Žustrom raspravom vlasti i opozicije nastavljena je vanredna sednica Skupštine Srbije na kojoj poslanici, između ostalog, raspravljaju o "Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda".
Sednica je počela prethodnog dana, 23. jula.
Deklaraciju, koja je ranije proglašena na "Svesrpskom saboru" u Beogradu, poslanicima je prvog dana zasedanja predstavio premijer Srbije Miloš Vučević.
On je zatražio podršku svih poslanika za njeno usvajanje. Poručio je da pred poslanicima nije partijski, nego "narodni program" u čijoj izradi su učestvovali svi "ključni činioci" društva.
Predložena deklaracija, naišla je na kritike iz redova opozicije.
Lazović (ZLF): 'Deklaracija nacionalistički pamflet'
Opozicioni poslanik Radomir Lazović Zeleno-levog fronta predloženu Deklaraciju nazvao je "nacionalističkim pamfletom".
"Tekst koji služi kao povod da nam se režim još jednom predstavi kao spasilac Srba od nekih imaginarnih neprijatelja", kazao je on 24. jula.
Dodao je ta je to "sverežimska deklaracija" koja bi kao trebalo kod građana da "probudi ideju da se tobož vlasti Republike Srpske i Srbije bave nacionalnim interesima Srba".
Na njegovu izjavu reagovao je premijer Srbije Miloš Vučević koji je kazao da je deklaracija "osnov političke borbe za opstanak Srba na ovim prostorima".
Šta piše u Deklaraciji?
Deklaraciju je prethodno usvojila i Skupština bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska.
U dokumentu od 49 tačaka, navodi se, pored ostalog, da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu.
U Deklaraciji se navodi da Sabor ne podržava Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja je krajem maja izglasana u Ujedinjenim nacijama.
U tekstu se, između ostalog, navodi i da Sabor smatra "neprimerenim" postavljanje visokog predstavnika u BiH suprotno Aneksu X Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Takođe se konstatuje da je Dejtonski mirovni sporazum "trajno i bitno narušen", te se pozivaju svi međunarodni akteri da se vrate njegovom poštovanju.
Piše, između ostalog, da je Sretenje 15. februar Dan državnosti Srbije i Dan državnosti Republike Srpske koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati.
Dokument se, kako je ranije rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poziva na Dejtonski sporazum i u njemu nema reči o razdruživanju u Bosni i Hercegovini.
Usvajanje ovog dokumenta osudili su, između ostalih, članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović i Željko Komšić, kao i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države.
Stejt department pozvao je nakon "Svesrpskog sabora" u Beogradu političke lidere u regionu da "bolje iskoriste svoje sastanke kako bi promovisali regionalnu stabilnost i pomirenje".
Evropska unija poručila je da se suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni identitet Bosne i Hercegovine ne mogu narušiti i da će svaka akcija protiv ovih principa dovesti do ozbiljnih posledica.
Rasprava o genocidu u Srebrenici
Poslanik i predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović ocenio je da je tekst Deklaracije "skoro pa dobar".
Izjavio je da je u dokumentu "moralo da piše" da se u Srebrenici "nije dogodio genocid".
Na njegovo negiranje genocida koji se u julu 1995. dogodio u Bosni i Hercegovini, reagovao je poslanik Ahmedin Škrijelj iz Stranke demokratske akcije Sandžaka.
On je poručio da je za Bošnjake uvreda kada se kaže da se u Srebrenici nije dogodio genocid i ukazao da je to uvrđeno presudom Međunarodnog suda u Hagu.
"Negiranje genocida je najveći stepen uvrede za žrtve, one koji su preživeli i njihove porodice. Nije dobro kad se ovakvi glasovi čuju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer ovaj narativ nije put kako se gradi suživot i tolerancija", rekao je Škrijelj.
Presudom Međunarodnog suda u Hagu utvrđeno je da je Vojska Republike Srpske počinila genocid u Srebrenici u kom je ubijeno više od 8.300 Bošnjaka.
Isti sud proglasio je Srbiju krivom za nesprečavanje genocida i saopštio da je Srbija prekršila obavezu da kazni počinioce genocida.
Do danas je pred različitim sudovima za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora.
O litijumu mimo dnevnog reda
Kao i prvog dana zasedanja, litijum je tema koja, mimo dnevnog reda, dominira skupštinskom raspravom.
Opozicioni poslanici u više navrata su zatražili sazivanje posebne sednice o otvaranju rudnika litijuma u Srbiji.
Opozicioni poslanik Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta Lazović ocenio je da je većina građana Srbije protiv iskopavanja litijuma.
"Narod ne želi taj projekat jer se plaši posledica, jer su posledice ostavljene kompaniji, jer je prosto preveliki rizik, prevelika šteta, a premala korist za ljude", istakao je Lazović.
Poslanik iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov kazao je da ukoliko ne bude bilo sve po ekološkim pravilima i potpuno bezbedno, "rudarenja litijuma neće ni biti".
"Da li biste vi, poštovani građani, trovali svoju decu? Pa ako ne biste, zašto mislite da to mi radimo? Zašto mislite da bi to iko radio?", rekao je Jovanov.
Ekološki aktivisti i deo stručne javnosti u Srbiji godinama ukazuju na potencijalne ekološke posledice otvaranja rudnika litijuma.
Tokom Samita o održivim sirovinama u Beogradu je 19. jula potpisan je Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
Do ovoga je došlo nekoliko dana nakon što je Vlada Srbije vratila u život projekat Jadar, po kome bi međunarodni rudarski gigant Rio Tinto trebalo da otvori rudnik litijuma u dolini Jadra na zapadu zemlje.
Kompanija Rio Tinto se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
Objedinjeno 60 tačaka dnevnog reda
Na dnevnom redu sednice je, osim Deklaracije sa "Svesrpskog sabora", još 59 tačaka.
Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) ocenila je kao protivpravnu odluku skupštinske većine da poslanici vode objedinjenu raspravu o toliko tačaka dnevnog reda.
"Usled toga će i poslanicima i građanima ostati znatno manje vremena da razmotre opravdanost predloženih akata, od kojih mnogi imaju veze sa javnim nabavkama", ocenila je TS.
U saopštenju TS se navodi da skupštinski Poslovnik dopušta mogućnost objedinjavanja rasprave "ali samo ako je reč o zakonima koji su međusobno uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana".
Među usvojenim tačkama dnevnog reda je nekoliko ugovora o zaduživanju države, ukupno više od milijardu evra.
Poslanici biraju novog guvernera Narodne banke Srbije, a za tu funkciju ponovo je predložena aktuelna guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Tokom vanrednog zasedanja Skupštine, odlučuje se i o tome ko će biti novi predsednik Fiskalnog saveta Srbije, nezavisne institucije koja kontroliše troškove države. Na to mesto predložen je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Blagoje Paunović.
Diskutuje se i o više međunarodnih sporazuma među kojima su i oni u oblasti odbrane i vojno-tehničke saradnje sa vladom Mađarske, Sao Tome i Principe, Kazahstana i Gabona.
