Skupština Srbije ratifikovala je na zasedanju 31. jula Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.
Usvajanje Deklaracije dogovoreno je 8. juna u Beogradu na manifestaciji pod nazivom "Svesrpski sabor", kada su je na zajedničkoj sednici usvojile vlade Srbije i entiteta Republika Srpska.
Kako piše agencija Beta, Deklaracija je usvojena sa 139 glasova za uz aplauz poslanika vlasti. Protiv je bilo devet poslanika, a uzdržanih nije bilo.
Amandman koji je predložio deo opozicije nije prihvaćen.
Predsednik Republike Srpske, iako je to bilo najavljeno, nije došao na glasanje u Beograd, iako je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić prethodno prisustvovala sednici Skupštine Republike Srpske kada je Deklaracija izglasana u Banja Luci, preneo je portal N1.
O ovoj Deklaraciji u Skupštini Srbije raspravljalo se od 23. jula, kada ju je poslanicima predstavio premijer Srbije Miloš Vučević.
On je zatražio podršku svih poslanika za njeno usvajanje. Poručio je da pred poslanicima nije partijski, nego "narodni program" u čijoj izradi su učestvovali svi "ključni činioci" društva.
Prethodne dane zasedanja obeležile su polemike o iskopavanju litijuma, na čemu je insistirala opozicija, a na dnevnom redu je bilo 60 tačaka među kojima i povećanje pretplate za Radio-Televiziju Srbije, izbor guvernerke Narodne banke Srbije i druge.
Međusobno ratifikovanje Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda dogovoreno je na na "Svesrpskom saboru" održanom u Beogradu 8. juna.
U tekstu Deklaracije, koja ima 49 tačaka, navodi se da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu.
U Deklaraciji se navodi da sabor ne podržava Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja je krajem maja izglasana u Ujedinjenim nacijama, ali se "izražava pijetet prema svim žrtvama stradalim tokom rata u Bosni i Hercegovini, kao i tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije".
Takođe se konstatuje da je Dejtonski mirovni sporazum "trajno i bitno narušen", te se pozivaju svi međunarodni akteri da se vrate njegovom poštovanju.
Između ostalog, Deklaracijom se konstatuje "neophodnost srpskog nacionalnog okupljanja", pa se predviđa održavanje "Svesprskog sabora" na svake dve godine kako bi se razmatrala najvažnija nacionalna pitanja.
Na tekst Deklaracije reagovala je Ambasada SAD-a u BiH.
"On ne predstavlja odbranu Dejtonskog mirovnog sporazuma, kako tvrde autori, već su smišljeni napad na taj sporazum i državne institucije Bosne i Hercegovine. Ovo je opasno", stajalo je u objavi Ambasade na X mreži.
