Vlade Srbije i Kosova kroz direktan sporazum trebalo bi da utvrde saradnju institucija u rešavanju pitanja nestalih u ratu na Kosovu, jedan je od zaključaka analize Nacionalnog konventa Srbije o Evropskoj uniji (NKEU) u čijem je članstvu više od 750 proevropskih organizacija.
U izveštaju "Efikasnost mehanizama institucija Srbije i Kosova u pronalaženju nestalih osoba iz rata na Kosovu od 2016. do 2020” precizira se da bi radi brže potrage za nestalima u postizanju sporazuma trebalo da posreduje Evropska unija (EU).
“Takav sporazum mora da ima mehanizme kontrole, koje će osigurati EU kao posrednik, kao i periodične izveštaje o implementaciji”, preneo je Nacionalni konvent.
Nataša Kandić, koordinatorka regionalne mreže pomirenja REKOM, ocenila je da komisije i institucionalna tela u Srbiji i na Kosovu koje imaju zadatak traganja za nestalima tokom i nakon ratnog sukoba devedesetih do sada nisu dale značajne rezultate.
„Što se tiče političke klime za rešavanje ovog pitanja, ona nikada nije bila gora. Nikada nije bilo manje političara koji imaju snagu da otvore razgovor na tu temu“, rekla je Kandić.
Rezultati analize, čiji autori su istraživači Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) i Nove društvene inicijative (NSI), predstavljeni su 27. aprila na onlajn konferenciji u Beogradu gde je prezentovana i preporuka iz izveštaja da jedan od prioriteta mora biti otvaranje domaćih i međunarodnih arhiva koji bi mogli pomoći u rešavanju sudbina nestalih lica.
Nataša Kandić, iz REKOM-a, rekla je da srpska policija i vojska imaju odgovornost za nestanke kosovskih Albanaca iz perioda rata na Kosovu, kao i da Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) takođe snosi odgovornost za nestanke Srba, Roma i neistomišljenika te organizacije.
“To je pitanje koje treba da reše nove institucije na Kosovu, nova kosovska vlada. Na primer, da se podaci o nestancima Srba iz Đakovice najpre traže od komande tadašnje OVK”, rekla je Nataša Kandić.
On je dodala da pretrage mogućih masovnih grobnica u delovima Srbije najčešće ostaju bez rezultata zbog, kako je navela, velikog protoka vremena od zločina, premeštanja ubijenih na druge lokacije, spaljivanja njihovih tela i korišćenja teške mehanizacije prilikom zametanja tragova počinilaca.
U analizi Nacionalnog konventa takođe se navodi da je potrebno da utvrđivanje činjenica o sudbini nestalih bude jedan od prioriteta prilikom procesuiranja ratnih zločina pred pravosuđem u Srbiji i na Kosovu, kao i da je nužnost i implementacija zakona o nestalima u Srbiji.
Ivan Jovanović, iz Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), rekao je da je nadležna grupa eksperata u martu počela sa radom na predlogu tog zakona.
UNDP, kako je precizirao Jovanović, kroz davanje mehanizacije za radove na terenu, aktivno učestvuje u ekshumaciji iz grobnice Kiževak kod Raške, gde se pretpostavlja da su tela nestalih kosovskih Albanaca, na kojoj će istraga biti nastavljena čim dozvole vremenski uslovi.
On je rekao da i danas postoji takozvana zavera ćutanja u zemljama bivše Jugoslavije kada se pomenu masovne grobnice.
“Jedan od glavnih problema je otkrivanje informacija o potencijalnoj lokaciji, do koje se poslednjih desetak godina dolazi tako što nekome ko je učestvovao u sakrivanju tela proradi savest. Dešava se da on posle dvadeset i više godina ne može da se seti tačnog mesta, promenilo se samo lice mesta, a možda je sa nekih lokacija bilo i pomeranja tela”, naveo je Jovanović.
Istraživanja lokacije Kiževak kod Raške, oko 300 kilometara jugozapadno od Beograda, traju od 2015. godine uz posredstvo Komisije za nestale Međunarodnog crvenog krsta i UNDP-a.
Prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Srbije, do sada je nakon sukoba na prostoru Kosova u izmeštenim grobnicama u Batajnici, Petrovom Selu, Perućcu i Rudnici pronađeno 907 tela kosovskih Albanaca, dok se ukupno još 1.643 osobe i dalje vode kao nestale.
