Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo ne zadovoljavaju u potpunosti minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima, ali ulažu značajne napore da to učine, konstatovano je u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu.
Izveštaj je 1. jula u Vašingtonu predstavio američki državni sekretar Antony Blinken.
Srbija
U izveštaju se navodi da je Vlada Srbije pojačala napore u odnosu na prethodnu godinu, imajući u vidu uticaj pandemije korona virusa na njene kapacitete za borbu protiv trafikinga, i da zbog toga ostaje zemlja drugog od tri nivoa kategorizacije.
Trgovina ljudima i digitalno nasilje prema ženama u Srbiji
Napori Srbije, kako se navodi, obuhvatali su izricanje većeg broja presuda krijumčarima i identifikaciju većeg broja žrtava.
Vlada je takođe uložila više resursa u Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima (CPTV), a sudije su odobrile "status posebno osetljivih svedoka" za veći broj žrtava, navodi Stejt department.
U izveštaju se međutim ocenjuje da nije ispunjen minimum standarda u nekoliko ključnih oblasti. Izdvaja se nedostatak napora vlade kada je reč o identifikaciji žrtava, nedostatak sredstava i osoblja u CPTV-u za adekvatnu pomoć žrtvama, te zatvaranje centra za hitni prijem žrtava zbog problema povezanih sa pandemijom i nemogućnosti da dobije dozvolu.
Vlasti su, kako ocenjuje Stejt department, kažnjavale veći broj žrtava i nisu štitile njihova prava tokom sudskih postupaka. Savet za borbu protiv trgovine ljudima se nije sastajao, a saučesništvo zvaničnika u krivičnim delima povezanim sa trafikingom i dalje zabrinjava, navodi se u izveštaju.
Srbiji se između ostalog preporučuje da odlučno istražuje, krivično goni i osudi krijumčare, uključujući i zvaničnike koji su saučesnici, i da izrekne adekvatne kazne.
Takođe bi trebalo da poveća napore za identifikaciju žrtava, i među migrantima, pojedincima u industriji seksa, izbeglicama, azilantima i maloletnom decom koja prose na ulicama.
Crna Gora
Crna Gora takođe ostaje na drugom nivou, navodi se u izveštaju i dodaje da su napori obuhvatali izricanje većeg broja presuda optuženima i identifikaciju većeg broja žrtava.
Međutim, ocenjuje se da je Crna Gora istraživala manji broj osumnjičenih i izrekla presude manjem broju krijumčara, policija je odbijala da žrtve uputi na organizacije koje im pružaju pomoć zbog mera za suzbijanje pandemije koronavirusa i zahtevala karantin za žrtve od 28 dana, tokom kojeg su bile suočene sa porodičnim nasiljem.
Stejt department navodi i da Vlada Crne Gore nije imenovala novog nacionalnog koordinatora, a da osoblje skloništa nije imalo dovoljno iskustva da pomaže žrtvama, naročito kada je reč o zaštiti njihoviih identiteta.
Crnoj Gori se preporučuje da odlučno istraži, krivično goni i osudi krijumčare, da utvrdi mere za zaštitu identiteta žrtava i privatnosti u skloništu i da osigura da ono poštuje najviše standarde kada je reč o zaštiti žrtava. S
Stejt department smatra i da bi Crna Gora, između ostalog, trebalo da uspostavi i primeni procedure za brzu i bezbednu identifikaciju žrtava, da dodatno obuči sudije, tužioce i policiju za istragu trafikinga i krivično gonjenje odgovornih, da žrtvama omogući pristup iskusnim advokatima i da ih zaštiti od zastrašivanja i pretnji.
Kosovo
Kosovo je, prema izveštaju Stejt departmenta, takođe zemlja druge grupe koja u potpunosti ne zadovoljava minimum standarda u eliminaciji trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to uradi.
I Vlada Kosova je, kako se ocenjuje, pojačala napore u odnosu na prethodnu godinu, imajući u vidu uticaj pandemije na borbu protiv trafikinga.
Ti napori su obuhvatali usvajanje novih standardnih operativnih procedura da bi se povećala efikasnost krivičnog gonjenja odgovornih, te povećanje resursa za zaštitu žrtava, uključujući sredstva za skloništa za žrtve trgovine ljudima, kojima upravljaju nevladine organizacije i vlada.
Međutim, ističe se da je Vlada Kosova osudila manji broj krijumčara, a sudije i dalje nisu izrekle adekvatne kazne osuđenima, nije bilo smernica za identifikaciju žrtava prisilnog prosjačenja, naročito dece, a zbog pandemije se nisu redovno održavali sastanci Nacionalne agencije za borbu protiv trgovine ljudima, dok nije usvojena ni nacionalna strategija za 2020-2024.
