U izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima navodi se da na Kosovu, u Crnoj Gori i Srbiji tokom 2023. godine nije bilo značajnijih promena u stanju ljudskih prava, odnosno da su u tim zemljama i dalje nerešeni problemi s korupcijom, izostankom nezavisnosti pravosuđa i ograničavanjem slobode medija, preneo je Glas Amerike.
Stejt department navodi da su problemi u vezi s ljudskim pravima u Srbiji zabeleženi u kredibilnim izveštajima o ozbiljnim problemima s nezavisnošću pravosuđa; ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja i medija, uključujući nasilje, pretnje nasiljem i pravne slučajeve protiv novinara, zatim o ozbiljnoj korupciji u vladi, trgovini ljudima i krivičnim delima kao što su nasilje ili pretnje nasiljem usmereni na LGBT+.
Vlada Srbija je preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su navodno počinili kršenje ljudskih prava, kako u policiji tako i na drugim mestima u vladi, nakon javnih navoda o zloupotrebama, ističe se u izveštaju. Dodaje se da mnogi posmatrači smatraju da brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zloupotreba nisu prijavljeni i kažnjeni.
Navodi se da je Tužilaštvo za ratne zločine istraživalo ratne zločine iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji i podiglo optužnice. Pred Višim sudom u Beogradu tokom godine nastavljen je krivični postupak protiv osam osoba koje se terete za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Srebrenici/Kravici 1995.
Regionalna saradnja po pitanju ratnih zločina i dalje je ograničena, navodi se u izveštaju i ukazuje da su nevladine organizacije ocenile da je pravosnažna presuda Mehanizma u Hagu u predmetima Jovice Stanišića i Franka Simatovića dokazala da je bezbednosni aparat Srbije učestvovao u osnivanju, pomaganju, finansiranju i organizovanju jedinica koje su počinile zločine tokom ratova devedesetih godina u Hrvatskoj i BiH.
Kada su u pitanju tortura i drugi okrutni, nehumani postupci ili kažnjavanja i zlostavljanja, izveštaj Stejt departmenta navodi da je, iako je to zabranjeno zakonom i ustavom, bilo izveštaja da su ih državni službenici koristili.
Stejt department u izveštaju navodi da su nezavisne međunarodne i domaće nevladine organizacije i nadzorna tela izvestili da je pravosuđe podložno korupciji i političkom uticaju. Vladini zvaničnici i poslanici nastavili su da javno komentarišu istrage, sudske postupke ili rad pojedinih sudija i tužilaca.
Pretnje i napadi na novinare, nedostatak transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelika uloga države u medijskom sektoru zemlje ugrozili su medijske slobode u nekim instance, navodi Stejt department i ukazuje da je Fridom haus (Freedom House) u Izveštaju "Nacije u tranzitu" za 2023. označio Srbiju kao "tranzicioni ili hibridni režim" gde postoji kontinuirani i sve veći pritisak vlade na nezavisne medijske kuće i novinare, kao i sve veću dominaciju i manipulaciju medijima od strane državnog Telekoma Srbije.
U izveštaju se navodi da je Vlada Srbije sarađivala sa Visokim komesarom UN za izbeglice (UNHCR) i drugim humanitarnim organizacijama u pružanju zaštite i pomoći izbeglicama, izbeglicama povratnicima ili tražiocima azila, kao i drugim licima od interesa, a da su nevladine organizacije ocenile da većina izbeglica u Srbiji ima nerešen pravni status i ograničen pristup važnim pravnim informacijama i besplatnoj pravnoj pomoći.
Takođe su, dodaje Stejt department, prijavljeni slučajevi nasilja bezbednosnih snaga nad tražiocima azila i izbeglicama, kao i da je Vlada Srbije nastavila da ne izdaje putne isprave priznatim izbeglicama ili azilantima.
Stejt department navodi da medijski izveštaji ukazuju na to da su Romi i dalje najugroženije stanovništvo u zemlji.
Crna Gora: Problemi s nezavisnim pravosuđem, korupcija, pretnje novinarima
Kao značajna kršenja prava u Crnoj Gori, između ostalog, navedeni su kredibilni izveštaji o torturi ili okrutnom, nehumanom ili degradirajućem tretmanu ili kažnjavanju za koje su odgovorni vladini zvaničnici, zatim ozbiljni problemi za nezavisnošću pravosuđa, ozbiljna ograničenja na slobodu izražavanja – uključujući pretnje nasiljem protiv novinara, ozbiljna korupcija u vladi, rašireno rodno nasilje, trafiking ljudima, krivična dela nasilja ili pretnji nasiljem protiv pripadnika LGBTQ+ zajednice, te postojanje najgorih oblika dečejeg rada.
