Deset članica Evropske unije na čelu s Francuskom traži od Brisela da omogući veću upotrebu nuklearne energije klasifikovanjem ulaganja u nju kao zelene investicije, dok energetska kriza i rast cena gasa potresaju Uniju. S druge strane, blok predvođen Nemačkom oštro se protivi toj inicijativi izražavajući zabrinutost zbog bezbednosti atomske energije, pišu svetski mediji.
Pronuklearni savez
Francuska gradi pronuklearni evropski savez kako bi prevazišla nemački otpor novim pravilima koja bi omogućila veću upotrebu atomske energije u Evropskoj uniji (EU), ističe Tajms (The Times).
Još devet evropskih zemalja potpisalo je inicijativu za nuklearnu energiju u vreme dok naglo raste cena energije, delom usled politike EU o klimatskim promenama koje povećavaju troškove proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva.
Te zemlje se zalažu za nuklearnu energiju koja ne emituje ugljenik i žele da se klasifikuje kao zelena tehnologija u "taksonomiji" EU, što bi omogućilo privatna ulaganja u atomsku energiju sa subvencijama klimatske politike.
S druge strane, ukazuje londonski list, Nemačka se odlučno protivi novoj nuklearnoj eri i želi da zatvori sve svoje nuklearne elektrane do 2022. godine, još od krize u Fukušimi u Japanu 2011. godine.
Nemačka i druge zemlje bez nuklearne energije poput Austrije, Irske i Italije ne žele da se ona rangira tako da se omoguće nova ulaganja u atomske reaktore, ali, kako ističe Tajms, ravnoteža se pomera u korist francuskog saveza zbog energetske krize izazvane naglim rastom cena, pri čemu je najmanje 20 odsto viših troškova uzrokovano politikom EU za nametanje troškova na ugljenik, kao i ruskim ograničenjima u snabdevanju gasom.
Makronov investicioni plan
Predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao je u utorak, 12. oktobra, da će Francuska uložiti milijardu evra u nuklearnu energiju do kraja ove decenije, pošto je evropska energetska kriza obnovila interesovanje za taj sporni izvor energije, navodi Fajnenšl tajms (The Financial Times).
"Cilj broj jedan je da imamo inovativne nuklearne reaktore malih dimenzija u Francuskoj do 2030. godine zajedno s boljim upravljanjem otpadom", rekao je Makron najavljujući investicioni plan "Francuska 2030" u vrednosti od 30 milijardi evra.
Francuska je, kako navodi britanski list, bastion nuklearne energije u Evropi, budući da više od 70 odsto električne energije dobija iz nuklearnih elektrana.
Makron je na početku svog mandata, s opadanjem podrške javnosti nuklearnoj energiji, najavio nameru da se zatvori 14 reaktora i smanji udeo nuklearne energije u Francuske na 50 odsto do 2035, ali se sada raspoloženje menja u prilog atomske energije, dok takođe njegovi verovatni rivalu na predsedničkim izborima sledeće godine traže veća ulaganja u taj sektor.
Mnogi na francuskoj levici i dalje traže manje oslanjanje na nuklearnu energiju i više investicija u obnovljive izvore energije, poput vetra i sunca, s ambicijom EU da se do 2050. ostvari karbonska neutralnost. Međutim, dodaje Fajnenšl tajms, zagovornici nuklearne energije tvrde da Francuska poslednjih nedelja ima mnogo niže emisije ugljenika od Nemačke, koja od 2011. ubrzano zatvara nuklearne elektrane i ulaže u obnovljive izvore energije, ali se i više oslanja na ugalj.
Pristalice nuklearne energije kažu da su njena raspoloživost i predvidljivost pokazali njenu vrednost u vreme naglog rasta cena gasa, dok je obnovljiva energija i dalje nestabilna i teška za skladištenje. Te prednosti, koje su zaštitile francuske industrijske kompanije i potrošače od najoštrijih poskupljenja koja su viđena u drugim delovima Evrope, počele su da nadmašuju zabrinutost zbog bezbednosti nuklearki.
