Više od 100 poslanika Bundestaga, donjeg doma nemačkog parlamenta, podnelo je zahtev za zabranu ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD), izjavio je u sredu poslanik desnog centra Marko Vandervic (Wanderwitz).
Vandervic, član Hrišćansko-demokratske unije (CDU) , trenutno najveće opozicione stranke u Bundestagu, rekao je da je obezbedio podršku 113 poslanika iz različitih grupa u parlamentu koji ima 733 člana.
Poslanici koji traže zabranu AfD-a traže da Ustavni sud odluči da li su aktivnosti te partije u suprotnosti s ustavom, pozivajući se na član 21. ustav. Oni bi morali da pokažu sudu da AfD radi na agresivan i borben način protiv ustava.
Nemački viši sud u maju je doneo odluku da domaće bezbednosne službe mogu da nastave da tretiraju AfD kao potencijalno ekstremističku stranku, što znači da obaveštajne službe zadržavaju pravo da tu stranku drže pod nadzorom, uključujući prisluškivanje.
Tužba za zabranu stranke suda može podneti gornji dom parlamenta Bundesrat ili savezna vlada.
Grupa poslanika koju predvodi Vandervic traži rezoluciju Bundestaga kojom bi se tražila zabrana AfD-a, ali nije jasno da li će sakupiti podršku većine članova donjeg doma.
Vandervic već dugo podržava zabranu AfD-a, antiimigrantske partije naklonjene Rusiji, a na pitanje da li će Bundestag moći da razmotri predlog pre izbora zakazanih za 23. februar, rekao je da ima pravo da iznese predlog i da će biti rasprava u aktuelnom sazivu, ali da nije bilo jasno da li će glasanje i biti održano.
Vanredni izbori su zakazani za 23. februar pošto se prošle nedelje raspala tročlana koalicija kancelara Olafa Šolca (Scholz).
