Svetislav Jozić je 7. jula dobio ključeve od novoizgrađene kuće u rodnom selu Verić na teritoriji opštine Istok, a samo tri dana kasnije mu je javljeno da su je zapalili nepoznati počinioci.
Vest o paljenju ga je zatekla u Jagodini, gradu u Srbiji gde više od dve decenije živi u raseljeništvu.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) objašnjava da se nakon uručivanja ključeva od kuće vratio u Srbiju po dogovru sa predstavnicima opštine Istok i Međunarodne organizacije za migracije (IOM), jer mu nameštaj nije stigao.
IOM implementira projekat izgradnje kuće za povratnike u okviru programa koji finansira Evropska unija (EU) u saradnji sa Ministarstvom za zajednice i povratak u Vladi Kosova. U okviru tog projekta je i Joziću izgrađena kuća.
"Nama su rekli idite vi sada u Srbiju, mi ćemo vas zvati kada stigne nameštaj", priča Jozić i dodaje da mu je potom komšija Albanac javio da mu je kuća upaljena.
Ne zna ko bi i zašto mogao to da uradi, ali je siguran da nije niko iz njegovog sela.
Svetislav Jozić je inače prvi srpski povratnik u selo Verić u opštini Istok, na oko 80 kilometra od Prištine.
"Oni (komšije) su prijavili i policiji dole u Istok, moje komšije su sve najbolje rekle za mene. Mene poznaju svi, ja sam tamo i radio. Rekli su i da treba da se renovira sada sve, vrata prozori", kaže dalje Jozić, napominjući da od povratka neće odustati.
Komšije o Joziću: 'Tisa nas je spasio tokom rata'
RSE je 13. jula u selu Verić razgovarao sa nekoliko Jozićevih komšija iz redova albanske zajednice. Svi su imali samo reči hvale uz napomenu kako im je "život spašavao tokom rata".
Jedan od njih je Džafer Deljia (Xhafer Delia), prvi komšija Svetislava Jozića. Zove ga po nadimku "Tisa" i napominje da "nikada nismo imali nijednu lošu reč".
"Ovo nije trebalo da se desi", kaže ovaj sagovornik RSE i detaljnije prepričava kako se upravo Svetislav trudio da ih zaštiti od srpskih policijskih i vojnih snaga tokom ratnog perioda.
Priseća se kako nije uspeo da izbegne u Albaniju, te da se vratio kući u rodni Verić, gde ga je sačekala vojska Srbije.
"Stigli smo ujutro u pet sati, traktorima. Vojska je krenula i opkolili su nas i počeli su da dele mlade momke. On (Svetislav) je izašao, bio je u pidžami. On me je video i viknuo: Džafo nemoj da se pomeraš, šta je bilo? Za dva minuta se obukao i izašao. Mnogo se svađao sa vojskom", priča Deljia i dodaje da ih nakon toga više niko nije dirao, niti im pravio probleme.
Tokom rata na Kosovu, 1999. godine, srpske snage su proterale oko 800.000 kosovskih Albanca, od kojih se većina vratila kada je sukob završen. Međutim, tada je počelo iseljavanje Srba a proces povratka i dalje traje.
Od oko 250.000 raseljenih Srba, u proteklih 20-ak godina vratilo se oko 30.000, pokazuju podaci Ministarstva za zajednice i povratak Vlade Kosova.
Osude paljenja imovine srpskog povratnika
U prethodnih nekoliko dana svakodnevno su stizale osude zbog paljenja kuće Svetislava Jozića.
Među prvima je reagovao ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer (Jeffry Hovenier) uz poruku da svako ima pravo na povratak.
"Međunarodna zajednica jako ozbiljno shvata pravo raseljenih da se vrate na Kosovo. To pravo deo je kosovskih zakona, kao i drugih međunarodnih institucija. Osuđujemo ovaj kriminalni čin, i tražimo od kosovskih vlasti da identifikuje odgovorne", rekao je Hovenier u video poruci, koju je snimio u kući Jozića.
