"Provokacija" i "pretnja" regionalnoj stabilnosti - tako zvaničnici Srbije vide deklaraciju o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane, koju su potpisali Kosovo, Albanija i Hrvatska.
Iz Vlade Hrvatske za Radio Slobodna Evropa (RSE), međutim, odgovaraju da zajednička deklaracija tri države ne stremi ka osnivanju nikakvog vojnog saveza.
"Niti je takav savez, pored članstva u NATO-u, uopće potreban", ističe se u pisanom odgovoru hrvatske vlade.
Navode i da sprovođenje deklaracije tek sledi, a da će tek u toj fazi moći da se razgovara o eventualnom pridruživanju drugih država.
"Inicijativa je otvorena saveznicima i partnerima u EU i NATO okruženju koje kroz konstruktivan pristup žele doprinijeti izgradnji stabilnosti, sigurnosni i otpornosti područja jugoistočne Europe, te žele pružiti podršku Albaniji i Kosovu na njihovom europskom i euroatlantskom putu", naglašava se u odgovoru.
Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, nije članica NATO alijanse, za razliku od Albanije i Hrvatske.
Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane do objave teksta nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa deklaracijom - zašto je vide kao pretnju i provokaciju.
Deklaracija je u danu potpisivanja, 18. marta, opisana kao trilateralni dokument kojim se osnažuje saradnja i ističe važnost zajedničkih odgovora na bezbednosne izazove, hibridne pretnje i druge rizike koji bi mogli ugroziti regionalnu stabilnost.
Profesor na Univerzitetu John Hopkins u SAD Danijel Server (Daniel Serwer) za RSE ističe da zvanični Beograd "dobro zna" da NATO saveznici ne mogu delovati jednostrano protiv Srbije.
"Takođe, tri pomenute zemlje ne predstavljaju nikakvu pretnju Srbiji", dodaje on.
Sporazum tri države vidi kao "potez koji doprinosi stabilnosti, a ne destabilizaciji".
Ocenjuje i da je "mudro" što Kosovo traži partnerstvo sa Albanijom i Hrvatskom koje su članice NATO saveza.
A o deklaraciji, koja je izazvala oštre reakcije zvaničnog Beograda, oglasio se i NATO.
U odgovoru NATO zvaničnika za RSE navodi se da je dokument trilateralni dogovor između Albanije, Hrvatske i institucija na Kosovu.
"Primili smo to k znanju, ali NATO kao organizacija nije deo inicijative i stoga nije imao ulogu u procesu konsultacija", dodaje se u odgovoru.
Ističe se i da Albanija i Hrvatska već dugo doprinose regionalnoj stabilnosti na Zapadnom Balkanu, uključujući i njihove aktivnosti u okviru misije KFOR na Kosovu koju predvodi NATO.
Kako je reagovala Srbija?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u prvim reakcijama na deklaraciju ocenio da su Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisivanjem dokumenta "otvorili trku u naoružanju u regionu i prekršili subregionalni sporazum iz 1996. godine".
Taj sporazum, koji se tiče dozvoljenih kvota u naoružanju, tada su potpisala oba bh. entiteta - Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska, Hrvatska i Savezna Republika Jugoslavija, koju su činile Srbija i Crna Gora.
Vlada Hrvatske za RSE odgovara da se taj sporazum dosledno sprovodi 29 godina.
Podsećaju i da stranke tog sporazuma nisu ni Albanija ni Kosovo.
"U tom smislu, potpuno je bespredmetno dovoditi ga u bilo kakav kontekst s nedavno potpisanom Zajedničkom deklaracijom između Albanije, Hrvatske i Kosova čiji je glavni cilj jačanje suradnje ministarstava obrane prijateljskih zemalja, bilateralnih partnera i saveznika", naglašava se u odgovoru Vlade Hrvatske.
Zašto Beogradu smeta učešće Zagreba?
Reakcija se prevashodno odnosi na nerešen spor Beograda i Prištine i na činjenicu da je Hrvatska u političkom diskursu 'omiljeni protivnik' i da odnosi između Beograda i Zagreba nikada nisu postavljeni na zdravu osnovu -ocenjuje Vuk Vuksanović.
Prema oceni istraživača nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuka Vuksanovića, zvaničnici u Beogradu koriste deklaraciju da "skrenu pažnju" sa problema na unutrašnjem planu.
U tom kontekstu pominje masovne proteste na kojima hiljade ljudi na ulicama proteklih meseci traže odgovornost vlasti za pogibiju 15 ljudi u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
"Deluje da je ovaj politički aspekt neuporedivo jači, iako nije totalno zanemarljivo da akteri koji imaju spor sa Beogradom sarađuju u oblasti vojske", dodaje on.
