Političke napetosti u vezi dijaloga Prištine i Beograda, nerazumevanje specifičnog položaja i potreba srpske zajednice od strane većinske albanske i visok stepen nacionalizama, neki su od faktora koji produbljuju etničke konflikte na Kosovu.
Ovo pokazuju ključni nalazi Studije o stanju etničkih odnosa na Kosovu – Indeks poverenja, koju je izradila nevladina organizacija Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), u okviru projekta Barabar centar.
Inače, ovaj centar su osnovale nevladine organizacije Integra iz Prištine i Centar za afirmativne društvene akcije iz Severne Mitrovice sa ciljem promovisanja multietničkog i višejezičnog Kosova, dijaloga, tolerancije i izgradnje poverenja.
Istraživanja za potrebe studije o stanju etničkih odnosa, obavljena su u periodu od kraja marta do sredine aprila 2024. godine na uzorku od 500 ispitanika od kojih je 302 bilo iz albanske zajednice i 192 iz srpske.
Oko 57 odsto ispitanika iz srpske zajednice i oko 52 iz albanske smatra da Srbi i Albanci sa Kosova nikada više neće moći da veruju jedni drugima, dok više od 69 odsto ispitanika iz srpske zajednice i više od 64 iz albanske ocenjuje da je važno da dođe do pomirenja kako bi buduće generacije bolje živele.
Rezultati Studije o etničkim odnosima predstavljeni su 24. septembra u Prištini, na godišnjicu napada u Banjskoj kada je oružana grupa Srba ubila jednog policajca. Potom su u razmeni vatre ubijena i trojica napadača.
Ovom napadu su prethodile stalne krize na severu Kosova usled istupanja Srba iz kosovskih institucija zbog nastojanja Vlade Kosova da ukine registarske tablice koje za gradove na Kosovu izdaju srpski organi.
Na pitanje "Kako do rešenja", 71 odsto ispitanika iz srpske zajednice i 62 odsto iz albanske je reklo da bi promovisanje mira i tolerancije od strane političara svih zajednica pomoglo postizanju mira i tolerancije na Kosovu.
Takođe, javni narativ i govor mržnje u javnom prostoru je naveden kao jedan od ključnih faktora koji izazivaju nepoverenje među etničkim zajednicama na Kosovu.
Radio Slobodna Evropa je 9. jula pisao da postoji negativan narativ kada je reč o suživotu Srba i Albanaca, nakon čega je ministar za zajednice i povratak, Nenad Rašić, to pitanje pokrenuo na sednici Vlade Kosova. On je tom prilikom istakao da je suživot nešto što bi trebalo da bude sasvim normalna pojava u multietničkom društvu.
Civilni sektor je, s druge strane, ukazao da se saradnja između Srba i Albanaca na Kosovu uglavnom odvija "iza zavesa" zbog retorike koju koriste političari.
U zaključku Studije o stanju etničkih odnosa na Kosovu, navodi se i da ispitanici iz obe zajednice iskazuju skeptičnost prema međusobnim odnosima ali da istovremeno iskazuju i izvestan optimizam i zainteresovanost u pogledu njihovog poboljšanja.
"Visok procenat negativnih stavova ukazuje na duboko ukorenjeno nepoverenje, ali značajan broj neodlučnih ispitanika ukazuje da postoji prostor za potencijalne promene", rekao je Boban Simić iz nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije.
Albanska i srpska zajednica na Kosovu su duboko podeljene od ratnih dešavanja krajem 90-ih godina, kada je ubijeno oko 13.000 ljudi – većinom Albanaca. Takođe, još uvek se traga za oko 1.600 nestalih lica.
U međuvremenu su 2011. godine Kosovo i Srbija započeli dijalog posredstvom Evropske unije, sa ciljem normalizacije odnosa do čega još uvek nije došlo.
