Nemačka vlada je saopštila u ponedeljak da nuklearnu energiju smatra opasnom i da se protivi predlozima Evropske unije (EU) da takva tehnologija ostane deo planova za borbu protiv klimatskim promena.
Nemačka će do kraja ove godine isključiti preostale tri nuklearne elektrane i postupno izbaciti ugalj do 2030. godine, dok susedna Francuska ima za cilj da modernizuje postojeće reaktore i izgradi nove kako bi zadovoljila svoje energetske potrebe u budućnosti.
Deset članica Evropske unije na čelu s Francuskom traži od Brisela da omogući veću upotrebu nuklearne energije klasifikovanjem ulaganja u nju kao zelene investicije, dok energetska kriza i rast cena gasa potresaju Uniju.
S druge strane, blok predvođen Nemačkom oštro se protivi toj inicijativi izražavajući zabrinutost zbog bezbednosti atomske energije.
Berlin planira da se u velikoj meri osloni na prirodni gas sve dok ne bude zamenjen energetskim izvorima koji ne zagađuju životnu sredinu.
Nacrt plana EU, u koji je Asošiejted pres imao uvid, zaključuje da se i nuklearna energija i prirodni gas mogu pod određenim uslovima smatrati sigurnim za ulaganje.
"Mi smatramo da je nuklearna tehnologija opasna", rekao je portparol nemačke Vlade Štefen Hebeštrajt novinarima u Berlinu, napominjući da ostaje nerešeno pitanje šta učiniti sa radioaktivnim otpadom koji može da traje hiljadama godina.
On je dodao da Nemačka "izričito odbacuje" planove EU vezane za atomsku energiju.
Aktivisti su kritikovali plan Nemačke da koristi prirodni gas, koji je bolji od uglja, ali pri sagorevanju i on otpušta ugljen-dioksid, koji stvara efekat staklene bašte.
Međutim, Nemačka tvrdi da je prirodni gas samo "most" do nezagađujućih alternativnih rešenja za čije je iznalaženje rok 2045. godina.
EK: Nismo pokušali ništa podmuklo
Evropska komisija (EK) odbacila je sugestije da je čekala do novogodišnje večeri da objavi sporne predloge prema kojim se omogućava određenim vrstama prirodnog gasa i projektima nuklearne energije da budu označeni kao samoodrživi, navodeći da nije pokušala da to učini na podmukao način.
Analitičari su ocenili da je činjenica da je Evropska komisija u večernjim časovima 31. decembra podelila tekst članicama ukazivala na problematičan put ka usvajanju tog predloga.
Ukoliko ga većina članica podrži, predlog će postati zakon u EU i stupiće na snagu naredne godine.
Portparol Evropske komisije Erik Memer rekao je da je Brisel posvećen iznošenju svog stava o ovom veoma komplikovanom i osetljivom pitanju pre kraja godine.
"Nismo pokušavali ništa da učinimo na podmukao način izborom 31. decembra. Mogu da vas uverim da bismo svi želeli da imamo lak Božić, ali je odlučeno da nastavimo sa radom i tokom praznika kako bi predlog bio iznesen pre kraja godine", naglasio je Memer.
Tokom višemesečne diskusije o predlozima, pojedine članice EU istakle su da su im potrebne investicije u gas kako bi lakše mogle da odustanu od uglja koji više zagađuje.
Drugi su rekli da bi označavanje fosilnog goriva kao zelenog narušilo kredibilitet pravila i EU koja nastoji da bude globalni lider u borbi protiv klimatskih promena.
Nuklearna energija je izazvala slične podele. Francuska, Češka i Poljska su među zemljama koje smatraju da nema emisije CO2 iz nuklearne energije što znači da ona ima veliku ulogu u obuzdavanju globalnog zagrevanja.
Austrija, Nemačka i Luksemburg su među zemljama koji se protive, navodeći zabrinutost oko radioaktivnog otpada.
Komisija tvrdi da je uključivanje gasa i nuklearne energije ima za cilj da usmerava ulaganja u energetske projekte, samo da bi se olakšao prelazak na proizvodnju potpuno obnovljive energije. Nacrt Komisije postavlja uslove pod kojima se gas i nuklearna energija mogu koristiti u prelaznom periodu.
Komisija će sada prikupljati komentare na svoj nacrt do 12. januara i nada se da će usvojiti konačni tekst do kraja meseca. Nakon toga, o tekstu se može razgovarati sa vladama i parlamentom EU do šest meseci. Ali, malo je verovatno da će biti odbijen jer bi to zahtevalo da 20 od 27 zemalja EU, koje predstavljaju 65 odsto građana EU, kažu „ne“.
Cilj sporazuma je da pošalje signal privatnim investitorima šta EU smatra prihvatljivim „zelenim“ i prestane sa "greenwashing", odnosno da se nekim proizvodima pripisuju atributi koji im ne pripadaju.