Kosovu se takođe preporučuje da odlučno istražuje, krivično goni i osuđuje krijumčare, uključujući i zvaničnike koji su saučesnici, te da osuđenima izriče odgovarajuće zatvorske kazne.
Stejt department u izveštaju ocenjuje i da bi Kosovo trebalo da utvrdi smernice i pojača napore za identifikaciju i pomoć deci koja se prisiljavaju da prose, da usvoji nacionalnu strategiju i akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima, rasporedi obučene tužioce i sudije u svakom regionu da se bave slučajevima trafikinga i da sa lokalnim vlastima radi na jačanju zaštite žrtava širom Kosova, a naročito u opštinama na severu.
Bosna i Hercegovina
Ni Bosna i Hercegovina, prema izveštaju, ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to učini.
Ovi napori su uključivali jačanje snaga za borbu protiv trgovine ljudima raspodelom sredstava i stvaranjem mreže tužilaca i istražitelja kako bi se olakšala koordinacija, navodi se u izveštaju.
U dokumentu se navodi da je bh. entitet Republika Srpska (RS) izmenila zakon i povećala minimalnu kaznu za trgovinu decom sa pet na 20 godina, te proširila definiciju trgovine ljudima. Sudija iz Tuzlanskog kantona izrekao je dosad najvišu kaznu za prisiljavanje dece na prosjačenje, a Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) uspostavila je operativni tim u četiri regionalna ureda.
Ipak, kako se navodi, Federacija BiH, Republika Srpska i Distrikt Brčko nisu osudili nijednog trgovca ljudima, dok je Federacija BiH osudila manje trgovaca ljudima nego godinu dana ranije.
Izdvojeno 17 država koje se ne bore protiv trafikinga
Stejt department je izdvojio 17 zemalja za koje smatra da ne rade dovoljno u borbi protiv trgovine ljudima, i upozorio ih na moguće američke sankcije.
Stejt department je u izveštaju takođe prozvao nekoliko američkih saveznika, uključujući Izrael, Novi Zeland, Norvešku, Portugaliju i Tursku zbog nazadovanja u borbi protiv "trafikinga".
U izveštaju se navodi da je pandemija korona virusa doprinela povećanju pojave robovanja ljudi 2020. i 2021. godine.
Izveštaj koji se odnosi na 188 zemalja i teritorija, naveo je da su zbog pandemije dodatni milion ljudi pod većim rizikom od eksploatacije i da je bolest skrenula pažnju nekih vlada sa suzbijanja trgovine ljudima.
U izveštaju je 17 najautoritarnijih država svrstano u treći nivo kategorizacije zbog toga što ne ispunjavaju minimum standarda da zaustavi "nehumani ciklus diskriminacije i nepravde", kako je rekao državni sekretar SAD.
Stavljanje u treću kategoriju znači da bi ove zemlje mogle da izgube američku pomoć, mada će odluke o toj pomoći biti donete tek kasnije ove godine.
Nove zemlje u trećoj kategoriji su Malezija i Gvineja Bisau, obe su bile pod nadzorom za snižavanje nivoa tri godine zato što nisu preduzele korake da porave svoje napore u borbi protiv trgovine ljudima.
One se pridružuju Avganistanu, Alžiru, Mjanmaru, Kini, Komoroskim ostrvima, Kubi, Eritreji, Iranu, Nikaragvi, Severnoj Koreji, Rusiji, Južnom Sudanu, Siriji, Turkmenistanu i Venecueli u najgoroj kategoriji. Većina ovih zemalja već je pod američkim sankcijama iz drugih razloga.
Šest američkih partnera i prijatelja - Kipar, Izrael, Novi Zeland, Norveška, Portugalija i Švajcarska, spušteno je iz prve kategorije u drugu. To znači da te zemlje ne ispunjavaju medjunarodne standarde za borbu protiv trgovine ljudima, ali čine znatne napore da to urade. Nema predviđenih kaznenih mera za zemlje koje su u drugoj kategoriji.
Među zemljama koje su na najnižem, trećem nivou (koje ne ispunjavaju mimimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima i ne ulažu značajne napore da to učine) su Avganistan, Kina, Kuba, Iran, Severna Koreja, Rusija, Sirija, Avganistan i Venecuela.
U izveštaju Stejt departmenta navedeno je i da se trgovina ljudima održava zbog diskriminacija što je, prema oceni agencije Rojters, prvi put da su povezana ta dva problema.
