Za ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenada Rašića, ocena Evropske komisije da su se odnosi pripadnika srpske zajednice i Vlade "znatno pogoršali" nije iznenađenje i priznaje da je tako nešto činjenica, ali podvlači da je trebalo da bude napravljena razlika između Srba na severu i jugu.
S druge strane, pripadnici srpske zajednice severno i južno od reke Ibar, sa kojima je RSE razgovarao, navode da odnosi sa Vladom Kosova "nikada nisu bili gori" i ocenjuju da je za izgradnju poverenja neophodno donošenje odluka koje će unaprediti njihove živote i obezbediti mir.
Međutim, Rašić u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) poručuje da se radi na "strateškom i dugoročnom rešavanju problema" sa kojima se suočava srpska zajednica i veruje da će tako nešto povećati i poverenje Srba u Vladu i institucije Kosova.
Kao jedan od primera pominje strategiju za zaštitu prava manjinskih zajednica na Kosovu, koja se bavi povratkom, ekonomskim razvojem i ostvarivanjem zagrantovanih prava zakonima i Ustavom Kosova.
Evropska komisija u svom godišnjem izveštaju za Kosovo, pored ostalog, konstatuje "znatno pogoršanje" odnosa srpske zajednice i Vlade.
"Kosovo treba da uloži dodatne napore za izgradnju poverenja sa ovom (srpskom) zajednicom", navodi se u izveštaju Komisije.
Dodaje se i da su odluke Vlade Kosova o eksproprijaciji zemljišta u privatnom vlasništvu na severu, kao i pojačano prisustvo specijalnih policijskih jedinica u tom regionu "stvorili široko rasprostranjeno nezadovoljstvo među lokalnim stanovništvom kosovskih Srba".
"To je negativno uticalo na poverenje stanovništva kosovskih Srba u kosovske institucije i na dijalog (o normalizaciji odnosa sa Srbijom)", navodi se dalje.
Šta kažu građani?
Dalibor iz Leposavića, radnik u javnom sektoru u ovoj opštini sa srpskom većinom na severu Kosova, smatra da odnosi Srba sa kosovskim vlastima nikada nisu bili dobri, ali i da nikada nisu bili "ovako loši".
Kao neke od razloga za takvu situaciju pominje odluke Vlade Kosova zbog kojih se on i njegovi sunarodnici "ne osećaju bezbedno" i u tom kontekstu pominje hapšenja Srba od strane kosovskih vlasti i prisustvo specijalne jedinice policije Kosova.
Niko ne razmišlja o ljudimaMilan iz Leposavića
Na severu Kosova su se u poslednjih godinu dana nizale krize u kojima su se Srbi suprostavljali uspostavljanju vlasti od strane zvanične Prištine, što je uslovilo i hapšenja zbog "kršenja ustavnog poretka", "terorizma", napada na policiju ili KFOR.
Jedan od poslednjih incidenata se desio 24. septembra u Banjskoj, kada je naoružana grupa Srba napala policiju i tom prilikom ubila narednika Afrima Bunjakua.
Međutim, Dalibor iz Leposavića veruje da kosovske vlasti "nasumično" hapse Srbe na severu i tvrdi kako "niko više nije siguran".
"Sada kao da ovo tvoje više nije, baš je nastala ta neka neizvesnost", ocenjuje on.
Ipak, smatra da takvi odnosi kosovskih vlasti i Srba mogu da se promene ukoliko bi se više vodilo računa o običnim građanima a manje o politici.
I Milan iz Leposavića, takođe službenik u javnom sektoru, kaže kako "niko ne razmišlja o ljudima", te da je to velika prepreka u izgradnji poverenja Srba i Vlade Kosova.
"Niko ne razmišlja kako ljude da obezbedi, samo razmišljaju o teritoriji i ko će da vlada tom teritorijom. To je najveći problem", kaže on.
Da odnosi Srba i Vlade Kosova nikada nisu bili gori smatra i Bojan sa teritorije opštine Gračanica kod Prištine. Ovaj privrednik smatra da je poboljšanje tih odnosa i izgradnju poverenja neophodno da Vlada Kosova promeni pristup i počne da donosi odluke koje će ići u korist a ne na štetu Srba.
"Da se ukine odluka o zabrani uvoza robe iz Srbije, da se formira Zajednica (opština sa srpskom većinom)", navodi neke od primera.
Živorad, penzioner iz Gračanice, pak veruje da bi unapređenje odnosa Prištine i Beograda doprinelo i boljim odnosima između srpske zajednice i Vlade Kosova.
"Da se na neki način sa ljudim drugačije postupa, da se smiri situacija, da se sa Srbijom nekako stabilizuje situacija, da krenu ti pregovori (o normalizaciji odnosa)", kaže on.
