Nakon što se tročlana koalicija kancelara Olafa Šolca (Scholz) raspala prošle nedelje, Nemačka ide ka novim parlamentarnim izborima 23. februara.
Šta treba znati o političkim turbulencijama u Nemačkoj i koliko će vremena biti potrebno da najveća evropska privreda dobije novu vladu?
Šta je ostalo od vlade?
Šolcova odluka prošle nedelje da smeni buntovnog ministra finansija Kristijana Lindnera (Christian) zbog razlika u politici brzo je srušila vladu.
Druga dva ministra iz Lindnerove liberalne stranke FDP izašli su iz vlade u znak solidarnosti, dok je jedan napustio stranku i ostao u vladi.
Izlaskom FDP-a iz vlade Šolc je ostao bez većine u parlamentu.
Šolcove socijaldemokrate i Zeleni, jedini preostali partner u koalicionoj vladi, mogu da sakupe samo 324 glasa, što je za 43 manje od većine u Bundestagu.
Uz pomoć opozicionih konzervativaca, neki zakona bi mogli biti usvojeni doneti pre izbora, uključujući mere za zaštitu ustavnog suda.
Međutim, malo je verovatno da će vladin predlog budžeta za 2025. biti odobren pa će se Nemačka umesto toga oslanjati na privremeni plan potrošnje dok se ne formira nova vlada.
Zašto moraju izbori?
Šolcov gubitak većine uz odsustvo mogućeg novog koalicionog partnera ostavlja malo drugih opcija osim da se parlament raspusti i raspišu novi izbori.
Prema vremenskom rasporedu koji su dogovorile glavne stranke u Bundestagu, Šolc će se 16. decembra suočiti s glasanjem o poverenju, za koje se očekuje da će izgubiti.
Posle glasanja, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) će imati 21 dan da raspusti parlament, nakon čega će izbori morati da budu održani u roku od 60 dana.
Datum za koji su se sve strane saglasile za glasanje je 23. februar, što je više od pola godine pre nego što bi trebalo da se održe sledeći redovni parlamentarni izbori.
Štajnmajer je u utorak rekao da podržava taj rok kao "realističan".
Šef države je pozvao sve glavne stranke da do tada odgovorno sarađuju "kako bi osigurali unutrašnju i spoljnu bezbednost Nemačke i međunarodnu pouzdanost u ovoj prelaznoj fazi".
Da li se ovo dešavalo ranije?
Kolaps nemačke vlade na ovaj način je redak, ali nije bez presedana.
Slično prošlonedeljnim događajima, socijaldemokratski kancelar Helmut Šmit (Schmidt) je u septembru 1982. doživeo da njegov koalicioni partner FDP izađe iz vlade zbog razlika u ekonomskoj politici.
"Konstruktivnim glasanjem o nepoverenju" 1. oktobra za novog kancelara postavljen je konzervativac Helmut Kol (Kohl).
Kol je zatim pozvao na ponovno glasanje o poverenju u decembru kako bi ubrzao nove izbore u martu 1983. godine, na kojima je pobedio.
Šta će biti posle izbora?
Verovatno će proći nedelje od glasanja pre nego što Nemačka dobije novu vladu, čak i ako ishod izbora donese jasnu novu većinu.
Malo je verovatno da će bilo koja partija imati glasove da sama formira većinu, s obzirom na proporcionalni sistem u Nemačkoj i njenu sve fragmentiraniju političku scenu.
Za formiranje vlade biće potrebna nova koalicija, ali bi pregovori između stranaka mogli da se oduže pre postizanja dogovora.
Šolcu je 2021. trebalo više od dva meseca da dođe do sporazuma njegove partije i njena dva koaliciona partnera.
Šta kažu ankete?
Konzervativni blok CDU-CSU (Hrišćansko-demokratska unija i Hrišćansko-socijalna unija) Bavarske preuzeo je vodstvo u anketama sredinom 2022. godine i od tada neprestano vodi.
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, CDU-CSU je su na putu da dobije više od 30 odsto glasova.
Šolcove socijaldemokrate su dotle na trećoj poziciji s oko 16 odsto.
Oni su iza stranke krajnje desnice Alternativa za Nemačku (AfD), koja ima oko 18 odsto glasova, mada su se sve ostale stranke zavetovale da neće sarađivati s njom.
Zeleni imaju oko 11 odsto podrške, dok je FDP blizu cenzusa od pet odsto koliko je potrebno za ulazak u Bundestag.
Novo lice na političkoj sceni je tvrdo levičarska, antiimigraciona Alijansa Sahra Vagenkneht (Sahra Wagenknecht). Nastala podelom stare krajnje levičarske partije Levica, TA Alijansa ima šest do sedam odsto podrške.