Dodao je da Beograd naročito "provokativnim" smatra učešće Zagreba.
"Ne vidim da se to toliko odnosi na Albaniju, s obzirom da Vučić i dalje ipak ima, ili je barem imao prilično kooperativan odnos sa premijerom Edijem Ramom", dodaje.
"Reakcija se prevashodno odnosi na nerešen spor Beograda i Prištine i na činjenicu da je Hrvatska u političkom diskursu 'omiljeni protivnik' i da odnosi između Beograda i Zagreba nikada nisu postavljeni na zdravu osnovu", zaključuje Vuksanović.
Zašto Beograd smatra spornim učešće Kosova?
Pored predsednika Srbije i ministarstva spoljnih poslova, na deklaraciju je reagovao i ministar odbrane Bratislav Gašić. On je u saopštenju ocenio da je trilateralni memorandum "provokativna inicijativa susednih država koja je u suprotnosti sa naporima za jačanje regionalne bezbednosti".
Prema oceni Ministarstva, memorandum je u suprotnosti sa međunarodnim pravom i predstavlja "direktno kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN".
Rezoluciju 1244 usvojio je 10. juna 1999. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, dan nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova.
Sporazum je označio kraj NATO bombardovanja Savezne republike Jugoslavije (SRJ) i povlačenje njenih snaga sa Kosova, posle skoro dve godine sukoba između policije i vojske SRJ i Oslobodilačke vojske Kosova.
Tom rezolucijom odobreno je međunarodno vojno i civilno prisustvo u SRJ, uspostavljanje Privremene administrativne Misije UN-a na Kosovu i Kosovo stavljeno pod mandat Ujedinjenih nacija.
Od tada je KFOR, mirovna vojna misija NATO saveza, raspoređena na Kosovu.
A Kosovo je, potom, 2008. proglasilo nezavisnost koju Beograd ne priznaje.
"Kosovo i Metohija je autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije bez obzira što su pojedine zemlje, pored ostalih Albanija i Hrvatska, priznale njenu protivpravnu i samoproklamovanu nezavisnost", naveo je Gašić.
Kako je ocenio Gašić, Zagreb i Tirana već dugo nastoje da uvedu Kosovo u NATO savez "na mala vrata".
Gašić je Albaniju i Hrvatsku optužio i da pomažu razvoj Vojske Kosova, koju Srbija smatra nelegalnom.
"Jasno je da za našu zemlju takav scenario nije prihvatljiv", naglasio je Gašić.
Sa druge strane, iz Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore Kosova ocenjuju da je protivljenje Srbije inicijativi "otvoreno kršenje Briselskih sporazuma".
O normalizaciji odnosa sa Kosovom, Srbija godinama pregovara uz posredstvo Evropske unije.
Prema Briselskim sporazumima, predviđa se da Srbija neće ometati međunarodne odnose Kosova i neće pretendovati da govori u ime Kosova u odnosima sa drugim državama i organizacijama.
Reakcije Beograda i Prištine Vuk Vuksanović vidi kao sastavni deo "povuci-potegni igre" koju, kako kaže, Beograd i Priština godinama igraju.
"Gde na svaki prigovor Prištine, Beograd odgovara - mi smo ispunili deo naših obaveza, a niste ispunili jednu jedinu koja se tiče formiranja Zajednice srpskih opština", dodaje.
Šta piše u deklaraciji?
Deklaracija o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti između Albanije, Hrvatske i Kosova ima četiri tačke.
Prva se odnosi se na promociju saradnje u odbrambenoj industriji - kako bi se povećala spremnost vojnih snaga.
Deklaracija govori i o unapređenju saradnje na polju obrazovanja i obuke vojnih kadrova, u skladu sa politikom obuke i vežbi NATO-a i Evropske unije.
Jedna od tačaka Deklaracije je i razmena informacija i obaveštajnih podataka, te istraživanje mogućnosti odgovora na širok spektar potencijalnih pretnji.
Navodi se i usklađivanje politika i stavova u evroatlantskim bezbednosnim institucijama, kao i obavezivanje na bližu saradnju i koordinaciju radi potpune integracije Kosova u regionalne bezbednosne inicijative.
Kakva je pravna snaga deklaracije?
Vuk Vuksanović ističe da ovo nije tipičan međudržavni sporazum, prema pravilima međunarodnog javnog prava.
"Memorandumi o saradnji nisu pravno obavezujuće prirode. Mnogo je uopštenih stvari - na primer, kad se kaže jačanje koordinacije, da li to, recimo, podrazumeva kolektivnu odbranu tih ugovornih strana. To je sve nejasno i neodređeno", dodaje on.
