U Loznici, gradu na zapadu Srbije, održan je protest protiv otvaranja rudnika litijuma u tom kraju, što planira međunarodna kompanija "Rio Tinto".
Okupljanje je organizovao Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS).
Zlatko Kokanović iz organizacije "Ne damo Jadar", koji je deo SEOS-a, rekao je obraćanju okupljenima da 23. oktobra ističe krajnji rok za zakazivanje sednice Skupštine Grada Loznice na kojoj bi trebalo da na dnevnom redu bude Prostorni plan koji omogućava realizaciju projekta "Jadar".
On je dodao da će se aktivisti boriti svim silama protiv usvajanja tog plana koji, prema njegovim rečima, znači "potpisivanje kapitulacije države".
"Očigledno da im se žuri sa tim prostornim planom. Prostorni plan Grada Loznice je polazna tačka za sve i bez toga kompanija 'Rio Tinto' ne može ništa da uradi. Mi čekamo tu sednicu i ne smemo dozvoliti da izglasaju taj sramni plan", rekao je Kokanović.
Marijana Petković iz organizacije "Ne damo Jadar" rekla je da je ovaj skup početak, te najavila da će u subotu biti održane dve blokade.
Jedna će, kako je rekla, biti organizovana u Brezjaku u Gornjim Nedeljicama na zapadu zemlje, a druga na petlji kod Preljine u centralnoj Srbiji.
"Mi nemamo načina da to zaustavimo, osim da budemo na ulici i da nas bude mnogo", rekla je Petković.
Ona je pozvala prosvetne radnike i poljoprivrednike na solidarnost sa ekološkim aktivistima.
Neki od okupljenih nosili su zastave Srbije, a na protestu se moglo čuti skandiranje "Neće kopati".
Skupu je prisustvovao i jedan broj poslanika opozicionih partija.
Protest u Loznici održan je šest dana nakon što Skupština Srbije, u kojoj većinu ima koalicija oko Srpske napredne stranke, nije usvojila opozicioni predlog zakona kojim je tražena zabrana istraživanja i eksploatacije litijuma i bora.
Takvom zabranom bi se stavila tačka na projekat "Jadar", odnosno planove međunarodne kompanije "Rio Tinto" da otvori rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji.
Nakon četvorodnevne rasprave, u kojoj su predstavnici vlasti i opozicije često razmenjivali oštre reči i uvrede, poslanici su 10. oktobra većinski glasali protiv (128 poslanika), dok su predlog podržala 84 parlamentarca.
Predlog zakona je stigao u skupštinu nakon što je tokom leta u više desetina gradova Srbije održan niz protesta protiv rudarenja litijuma, a zbog bojazni od posledica koje bi rudnik ostavio na životnu sredinu.
Prema ranijim najavama vlasti, "Rio Tinto" bi rudnik litijuma mogao da otvori 2028. godine, ukoliko kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Ova kompanija je 2004. na zapadu Srbije otkrila rudu "jadarit" – kombinaciju litijuma i bora, a rezerve ovog metala procenjene su na preko 158 miliona tona.
Prvi masovni protesti protiv rudnika litijuma, na poziv ekoloških organizacija u Srbiji, počeli su u jesen 2021. kada su organizovane blokade i međunarodnog autoputa.
Nakon tih protesta, Vlada Srbije je 2022, kada je na njenom čelu bila Ana Brnabić, stopirala projekat i poništila dozvole "Rio Tintu".
Međutim, Ustavni sud je 11. jula 2024. proglasio neustavnom uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta "Jadar", a nekoliko dana kasnije, Vlada je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za realizaciju projekta rudnika.
To je izazvalo novu seriju protesta koji su započeli u Loznici 28. juna, a zatim su se proširili na više desetina gradova u Srbiji, da bi se najveći protest održao u Beogradu 10. avgusta.
Zvaničnici Srbije su u međuvremenu sa Evropskom unijom 19. jula u Beogradu potpisali Memorandum o kritičnim sirovinama tokom posete potpredsednika Evropske komisije Maroša Ševčovića i nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Memorandum predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u rudniku kompanije Rio Tinto u dolini reke Jadar do proizvodnje baterija za električna vozila.
"Rio Tinto" je ranije u odgovoru za Radio Slobodna Evropa naveo da su "domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat 'Jadar' može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".
Međutim, brojni stručnjaci iz zemlje i inostranstva ukazuju da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.
