Incidenti u osnovnim i srednjim školama u Srbiji gotovo da su postali uobičajena tema u ovdašnjim medijima. Ipak, javnost nije ostala ravnodušna nakon najnovijeg slučaja iz jedne osnovne škole u Beogradu, gde su dvojica maskiranih maloletnika upala na čas i uz pretnju nožem oduzela dnevnik od nastavnice. Problematično ponašanje nekada se smatralo sramotom, a danas je postalo ulaznica za prestiž među tinejdžerima, smatraju stručnjaci te upozoravaju da alarm za uzbunu odavno upaljen.
Snežana Miljković, profesorka građanskog vaspitanja u jednoj beogradskoj gimnaziji, u svom radu se, kaže, vrlo često susreće sa nasiljem, kako među samom decom, tako i sa onim koje deca vrše prema nastavnicima.
„Ne svakodnevno, ali svake nedelje ja doživljavam izvesnu vrstu psihičkog nasilja, tako što određeni učenici jednostavno ne mogu da se disciplinuju, sprečavaju me da održim čas i ponašaju se bahato, što ja doživljavam kao neku vrstu ataka na svoj integritet kao nastavnika i uopšte na svoju ličnost“, kaže Miljković.
Naša sagovornica, srećom, nije imala drastičnija iskustva, za razliku od njene koleginice u Osnovnoj školi „Vasa Pelagić“, gde su joj dva maskirana tinejdžera upala na čas i uz pretnju nožem otela dnevnik. Policija je uhvatila počinioce, a mediji pišu da je napad naručio 15-godišnjak iz ove škole koji je zamolio dvojicu svojih vršnjaka da ukradu dnevnik, jer ima loše ocene.
Socijalni psiholog Dragan Popadić uzroke za porast nasilja među decom vidi, između ostalog, u sve većoj toleranciji na nasilje u javnom prostoru.
„I onda nasilje za njih postaje ponašanje koje je čak i privlačno na neki način. Dakle, ako imaju neki problem koji se može rešiti nasilje, to nije nešto što treba odmah odbaciti, već je, iz njihove perspektive, nešto o čemu treba razmisliti. Kao što je ovoj grupi to ispala zanimljiva ideja, ma koliko blesava, opasna i ružna ona u stvari bila“, smatra Popadić.
Istraživanja pokazuju da je 65 odsto učenika barem jednom bilo izloženo nekom obliku agresivnog ponašanja i da u proseku svaki četvrti đak u toku svog školovanja više puta trpi maltretiranje „drugara“ iz klupe.
Starosna granica devijantnog ponašanja kod dece se spušta, pa imamo primere dece koja već sa 12 godina pokazuju simptome devijantnog ponašanja, kaže kriminološkinja Biljana Kikić Grujić iz Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih.
Ona upozorava da je došlo je do poremećaja sistema vrednosti čitavih generacija.
“Mi smo do pre 15-20 godina imali da se sa problematičnim detetom niko nije htreo družiti, jer je to bilo sramota. Danas imate situaciju da su takvi mladi ljudi lideri u svojim vršnjačkim grupama, u svojoj sredini. To je problem, jer nam se to bukvalno širi kao virus”, konstatuje Biljana Kikić Grujić.
Kako suzbiti taj “virus” kulture nasilja među mladima? Grad Beograd je nedavno pokrenuo akciju umrežavanja kamera u svim osnovnim i srednjim školama kako bi se iz jednog centra u svakoj opštini pratilo šta se dešava u svakoj školi. Članica gradskog veća Tanja Popović rekla je medijima da je to dobra ideja.
“U tim centrima će sedeti pripadnici policije zajedno sa nadležnima iz grada i u svakom trenutku policija će znati šta se dešava u školi u moći će odmah da reaguje”, izjavila je Tanja Popović.
No, Snežana Miljković ne misli da je rešenje u pojačanom nadzoru:
“Nisam sigurna da je video nadzor, koji je postavljen u mnogim školama, i svi drugi mehanizmi zaštite doneli poboljašanje u smislu da je nasilje redukovano. Kada je u pitanju nasilje, ono definitivno ima veze sa jezgrom koje je začeto u porodici.”
Biljana Kikić Grujić naglašava da se još u predškolskom uzrastu mogu uočiti znaci devijantnog ponašanja kod dece, te da je važno da i roditelji i institucije pravovremeno reaguju:
“Mi to stalno ponavljamo: nije sramota otići kod psihologa i zatražiti pomoć od stručnih lica koja se bave ovom problematikom. Zaista se bojim da, ako ne budemo radili na uzrocima ovog poremećaja ponašanja, da ćemo imati mlade ljude koji su otišli na stranputicu.”
Pored toga, stručnjaci smatraju da celokupno društvo mora jasno da stavi do znanja da je nasilje nedopustivo.