"Vlada je preduzela ograničene kredibilne korake da identifikuje i kazni zvaničnike koji su možda kršili ljudska prava", navodi se u izveštaju.
Ocenjuje se da vlada nije poštovala nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa, iako je to predviđeno Ustavom i zakonima.
"Pojedine nevladine i međunarodne organizacije i pravni eksperti tvrdili su da su na tužioce i sudije uticali politički pritisak, korupcija i nepotizam. Proces imenovanja sudija i tužioca bio je ispolitizovan", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da je korupcija bila značajan problem u Crnoj Gori, a da vlada nije efikasno primenjivala zakon koji predviđa krivično kažnjavanje slučajeva korupcije među zvaničnicima.
Stejt department navodi da je Specijalno državno tužilaštvo gonilo slučajeve organizovanog kriminala i korupcije i da je sa Specijalnim policijskim odeljenjem preduzelo niz akcija tokom 2023. protiv visokih zvaničnika, uključujući "hapšenja ili podizanja optužnica za zloupotrebu položaja, stvaranje kriminalne organizacije i trgovinu drogom".
Prema izveštaju, izbori u Crnoj Gori su uglavnom bili fer i nije bilo zloupotreba i nepravilnosti. Posmatrači su, kako se navodi, registrovali oštru retoriku kandidata i naveli da pristrasno izveštavanje nekih medija o kampanji nije ugrozilo kapacitet birača da donesu dobro informisane odluke.
Akcija za ljudska prava i druge nevladine organizacije za ljudska prava, kako se ističe u izveštaju, kritikovali su nedostatak napretka u vladi kada je reč o krivičnom gonjenju ratnih zločina, kao i priznavanju žrtava i odšteti.
Bilo je i kredibilnih izveštaja da su vladini zvaničnici primenjivali torturu i druge okrutne, nehumane ili degradirajuće tretmane i kazne, navodi Stejt department.
U izveštaju Stejta departmenta navodi se da je vlada krivično gonila neke policajce i zatvorske čuvare zbog prekoračenja ovlašćenja, ali da je bilo odlaganja u tim sudskim procesima, te da neki krivični procesi nisu rezultirali velikim kaznama.
Ističe se da su uslovi u zatvorima i pritvorima bili loši zbog prenatrpanosti i ograničenog pristupa zdravstvenoj nezi, a da je nasilje među zatvorenicima stalni problem. Prema izveštajima, na koje se poziva Stejt department, nasilje u zatvoru pripisuje se dugogodišnjem konfliktu dve najveće organizovane kriminalne grupe u zemlji sa kojima su, prema nekim optužbama, sarađivali zaposleni u zatvoru.
Prema Stejt departmentu, nekažnjivost je problem u bezbednosnim snagama, naročito među policajcima i zatvorskim zvaničnicima, i tome doprinose korupcija, netransparentnost, nedostatak kapaciteta nadzornih tela i politički uticaj nad tužiocima i zvaničnicima u policiji i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
U izveštaju se takođe ukazuje na tvrdnje organizacija za ljudska prava da su vlasti bile umešane u nelegalno prisluškivanje i nadzor.
Kada je reč o slobodi izražavanja, uključujući i medija, Stejt department ocenjuje da je vlada to uglavnom poštovala, ali da tu slobodu "podriva rastući trend govora mržnje, verbalnih pretnji i uvreda protiv novinara i građanskih aktivista, targetiranje kritički nastrojenih medija i nerešeni napadi na novinare".
Stejt department ocenjuje i da nema izveštaja da je crnogorska vlada koristila nasilje protiv medija, ali da su nerešeni napadi iz prethodnih godina doprineli atmosferi zastrašivanja. Novinari su, kako ocenjuje Stejt department, bili suočeni sa zastrašivanjem, pretnjama nasiljem i napadima nepoznatih pojedinaca zbog svog izveštavanja.
Stejt department u izveštaju ocenjuje da je porodično nasilje bilo dugotrajan i ozbiljan problem u svim zajednicama u Crnoj Gori, a da su se, prema izveštajima NVO, žrtve suočavale sa poteškoćama kada je reč o procesuiranju njihovih slučajeva i da je to "promovisalo atmosferu nekažnjivosti" za počinioce.
Stejt department je naveo i da vlada nije efikasno primenjivala zakone koji štite pripadnike rasnih ili etničkih manjina protiv nasilja, i da su Romi, Aškaliji i Egipćani bili "najranjivije žrtve diskriminacije", te da je među njima bila najveća stopa siromaštva. Albanci i Bošnjaci su takođe, kako se navodi, često tvrdili da su bili žrtve vladine diskriminacije i da su ekonomski zapostavljeni.
