Međunarodna organizacija "Human Rights Watch" (HRW) pozvala je nemačkog kancelara Olafa Šolca da promoviše ljudska prava kada ove nedelje "uđe u istoriju" kao prvi nemački kancelar koji je prisustvovao samitu u Centralnoj Aziji sa svih pet predsednika tog postsovjetskog regiona.
Šolcovo trodnevno putovanje počelo je u Uzbekistanu 15. septembra potpisivanjem sporazuma o migraciji i nastaviće se u Kazahstanu 16-17. septembra na drugom sastanku formata Centralna Azija plus Nemačka koji je pokrenut pre godinu dana u Berlinu.
"Nemačka vlada ne može da se pretvara da su bliže veze sa Centralnom Azijom moguće bez značajnog poboljšanja ljudskih prava u regionu. Predstojeći samit nudi priliku da se ovo razjasni", saopštio je HRW.
U svom saopštenju, HRW je naveo neka pitanja koja se tiču ljudskih prava u regionu uključujući "gušenje prava na proteste i izražavanje mišljenja, (uključujući onlajn), zatvaranje aktivista, mučenje u pritvoru, obračune sa civilnim društvom, nasilje nad ženama, nekažnjivost nasilja snaga bezbednosti i nedostatak slobodnih i fer izbora".
Navodi se da je "mali ili nikakav napredak moguć u vezi sa mnogim temama koje je šest lidera istaklo kao zajedničke prioritete" pre godinu dana.
Nemačka je dugo zainteresovana za jačanje energetskih odnosa sa Centralnom Azijom, a ruska invazija u Ukrajini u punom obimu dodatno je ohrabrila Nemačku i druge evropske nacije da traže druge zemlje iz koje bi uvezle energiju i minerale.
Očekuje se da će se ovonedeljni samit sa kazahstanskim, kirgiškim, tadžikistanskim, turkmenskim i uzbekistanskim šefovima država u velikoj meri fokusirati na energetiku zajedno sa širim ekonomskim i razvojnim razgovorima.
Očekuje se da će lideri razgovarati i o međunarodnim sankcijama Rusiji.
Po dolasku u istorijski grad Samarkand, nemački lider se sastao sa uzbekistanskim predsednikom Šavkatom Mirzijoevim i potpisao sporazum o migraciji koji će omogućiti kvalifikovanim radnicima iz Uzbekistana da putuju u zemlju EU, sa fokusom na zdravstveni sektor.
Takođe ima za cilj da ubrza repatrijaciju uzbekistanskih državljana koji žive u Nemačkoj bez dozvole za legalan boravak, a za koje je saopšteno da "moraju da se vrate". Procenjuje se da u Nemačkoj živi 13.700 Uzbekistanaca, a velika većina ima legalne boravišne dozvole, navodi agencija dpa.
"Našim sporazumom o migraciji i mobilnosti potpisanim danas u Samarkandu u Uzbekistanu omogućavamo ljudima sa velikim talentima da uđu u našu zemlju. Takođe, posvetili smo se nebirokratskim procesima tako da oni koji ne mogu da ostanu u našoj zemlji moraju da se vrate", napisao je Šolc na mreži X.
U glavnom gradu Kazahstana Astani Šolc bi trebalo da se sastane sa predsednikom Kasim-Žomartom Tokajevim.
Kazahstan, najveća i najbogatija od pet regionalnih država, optužena je od strane Zapada da nije na adekvatan način obezbedila poštovanje sankcija Rusiji.
Ali energetska saradnja je u porastu sa Kazahstanom.
Sirova nafta iz Kazahstana počela je da teče prošle godine kroz naftovod Družba dužine 4.000 kilometara iz ruske republike južnog Tatarstana preko Belorusije i Poljske do Nemačke, kao deo zaokreta za nadoknađivanje manjih zaliha ruske nafte.
Šolc je pozdravio taj korak kao početak "potpuno novog pravca bilateralne saradnje" sa Kazahstanom, koji takođe leži na ogromnim rezervama prirodnog gasa.
U junu su međunarodne grupe za ljudska prava pozvale vlade centralne Azije da preduzmu konkretne korake da okončaju "široko rasprostranjenu" torturu zatvorenika i političkih zatvorenika u regionu.
Takve grupe navode da je Kazahstan među najvećim prestupnicima.
HRW je prošlog meseca zahtevao da Kazahstan prestane da ograničava slobodu izražavanja i okonča progon 31-godišnjeg stendap komičara Aleksandra Merkula.
Kazahstanski stendap komičar Aleksandar Merkul, koji često u svojim nastupima govori o aktuelnoj vladi i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, osuđen je 26. jula na 10 dana zatvora pod optužbom za huliganizam.