Ovu poruku je podržao i nemački ambasador na Kosovu Jorn Rode (Rohde), a reagovala je i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
U međuvremenu je mesto incidenta posetio i ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla), koji je zatražio "angažovanje svih potrebnih resursa kako bi se slučaj što pre rasvetlio".
"Republika Kosovo jeste i ostaće demokratska zemlja u kojoj žive slobodni i ravnopravni građani, bez ikakve razlike. Nema kompromisa oko ovih vrednosti", napisao je Svečlja na svom Facebook nalogu.
Ministarstvo za zajednice i povratak sanira štetu
Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić je u izjavi za Radio Slobodna Evropa rekao da će njegovo ministarstvo sanirati štetu u što kraćem roku.
Prema njegovim procenama, biće potrebno izdvojiti oko 6.000 eura da se renovira ono što je izgorelo u podmetnutom požaru u tek izgrađenoj kući Jozića.
"Smatram da je snaga Kosova i kosovskog društva baš u toj multietničnosti, mi bi trebali da razumemo koliko je to vredno za sve nas u širem smislu. Ako ispuštamo ili dozvoljavamo da individualci pokvare taj koncept multietničnosti, pa mi ćemo biti najveći gubtnici", zaključuje ministar za zajednice i povratak.
Proces povratka Srba na Kosovo traje više od 20 godina, ali uglavnom u ruralnim sredinama a ne u gradovima.
Na osnovu zakonodavstva, sva raseljena lica imaju pravo da se vrate na Kosov, i u tome im pomažu nadležne institucije, Ministarstvo za zajednice i povratak, opštinski direktorijati za zajednice i povratak, te različite organizacije.
Ministar Rašić je optužio njegovog prethodnika da se nije dovoljno "trudio" oko povratka jer, prema njegovim rečima, oko milion eura iz prošlogodišnjeg budžeta nije iskorišćeno, te je otišlo u suficit.
Pre Rašića je ministar za zajednice i povratak bio Goran Rakić, predsednik Srpske liste, koji je podneo ostavku novembra prošle godine u okviru kolektivnog istupanja Srba iz kosovskih institucija na severu. RSE mu se obratio oko Rašićevih optužbi ali odgovor nije stigao.
"Mi smo dobili dozvolu za izgradnju sedam ili osam kuća, čekam za još osam (dozvolu za izgradnju) i verovatno će u avgustu 16 kuća biti izgrađeno za povratnike", kaže Rašić.
Napominje da je potom neophodno raditi na "integraciji kako bi povratak bio održiv".
"Obezbediti radni odnos, pristup zdravstvenim i obrazovnim institucijama. Na kraju ekonomski razvoj. To je ono što može da vas zadrži ovde. Neće povratnik doći da bi sedeo kući", zaključuje on.
Raniji trend 'povratka i odlaska'
Prethodnih godina je u povrtaničkim mestima vladao trend da se raseljena lica vrate, ali da u par meseci prodaju novoizgrađene kuće i ponovo odu u Srbiju.
Ima i slučajeva da su u nekim mestima kuće prazne jer se vraćaju uglavnom staračka domaćinstva, koja se opet nakon nekog vremena vrate porodici u Srbiji. O ovim problemima RSE je u nekoliko navrata izveštavao.
- Prodaja povratničkih kuća na Kosovu
- O raseljenima sa Kosova: 'Vratili se pa brzo otišli'
- Posle dve decenije Marija i Lazar vraćaju se kući u Prištinu
Inače, neki od uslova za povratak raseljenih porodica su da poseduju imovinu koja je uništena, a da pritom ne poseduju bilo koju drugu imovinu i da nisu ništa prodali.
Nadležno Ministarstvo takođe pruža i tzv. standardni paket pomoći koji predviđa rekonstrukciju kuće zavisno od broja članova, pokućstvo, hranu za određeni period i socijalno-ekonomsku pomoć.
Raseljenim licima je takođe po povratku obezbeđeno pokrivanje troškova za priključenje na struju, vodu, kanalizaciju i druge osnovne uslove za život.
Facebook Forum