Pripadnici LGBT+ zajednice, kako navodi Stejt department, uživali su određeni stepen prihvaćenosti u društvu, ali su prevladavali diskriminacija i maltretiranje. Takođe, ocenjuje se da osobe s invaliditetom nisu imale jednak pristup obrazovanju, zdravstvenim uslugama, javnim zgradama i saobraćaju.
Kosovo: Pretnje protiv etničkih manjina, korupcija...
Tokom prošle godine nije bilo značajnijih promena u stanju ljudskih prava na Kosovu, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.
Među najznačajnijim pitanjima iz oblasti ljudskih prava na Kosovu Stejt department je izdvojio ozbiljne probleme sa nezavisnošću pravosuđa, ograničenje slobode izražavanja i slobode medija, uključujući nasilje ili pretnje nasiljem protiv novinara, korupciju u vladi, rodno zasnovano nasilje i krivična dela koja obuhvataju nasilje ili pretnje nasiljem usmerena na etničke manjine ili druge marginalizovane zajednice.
"Vlada je preduzela kredibilne, ali nedosledne korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su možda počinili kršenje ljudskih prava", kaže se u izveštaju.
"Pravosudne strukture bile su predmet političkog uplitanja, spornih imenovanja i nejasnih mandata", navodi se u izveštaju.
Civilno društvo je često kritikovalo vladu Kosova zbog javnog mešanja u nezavisnost i nepristrasnost pravosudnih institucija, posebno u vezi sa istragama o korupciji vladinih zvaničnika.
Navodi se da su neki predstavnici kosovskih Srba tvrdili da vladine institucije nisu izvršile sudske presude u korist pripadnika te manjine, posebno u imovinskim sporovima.
Kosovska policija je do septembra prijavila sedam slučajeva "podsticanja mržnje i etničke podele", uglavnom u vezi s grafitima. Udruženje novinara na Kosovu (AJK) izvestilo je da je nekoliko puta bilo meta kampanja digitalnog klevetanja kada je branilo novinare i medije. AJK je izvestio da su vladini zvaničnici, uključujući premijera i članove vladajuće političke partije, učestvovali u klevetničkim kampanjama u cilju podrivanja poverenja javnosti u medije.
Navodi se i slučaj iz jula, kada je Vlada objavila suspenziju dozvole za poslovanje najvećeg privatnog emitera u zemlji, Klan Kosova, zbog navodnog kršenja registracije. Privredni sud u Prištini je u avgustu presudio protiv Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine i poništio suspenziju.
Izveštaj navodi da su etničke manjine imale pristup ličnim dokumentima u matičnim knjigama, a povećao se i broj kosovskih Srba sa ovim dokumentima. Predstavnici kosovskih Srba i civilno društvo tvrdili su da neki izazovi ostaju, posebno za pojedince koji su pribavili lične i druge građanske dokumente od ilegalnih institucija koje je osnovala Vlada Srbije da bi kopirale institucije koje vodi Vlada Kosova, navodi Stejt department.
Predstavnici kosovskih Srba i civilno društvo takođe su se žalili na, kako smatraju, arbitrarna tumačenja i primenu zakona o državljanstvu i građanskom statusu od strane vlade.
Ukazuje se da je Vlada Srbije je nastavila da radi na "nelegalnim paralelnim vladinim strukturama u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i u oblastima koje uglavnom naseljavaju kosovski Goranci".
"Srpska vlada je često koristila ove strukture da utiče na zajednice kosovskih Srba i kosovskih Goranaca i njihove političke predstavnike", navodi Stejt department.
Dodaj da je partijska pripadnost često igrala ulogu u pristupu državnim službama i socijalnim prilikama i mogućnostima zapošljavanja, kao i da su izgledi za opozicione stranke u oblastima kosovskih Srba ograničeni zbog prijavljenih pritisaka i taktika zastrašivanja da se utiče na kosovske Srbe da podrže Srpsku listu.
Kada je u pitanju korupcija na Kosovu, Stejt department ističe da su nedostatak delotvornog sudskog nadzora i opšta slabost u vladavini prava doprineli problemu.
U delu koji govori o rasnom i etničkom nasilju i diskriminaciji, navodi se da je ono i dalje prisutno, a kaže se da i dalje postoji i problem sa procesuiranjem i kažnjavanjem počinilaca rodno zasnovanog nasilja i zlostavljanja.
Pristup pravdi za građane u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu ostao je ograničen nakon ostavki svih predstavnika u lokalnim pravosudnim i policijskim sektorima, što je pogoršalo postojeće probleme, navodi Stejt department.
