U strahu smo od nasilja i zbog malih plata ne idemo na bolovanje, navode za Radio Slobodna Evropa prosvetni radnici iz Srbije razloge za idući štrajk.
Profesori, nastavnici, učitelji i vaspitači najavili su da će 2. oktobra umesto na radnim mestima biti na protestu u Beogradu gde će ponovo tražiti povećanje zarada i hitno usvajanje zakona kojim će im biti garantovana bezbednost.
"Bojimo se napada učenika i roditelja, jer su poslednjih meseci sve češći. Više se na poslu ne osećamo sigurno", kaže Sanja Vranješević, profesorka Medicinske škole u Kragujevcu.
Zaposleni u prosveti prvi protest protiv nasilja u školama održali su krajem 2022. zbog napada učenika na profesorku Tehničke škole u Trsteniku.
Izmene zakona zbog nasilja u školama
Donošenje propisa na osnovu kog bi radnici u prosveti imali status službenog lica, odnosno kojim bi se pooštrile kazne za ugrožavanje njihove sigurnosti, vlast je najavila nakon što je u maju 2023. trinaestogodišnji učenik u beogradskoj školi Vladislav Ribnikar iz pištolja ubio devet đaka i radnika obezbeđenja.
Do sada izmene krivičnog zakona koje traži prosveta nisu usvojene.
Aca Krstić, nastavnik matematike u jednoj od osnovnih škola u Nišu, kaže da su prosvetni radnici u velikom problemu.
"Pre pet godina izgubio sam razredno starešinstvo nakon što sam jednom učeniku izrekao ukor. Potom mi je oduzeto odeljenje koje sam doveo gotovo do kraja osmog razreda", rekao je Krstić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Krstić kaže da treba imati u vidu činjenicu da većina dece dolazi u školu da uči.
"Mali je broj onih koji su tu da prave haos i maltretiraju. U svakom odeljenju ima po nekoliko dece koja opstruiraju nastavu. Nastavnici su u problemu jer nemaju mehanizme da to zaustave. Kako god da reaguju trpe pritisak, tu su papirologija i istraga za koje mi nismo edukovani", kaže Krstić.
Osim zahteva da im se obezbedi sigurnost, sindikati zaposlenih u prosveti zahtevaju da se početna plata u tom sektoru, sa oko 740 evra, izjednači sa prosečnom zaradom u državi.
Po proračunu sindikata, radilo bi se o povećanju za oko 50 evra.
'Letovanje na kredit, uz dodatni posao'
Ovog leta, po podacima Ministarstva trgovine, zaposleni u prosveti imali su plate 116 evra manje od potreba za mesečnu potrošačku korpu tročlane porodice.
Sanja Vranješević kaže da su plate takve da se retko odsustvuje sa nastave.
"Kako nam plata ne bi bila još manja izbegavamo da idemo na bolovanje. Osim što tako ugrožavamo svoje zdravlje, čini mi se da ni ministarstvo prosvete o nama ne vodi računa", navodi Vranješević.
Katarina Veljković, profesorka Prve kragujevačke gimnazije, kaže za RSE da zarada nije dovoljna za plaćanje komunalnih računa i kupovinu hrane pa su profesori prinuđeni da rade honorarno kako bi dopunili kućni budžet.
"Kao i većina mojih kolega i ja radim dodatne poslove da bismo mogli da priuštimo neke osnovne stvari. Da odemo u pozorište, bioskop ili da bar jednom mesečno izađemo u restoran. Na letovanje uglavnom idemo na kredit, za izlete i slične poduhvate nemamo novca niti vremena", kaže Veljković.
'Hrana preskupa, kupujemo na akcijama'
Vladimir Savić, profesor muzičke škole u Kraljevu, kaže da prosvetni radnici polovinu zarade potroše na plaćanje komunalnih računa i otplatu kredita.
"Uglavnom kupujemo robu koja je na akcijama. I tako je hrana preskupa u odnosu na naše zarade. Porodice sa dve prosvetarske plate i dvoje dece moraju na svemu da štede. Da jednom detetu patike kupe u avgustu, a drugom u oktobru, jer je to u isto vreme nemoguće", priča Savić.
Ana Špica, profesorka u Muzičkoj školi u Kragujevcu, živi sa mužem i troje dece. Kaže da ne zna nikog od kolega koji nisu uzimali kredite da bi školovali decu.
"Poslednjih godina često se čuje opravdanje ‘morao sam zbog dece’. Mi ovo što radimo stvarno moramo zbog dece. Naše ali i vaše. Već je trend da zbog lošeg položaja prosvetara ima sve manje onih koji bi hteli da se bave učenjem dece. Ako se ne izborimo za bolje obrazovanje će biti misaona imenica", kaže Špica.
Šest godina ispod državnog proseka
Plate u prosveti Srbije u poslednjih šest godina su ispod republičkog proseka iako su u januaru 2024. povećane 12,5 odsto i septembru 5,5 odsto.
Sindikati traže da se do 2025. povećaju obračunski koeficijenti za lične dohotke, kao i da se isplati novogodišnja nagrada dogovorena kolektivnim ugovorom.
Reprezentativni sindikati iz tog sektora održali su u ponedeljak, 16. septembra, štrajk i protest ispred zgrade Ministarstva prosvete u Beogradu.
Nisu pristali na povećanje plata od 12 odsto za nastavno osoblje i osam za nenastavno osoblje, što im je 11. septembra ponudio predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević.
Premijer je tada saopštio da je nastava obustavljena u 37 odsto škola i ocenio da štrajk u prosveti nije trebalo organizovati između dve runde razgovora sa vlašću.
Pozvao je sindikate da nastave razgovore o poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u prosveti i zahtevu da im se zakonom propiše bezbednost u školama.
Facebook Forum