje i tolerancije.
Vlada Kosova na ova pitanja nije odgovorila.
Umesto toga pominje značaj integracije srpske zajednice, uz napomenu da su zapošljavanje i obrazovanje najbolji načini za tako nešto.
Prema rečima Prparima Krueziua (Perparim Kryeziu), portparola Vlade, "i jedno i drugo obezbeđuju uslove za saradnju oko zajedničkih ciljeva i omogućavaju stvaranje čvrstih odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju".
On je u odgovoru za RSE pomenuo neke inicijative preduzete u vezi sa zapošljavanjem i obrazovanjem, kao što su preduzeti koraci za poštovanje kvote za zapošljavanje od 10 odsto u javnim institucijama nevećinskih zajednica, verifikacija diploma Univerziteta u Severnoj Mitrovici (koji radi u sistemu Srbije), inicijativa za zajedničko obrazovanje na Kosovu po modelu Severne Irske.
Krueziu je pomenuo i program "Kosova Generation Unlimited" koji nudi plaćeni praktični rad za mlade ljude, te da je 15 odsto korisnika iz nevećinskih zajednica, poseban fond za nevećinske zajednice.
"Ovo su neki od naših sistemskih i institucionalnih napora u službi promovisanja potpune i održive integracije, ali istovremeno i povećanja blagostanja građana iz nevećinskih zajednica, jer smatramo da oni koji se integrišu žive bolje", rekao je.
Ista pitanja oko suživota RSE je poslao i Predsedništvu Kosova, ali odgovori do objavljivanja ovog teksta nisu stigli.
Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Nenad Rašić, pak navodi da će u narednom periodu pokrenuti ovo pitanje, te da će sa ministrom unutrašnjih poslova Kosova, Dželjaljom Svečljom (Xhelal Svecla) razgovarati o odgovornosti bezbednosnih organa.
"Da ne bude više pretnji ni prema sunarodnicima ali ni prema drugim etničkih zajednicama."
Rašić kaže da je pred nadležnima duga borba kako bi građanima objasnili da zapaljive izjave pojedinih političkih predstavnika ne smeju da utiču na međuetničke odnose.
Obećani dijalog sa Srbima na Kosovu
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je aprila 2022. započela posetu opštinama kako bi razgovarala sa građanima o njihovim problemima. Ipak, do danas nije obišla nijednu od deset opština sa srpskom većinom ili razgovarala sa građanima koji dolaze iz redova srpske zajednice.
Kada je posetila Južnu Mitrovicu 2022. godine, izjavila je da želi da poseti i četiri opštine sa srpskom većinom na severu – Severnu Mitrovicu, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok. Ipak, koliko je bar javnosti poznato, ona to nije uradila.
Takođe, premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je još od 2019. godine najavljivao dijalog s kosovskim Srbima, uz ocenu da je taj dijalog mnogo važniji od onog koji se vodi sa Srbijom u Briselu, međutim do njega javno nikada nije došlo.
Krajem novembra 2022. Iz Vlade Kosova su za RSE naveli da se komunikacija i dijalog sa lokalnim Srbima odvija tajno jer su pripadnici srpske zajednice izloženi pritiscima i pretnjama od strane "nelegalnih struktura i grupa".
S druge strane, premijer Kurti se, s vremena na vreme, obraća pripadnicima srpske zajednice na njihovom maternjem jeziku. Takođe, krajem aprila je u Suvom Dolu, opština Gračanica, prisustovao dodeli ključeva za socijalno ugrožene porodice, dok je u Kamenici sredinom maja posetio privrednika iz redova srpske zajednice.
Šta je Kosovo uradilo na promociji suživota?
Bahrim Šabani, član parlamentarne komisije za prava i interese zajednica, ocenjuje da je Vlada Kosova dosta uradila na unapređenju suživota kroz implementaciju raznih projekata u oblasti obrazovanja i kulture.
Šabani inače dolazi iz redova bošnjačke koalicije Vakat i deo je multietničke parlamentarne grupe u Skupštini Kosova, koju čine različite zajednice.
Pored srpske, na Kosovu je Ustavom priznato još šest manjinskih zajednica: bošnjačka, turska, goranska, romska, aškalijska i egipćanska.
Šabani ukazuje da zakoni na Kosovu takođe garantuju svim zajednicama jednak tretman, bez obzira na etničku pripadnost.
Manjinske zajednice, inače, na osnovu Ustava Kosova imaju i rezervisana mesta u Skupštini i Vladi Kosova.
"Tu je i podrška međunarodnih organizacija koje se bave manjinskim zajednicama, kao što su OEBS i Evropska unija. Oni pružaju podršku Kosovu za izgradnju multietničkog društva kroz različite projekte i programe", kaže Šabani.
Ipak, kada je reč o odnosu albanske i srpske zajednice, Šabani kaže: "To su dve strane koje moraju sesti za istim stolom i razgovarati unutar kosovskih institucija".
Rašić: Potrudiću se da suživot gledamo 'normalnijim' očima
Ministar Rašić na kraju kaže da je pitanje promocije suživota tema kojom će se on baviti.
"Pokušaću da nađem način da se stvari posmatraju na drugačiji, normalniji način. Direktno ću popričati sa premijerom, možda i sa drugim kolegama o metodologiji kojom bi mogao da se spreči negativan narativ kada je reč o suživotu", poručuje Rašić.
Ipak, da ne gledaju svi negativno na suživot pokazuje i slučaj 27-godišnje Milene Lazarević iz Donje Bitinje u opštini Štrpce na jugu Kosova.
Ona se nakon završenih master studija u Beogradu, vratila u rodno selo odakle svakodnevno radi na prevazilaženju etničkih prepreka.
"Smatram da nam je to nešto što nam je potrebno, iz razloga što je i nakon 25 godina (od rata) kosovsko društvo u tranziciji i potrebna mu je pomoć u prevazilaženju tih prepreka", glasi njena poruka.
Facebook Forum