Novim zakonom o energetici ukida se zabrana izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji, izjavila je ministarska energetike u Vladi Srbije Dubravka Đedović Handanović.
Ministarka je precizirala da će prestati da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana ukoliko bude usvojen Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici.
"Predložene izmene treba da unaprede funkcionisanje energetskog sistema i omoguće veću energetsku sigurnost u periodu prelaska na čiste izvore energije", rekla je između ostalog Đedović Handanović, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE).
Embargo dug 35 godina
Zabrana izgradnje nuklearki doneta je 1989. u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), u kojoj je Srbija bila jedna od šest republika, i usvojena je tri godine posle nuklearne katastrofe u ukrajinskom Černobilju u tadašnjem Sovjetskom Savezu.
Na javnoj raspravi o izmenama zakona o energetici 2. septembra u Privrednoj komori Srbije u Beogradu ministarka je izjavila da zakonske izmene u prvoj fazi predviđaju ispitivanje opravdanosti razvoja nuklearne energije. Dodala je da je od trenutka donošenja prve odluke do puštanja u rad nuklearne elektrane potrebno najmanje 10 godina.
"Naš zadatak je da se pripremamo da bismo bili energetski bezbedni i za 15, 20 i 30 godina tokom kojih nas očekuju smanjenje proizvodnje iz uglja i povećana potreba za energijom zbog očekivanog rasta industrije", zaključila je Đedović Handanović.
Navela je da se promene pripremaju u skladu sa propisima Evropske unije (EU) u tranziciji ka čistim izvorima i spajanju tržišta električne energije.
"Srbija se integriše u evropski sistem bezbednosti i upravljanja u slučaju elektroenergetske krize", navela je Đedović Handanović.
Naučnici u timu za razvoj
Pet ministarstava Vlade Srbije potpisalo je u julu memorandum o razumevanju sa 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća u vezi sa mogućnostima razvoja nuklearne energije.
Mogućnost ukidanja 35 godina dugog moratorijuma na nuklearnu energiju u Srbiji, koja 12 godina ima status kandidata za članstvo u EU, otvorena je nakon što je zvanični Beograd prihvatio ’zeleni’ plan Brisela da u Evropi do 2050. prestane proizvodnja struje iz uglja.
Druga okolnost koja Srbiju ubrzano vodi ka istraživanju mogućnosti za eksploataciju nuklearne energije je invazija Rusije na Ukrajinu zbog koje za EU Moskva više nije kredibilan partner. Po državnom Energetskom bilansu za 2022. godinu, u kojoj je počeo rusko-ukrajinski sukob, Srbija je oko 90 odsto prirodnog gasa za grejanje i industriju kupovala od Rusije. Više od dve trećine električne energije Srbija proizvodi iz uglja.
Trećina u Evropi
Šef države Aleksandar Vučić objavio je u martu na evropskom samitu o nuklearnoj energiji u Briselu da je Srbija zainteresovana za izgradnju malih modularnih reaktora jer za klasičnu nuklearku nema novca. Po proceni Ministarstva rudarstva i energetike, prvu malu nuklearku Srbija bi mogla da ima 2040. godine.
Po podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), u svetu su aktivne 443 nuklearne elektrane, od kojih je trećina u Evropi i 93 u Sjedinjenim Američkim Državama.
Najbliže Srbiji su atomska centrala Pakš u Mađarskoj, pedeset kilometara od srpsko-mađarske granice, Černavoda u Rumuniji kod Konstance na Crnom Moru i dve u Bugarskoj, Kozloduj i Belene na Dunavu na granici sa Rumunijom.
Aktivna je i nuklearka Krško u Sloveniji, jedina atomska elektrana iz bivše Jugoslavije, izgrađena na Savi i puštena u rad 1983. godine.
