Predsjednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić traži hitan sastanak sa premijerom Milojkom Spajićem povodom objave da će Crna Gora podržati Rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici.
"Glasanjem za rezoluciju, Crna Gora bi okrivila cijeli srpski narod. Ne vjerujem da premijer može prihvatiti da je sav srpski narod genocidan jer bi to značilo presudu i svim Srbima u Crnoj Gori", naveo je Mandić na mreži X.
On smatra da je Spajić dao podršku Rezoluciji pod pritiskom 'velikih sila'. Pozvao ga je da "pažljivo procijeni ovu situaciju".
Informaciju da će Crna Gora podržati Rezoluciju o Srebrenici u UN, objavio je njemački stručnjak za Zapadni Balkan i proširenje NATO Milan Nič.
On je naveo da je Spajić podršku Rezoluciji iskazao na okruglom stolu u Berlinu, nakon što se sastao sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcom u okviru prve zvanične posjete Njemačkoj.
"Crnogorska Vlada će podržati Rezoluciju o Srebrenici, ali neće biti kosponzor", naveo je Nič na mreži X.
Iz kabineta premijera Spajića nije potvrđena ova informacija.
Na objavu Niča, oštro je reagovao i predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik navodeći da je najava crnogorskog premijera da će podržati rezoluciju o Srebrenici "moralno, politički i istorijski katastrofalna".
Sa druge strane Majke Srebrenice su zahvalile Spajiću što je donio odluku da "Crna Gora podrži Rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici".
Rezolucijom koja treba da bude usvojena u UN, 11. jul biće proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995, obilježavaće se svake godine, te će biti propisano kažnjavanje negiranja tog genocida u kome je ubijeno više od 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti.
Rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici kosponzoriše dvadesetak zemalja među kojima Njemačka, SAD, Velika Britanija, Italija, Francuska, Švedska, Sjeverna Makedonija i druge.
Da Crna Gora bude kosponzor Rezolucije, od Vlade Milojka Spajića tražile su nevladine organizacije, javne ličnosti i kompletna opozicija.
Inicijativu je podržalo oko 100 nevladinih organizacija i preko 320 javnih ličnosti i 35 poslanika crnogorskog parlamenta, među kojima su i tri albanskih nacionalnih partija koji pripadaju parlamentarnoj većini.
Sve ove pozive Vlada je ignorisala.
Ranije se oglasila i Spajićeva partija Pokret Evropa sad, navodeći da poštuju sve rezolucije koje su usvojene u parlamentu:
"Ali, ne podržavamo da se zbog odgovornosti bilo kog pojedinca imputira odgovornost bilo kom narodu. Apsolutno smo protiv korišćenja ove teme u dnevno-političke svrhe, jer se radi o pitanju koje otvara rane prošlosti."
Oštro je reagovala NVO Akcija za ljudska prava kao jedan od inicijatora zahtjeva o kosponzorstvu Rezolucije, navodeći da se Spajićeva partija protivi nečemu što se u Rezoluciji UN uopšte ne pominje:
"Saopštenje poslaničkog kluba Pokret Evropa sad je politikantsko izbjegavanje konkretnog odgovora na jednostavno pitanje: jesu li ili nisu za kosponzorstvo Rezolucije UN o Srebrenici."
Osim Spajićeve stranke, vladajuću koaliciju u Crnoj Gori čine i partije proruskog Demokratskog fronta koje ne prihvataju da se u Srebrenici dogodio genocid. Protiv usvajanja Rezolucije je vladajuća Socijalistička narodna partija, dok se Demokrate nisu oglasile.
Parlament Crne Gore je 2021. usvojio Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici.
