Šta sa izbornim zloupotrebama: Od kupovine glasova do nasilja

Veliki broj institucija u Crnoj Gori bavi se prethodnih dana neregularnostima na proteklim lokalnim izborima koji su održani u 12 gradova. Posmatračke organizacije su utvrdile postojanje niza nepravilnosti, na pojedinim izbornim mjestima će biti ponovljeni izbori, a državno tužilaštvo je pokrenulo istragu o neregularnostima. Kakve su šanse da sve potencijalne pritužbe na regularnost glasanja budu procesuirane kao i oni koji su činili utvrđene zloupotrebe?

Nevladine organizacije koje su pratile regularnost izbornog procesa utvrdile su veliki broj nepravilnosti – od korišćenja javne imovine u svrhu promocije partija, preko prisustva i pritisaka političkih aktivista na građane na izbornim mjestima i sumnji u kupovinu glasova, pa do nasilja koje se događalo na određenim biralištima ili oko njih.

Samo je Mreža za afirmaciju nevladinog sektora prijavila par hiljada nepravilnosti, što je prezentovala predsjedniku Skupštine i parlamentarne Skupštine OEBS-a Ranku Krivokapiću.

Prigovore su podnosile i političke partije, a Državna izborna komisija je do sada poništila izbore na nekoliko biračkih mjesta u Danilovgradu i Tuzima, gdje će izbori biti ponovljeni.

Centar za demokratsku tranziciju je takođe izvjestio da su prtekle izbore obilježile zloupotrebe državnih resursa, sumnje u kupovinu glasova. Parlamentarne stranke, mahom opozicione nisu zadovoljne nivoom regularnosti izbora pa je najavljeno pokretanje parlamentarne istrage.

Iz državnog tužilaštva je saopšteno da je povodom lokalnih izbora 25. maja tužilaštvo već formiralo nekoliko predmeta i upućen je poziv svim društvenim subjektima da prezentuju informacije o neregularnostima.

Pošto je veliki broj insittucija uključen u rasvjetljavanje izbornh neregularnosti i zloupotreba otvoreno je pitanje da li će ovoga puta biti do kraja procesuirane sve nepravilnosti i možda po prvi put određene zloupotrebe dobiti i sudski epilog?

Dragan Koprivica iz CDT-a očekuje od svih segmenata društva da rade na ispravljanju kritičnih tačaka u izbornom procesu:
“’Nadamo se da su nakon ovih izbora svi shvatili da nema prečica. Dakle, ono što mi očekujemo jeste da svi važni akteri u društvu, državni organi, organi za provođenje izbora, političke partije, NVO izvuku određene pouke, da naučimo šta je to što nedostaje izbornom procesu zaista kao i da svi jako radimo na tome. Sve političke partije treba da stave u drugi plan partijske interese, da se proba zajedno uticati na te kritične tačke koje su ostale da se srede da bi smo dobili konačno ono što je temelj demokratije a to je fer izborni proces, odnosno izbori koje niko ne osporava“, kaže Koprivica.

Zlatko Vujović iz Centra za monitoring smatra da je politička odgovornost povezana sa pravnom odgovornošću za regularnost izbora:

“Kada govorimo o pravnoj odgovornosti i epilogu oni su definitivno povezan sa političkim. Ako ne postoji politička spremnost i podrška institucijama da istraže eventualno postojanje krivičnih djela u određenim slučajevima onda jednostavno i taj pravni epilog će biti onakav da veći dio javnosti neće biti zadovoljan njime“, ocjenjuje Vujović.

Činjenica je da su se državne institucije prošle godine suočile sa aferom „Snimak“ koja je pokazala metode i način na koji vladajuća Demokrarska partija socijalista prikuplja glasove, po osnovu nuđenja posla i kredita, kao i korišćenje državnih resursa.

Za politički a posebno sudski epilog, osim domaće javnosti bio je zainteresovan i Brisel. Međutim rasvjetljavanje afere je zaustavljeno u istražnom postupku tokom kojeg je državno tužilaštvo konstatovalo da zakon nije prekršen.

Dragan Koprivica iz CDT-a kaže da je upravo afera "Snimak" donijela promjene u odnosu na izborni proces:

“Sve ono što se radilo sa izbornim zakonodavstvom sve je to epilog afere 'Snimak'. Ono što je izostalo jeste sudski epilog. Ono što je najvažnije jeste da je taj pravni i politički epilog afere 'Snimak' na političkoj sceni i dalje prisutan i sve što se sada radi u vezi sa izbornim procesom zapravo je pokrenula afear 'Snimak' i ona je promijenila dosadašnji pogled na izbore u Crnoj Gori kao i na politički i pravni sistem“, zaključuje Koprivica.