Napominje da je ovo subregionalni sporazum između dve članica NATO saveza sa trećom stranom - Kosovom.
"Čiji je pravni status sa stanovišta NATO još uvek nedefinisan činjenicom da postoje četiri države članice NATO-a koje ga ne priznaju i činjenice da je NATO operacija prisutna na teritoriji Kosova, to je KFOR", pojašnjava Vuksanović.
Ulogu Hrvatske vidi kao pokušaj da postigne političke poene na regionalnom planu.
"Nakon što je dosta dugo zapostavljala Zapadni Balkan i tretirala ga kao problematično susedstvo koje je ona ponosno napustila ulaskom u EU i u tom pogledu malo je mesta gde Hrvatska može na taj način da deluje", dodaje Vuksanović.
Koga Zagreb, Tirana i Priština vide kao pretnju?
U odgovoru na pitanja o deklaraciji, Vlada Hrvatske za RSE navodi da je odbrambena saradnja Zagreba, Tirane i Prištine "visokog kvaliteta", a da deklaracijom žele da je unaprede.
Cilj je, kako kažu, i da doprinese unapređenju sigurnosti, stabilnosti i otpornosti područja jugoistočne Evrope, uz zamah nastavku i dovršetku procesa evroatlantskih integracija.
"Područje jugoistočne Europe je izloženo nizu sigurnosnih ugroza, osobito onih iz domene hibridnih i kibernetičkih prijetnji, čiji je cilj destabilizacija regije i opstrukcija do sada ostvarenog napretka država jugoistočne Europe na euroatlantskom putu", dodaju.
Nisu precizirali odakle pretnje dolaze.
Ko je 'faktor mira i stabilnosti' u regionu?
Pored oštrog protivljenja deklaraciji, zvaničnici Srbije su u svojim reakcijama na taj dokument ponavljali i da Beograd ostaje posvećen očuvanju regionalnog mira i stabilnosti.
Tako je Ministarstvo odbrane Srbije navelo da će u tom interesu nastaviti aktivno da sarađuju sa državama u okruženju i NATO alijansom.
"Odlučno i sistematično ćemo nastaviti da razvijamo svoje odbrambene sposobnosti, prevashodno kao faktor odvraćanja, istaklo je ministarstvo u saopštenju 19. marta.
Profesor Danijel Server, međutim, ističe da je "jedina trka" u naoružavanju u regionu "ona koju Srbija već godinama vodi".
"Srbija nije faktor mira i stabilnosti u regionu. Vučić samo obmanjuje lakoverne diplomate", ocenjuje profesor Danijel Server.
Smatra da, pored ostalog, Beograd odbija da sprovede postojeće sporazume sa Kosovom, te da pruža podršku secesionističkoj politici koju u Republici Srpskoj predvodi Milorad Dodik.
Prema njegovim rečima, vlast u Beogradu, koja nije prekinula veze sa Kremljom nakon ruske invazije na Ukrajinu, podstiče i prorusku politiku u Srbiji i Crnoj Gori.
"Ništa od toga ne doprinosi miru i stabilnosti", dodaje.
Upitan o partnerstvima koje Beograd ima u regionu, Server navodi da Srbija "dominira bezbednosnim sektorom Crne Gore i ima partnere u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska".
"Takođe, sprečava integraciju Srba sa severa Kosova u kosovske institucije. To su partnerstva koja je izabrala", dodaje.
Kakva je saradnja Srbije sa NATO?
Krajem 2007. Godine, Srbija je proglasila vojnu neutralnost - skupštinskom Rezolucijom o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka.
I pored čvrstih odričnih stavova vlasti po pitanju članstva, Srbija ipak sarađuje sa NATO paktom.
Od 2006. godine, članica je NATO programa Partnerstvo za mir (eng. Partnership for Peace, PzM).
U Partnerstvu za mir su i sve ostale evropske države koje nisu članice Alijanse, osim Kipra.
Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) Srbije sa NATO savezom usvojen je 2015. godine i predstavlja najviši oblik saradnje koji je dostupan državama koje nisu članice NATO-a.
A paralelno sa jačanjem saradnje sa NATO, Srbija ima razvijenu vojnu i vojno-tehničku saradnju sa Rusijom, zbog čega se našla na meti kritika Zapada, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Zapad je proteklih godina kritikovao i vojnu saradnju Srbije sa Belorusijom i Kinom.
Od početka invazije Rusije na Ukrajinu, 24. februara 2022, Srbija ne učestvuje u vojnim vežbama ni sa Istokom ni sa Zapadom.
Izuzetak su dvonedeljne vojne vežbe sa SAD i drugim NATO zemljama pod nazivom "Platinasti vuk" koje se kontinuirano održavaju u Srbiji od 2014. godine.