Kako izgraditi poverenje?
Nenad Rašić kaže da otkad je došao na poziciju ministra u Vladi Kosova nastoji da izgradi poverenje između centralnih institucija i srpske zajednice i reši problem "institucionalnog vakuuma", koji je nastao nakon izlaska Srba sa severa iz kosovskih institucija.
Srbi su novembra 2022. godine napustili pravosudne institucije, policiju Kosova i lokalnu administraciju na inicijativu Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. Na taj korak su se odlučili kako bi sprečili Vladu Kosova da sprovede proces preregistracije sa srpskih na kosovske tablice.
Tada je ostavku podneo i ministar za zajednice i povratak iz redova Srpske liste, Goran Rakić. Potom je na njegovo mesto premijer Kosova Aljbin Kurti imenovao Nenada Rašića, koji je delovao iz opozicije bez podrške Beograda.
Rašić kaže da se trenutno radi na "strateškom dugoročnom rešavanju problema" sa kojima se suočava srpska zajednica.
Kao primer navodi odluku Vlade Kosova o priznavanju diploma Univerziteta u Severnoj Mitrovici i diploma srednjih škola u nastavi na srpskom jeziku. Inače, sve obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade pod okriljem Ministarstva obrazovanja Vlade Srbije.
Pitanje diploma iz obrazovnih institucija u nastavi na srpskom jeziku pominje i Evropska komisija u svom izveštaju uz ocenu da je nihovo nepriznavanje uticalo na mogućnost zaposlenja Srba ili nastavak školovanja po kosovskom sistemu.
Takođe, Komisija ukazuje da je strategija o zaštiti prava pripadnike manjinskih zajednica na Kosovu još uvek na čekanju. Ovu strategiju je izradilo Ministarstvo za zajednice i povratak na čijem je čelu Rašić, koji napominje da je ona već predstavljena Vladi Kosova te da očekuje da ona ubrzo bude usvojena.
"Taj dokument podrazumeva značajno povećanje budžeta u oblasti ekonomskog razvoja, održivog povratka, urbanog povratka. Pored toga imamo strateški cilj a to je adekvatno predstavljanje zajednica u javnoj administraciji", kaže Rašić za RSE.
Šta kažu iz civilnog sektora?
Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv, kaže da je za bolje odnose Srba i Vlade Kosova neophodan unutrašnji politički i društveni dijalog.
Da bi se situacija koliko, toliko stabilizovala, podrazumevaju se i lokalni izbori na severu KosovaMiodrag Milićević iz organizacije Aktiv
Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) je od 2019. godine najavljivao "unutrašnji dijalog" sa kosovskim Srbima uz ocenu da je on važniji od onog koji se vodi sa Beogradom.
Međutim, takva vrsta dijaloga javno nikada nije pokrenuta a iz Vlade Kosova su ranije za RSE naveli kako je premijer Kurti u "stalnoj komunikaciji" sa Srbima, ali da se o tome ne govori kako oni ne bi bili izloženi pritiscima i pretnjama iz "nelegalnih struktura i grupa".
Milićević, međutim, podvlači i da je za bolje odnose Srba i Vlade na Kosovu neophodan bolji odnos Prištine i Beograda.
"Ti koraci su, pored političkog dijaloga, i potreba da se smanji brojčano prisustvo policije Kosova na severu. Da bi se situacija koliko, toliko stabilizovala, podrazumevaju se i lokalni izbori na severu Kosova", kaže on.
Trenutno su u opštinama sa srpskom većinom na severu na vlasti albanski gradonačelnici jer su Srbi bojkotovali aprilske izbore.
Inače, organizacija Aktiv iz Severne Mitrovice godinama unazad prati i analizira stavove srpske zajednice severno i južno od reke Ibar a Miodrag Milićević kaže da se oni ne razlikuju kada su u pitanju odnosi sa Vladi Kosova.
"Naši izveštaji godinama unazad pokazuju na visok stepen nepoverenja koje srpska zajednica, bez obzira na geografski položaj, ima prema Vladi Kosova. To nije samo prema ovoj Vladi ali je ova Vlada produbila stepen nepoverenja", navodi Milićević.
U izveštaju "Analiza trendova – stavovi srpske zajednice na Kosovu" organizacije Aktiv, koji je objavljen novembra 2022. godine, stoji da Srbi sa Kosova više veruju institucijama Srbije nego Kosova.
Rezultati tog istraživanja su pokazali i da pripadnici srpske zajednice na Kosovu nisu zadovoljni trenutnom političkom i bezbednosnom situacijom.