'Treba nam nuklearna energija'
Francuska, Finska, Češka i druge zemlje centralne i istočne Evrope zajednički traže da se nuklearna energija uključi u nova pravila održivih finansija Evropske unije, prenosi Rojters (Reuters) saopštenje češkog ministarstva industrije.
Evropska komisija bi u narednim mesecima trebalo da odluči da li će klimatska taksonomija označiti nuklearnu energiju i prirodni gas kao zelene investicije. Ova uredba bi trebalo da privatne investicije izmesti iz zagađujućih ekonomskih aktivnosti u one koje EU smatra ekološki prihvatljivim.
Pojedine zemlje već dugo nastoje da se nuklearna energija svrsta kao sredstvo za postizanje klimatskih ciljeva EU, ali je nedavni skok troškova energije, posebno gasa, dodao težinu debati.
"Da bismo pobedili u klimatskoj bici, treba nam nuklearna energija", navodi se u saopštenju koje su takođe potpisali predstavnici Poljske, Mađarske, Slovačke, Bugarske, Hrvatske, Rumunije i Slovenije.
Te zemlje, predvođene Francuskom, navode da rast cena energije pokazuje značaj što skorijeg smanjenja zavisnosti od trećih zemalja, prenosi Rojters, ukazujući da se EU veoma oslanja na uvoz energenata iz Rusije.
Članice EU podeljene su oko nuklearne energije koja daje otprilike četvrtinu struje u EU iz 13 država koje je koriste. Pristalice promovišu nisku emisiju ugljen-dioksida, dok protivnici, poput Nemačke, izražavaju zabrinutost zbog opasnog otpada, kašnjenja i rasta troškovima nedavnih nuklearnih projekata.
Brisel ipak na strani nuklearne energije?
Zelena taksonomija EU predstavlja tehničke smernice koje pomažu vladama i investitorima da identifikuju koji projekti poštuju Pariski sporazum, a koji krše njegove klimatske ciljeve. Evropska komisija je tu već svrstala solarnu energiju, geotermalne izvore, vodonik, vetar, hidroenergiju i bioenergiju, ali kada je u aprilu uvedena taksonomija bio je uočljiv izostanak nuklearne energije, ukazuje Juronjuz (Euronews).
Uprkos urgentnosti u borbi protiv klimatskih promena, članice EU još ne mogu da postignu konsenzus o tome da li nuklearna energija predstavlja zeleni ili prljavi izvor energije i Komisija je, kako navodi evropski televizijski kanal, odložila tu odluku kako bi se zemljama omogućilo da završe raspravu.
Nemačka, koja planira da zatvori sve svoje reaktore do 2022. godine, predvodi antinuklearni tabor, zajedno s Austrijom, Danskom, Luksemburgom i Španijom. "Zabrinuti smo da bi uključivanje nuklearne energije u taksonomiju trajno narušilo njen integritet, kredibilitet, a samim tim i korisnost", navele su te zemlje u julu.
Izveštaj istraživačkog odeljenja Evropske komisije objavljen ranije ove godine ukazuje da bi Brisel na kraju mogao da stane na stranu pronuklearnog tabora, ukazuje Juronjuz, dodajući da se u dokumentu navodi da su emisije gasova staklene bašte iz nuklearnih elektrana "uporedive" s emisijama hidroenergije i vetar, što je stav i Međunarodne agencije za energiju (IEA) i Ministarstva energetike SAD.
Komisija je navela da se odluka o nuklearnoj energiji očekuje do kraja godine, ali bi, ističe Juronjuz, s obzirom na duboka neslaganja, to moglo da se pomeri u sledeću godinu. Uz to, Francuska u januaru preuzima rotirajuće predsedavanje EU, što će Parizu dati priliku da utiče na planove Brisela.
S druge strane, ukazuje televizija, deset potpisnica pisma Evropskoj komisiji moći će da obrazuju blok s mogućnošću da blokira odluke Komisije sprečavanjem drugih da dođu do neophodnog praga od 65 odsto ukupnog stanovništva EU.
Facebook Forum