Nasilja nad LGBT osobama u Srbiji u 2014. bilo je neznatno manje nego u prethodnoj godini, ali i dalje postoji značajan nivo diskriminacije pripadnika ove populacije, navodi se u godišnjem izveštaju nevladine organizacije Gej strejt alijansa.
U zaštiti pripadnika LGBT zajednice policija je imala dosta posla, pa je tako zabeleženo sedam fizičkih i 12 verbalnih napada, 11 osoba je procesuirano, bilo je 66 pretnji putem društvenih mreža zbog čega je podneto 45 krivičnih prijava.
Denis Kif, ambasador Velike Britanije u Srbiji, rekao je da je Parada bila dokaz političke volje, ali da su potrebne i sistemske mere.
„Slučajevi nasilja su vrlo zabrinjavajući, čak i kada su u blagom padu. Nasilje se ne može tolerisati ni po koju cenu. Ključna je pravovremena reakcija policije i sudstva. Svaki vid nasilja prema LGBT osobama mora se oštro osuditi i efikasno sankcionisati.“
Dokument o stanju ljudskih prava prezentovan je u Skupštini Srbije, gde su predstavnici države i Evropske unije kao ključni korak ka boljem statusu LGBT osoba u Srbiji naveli održavanje prošlogodišnje Parade ponosa u Beogradu.
Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, rekao je da su svima zagarantovana jednaka prava i slobode.
„Brinemo i o LGBT populaciji i nećemo dozvoliti da budu bezbednosno ugroženi. Srbija ne sme biti plodno tle za širenje mržnje prema bilo kome ko je drugačije seksualne orjentacije, vere ili nacije.“
Najbitnije za unapređenje prava LGBT osoba, poručili su zvaničnici zemalja EU, u narednom periodu biće procesuiranje nasilnika, poput pripadnika ekstremističkih organizacija i navijača huligana, čije aktivnosti već duže vreme policija pojačano nadzire. Novina je da je pre godinu dana u MUP-u počela dodatna obuka policajaca, koji pohađaju specijalne kurseve, u cilju unapređenja saradnje sa LGBT populacijom.
Luka Biankoni, iz Delegacije Evropske unije, rekao je da se LGBT osobe u Srbiji svakodnevno suočavaju sa diskriminacijom i netolerancijom u svim oblastima života, kao što su školstvo ili zdravstvo.
„Izveštaji navode da je najveća diskriminacija u oblasti zapošljavanja. Trans osobe su najugroženije i u najtežem položaju. Pomenuo bih i udžbenike koji se koriste u školama. U njima se i dalje nalaze tekstovi koji doprinose širenju diskriminacije i homofobije. Nadamo se da će Ministarstvo prosvete promeniti sporne sadržaje, u skladu sa preporukama poverenice za zaštitu ravnopravnosti.“
Evropski predstavnici jasno su poručili da očekuju da se Parada ponosa nesmetano održi i ove godine u Srbiji, a prava LGBT osoba važna su i za integraciju Srbije u Evropsku uniju.
Jadranka Joksimović, ministarka zadužena za evropske integracije, kaže da Srbija ljudska prava unapređuje prvenstveno zbog sebe, a ne zbog Evropske unije, što ne isključuje i poštovanje tradicionalnih shvatanja i vrednosti.
„Potpuno je u redu da postoje tradicionalisti koji doživljavaju drugačiji koncept društva i društvenih prava i sloboda. Ali sve do one mere do koje ne ugrožavaju pravo i slobodu onih drugih koji se po nečemu razlikuju.“
Srbiji predstoji rad na promeni društvene klime i aktivna borba protiv predrasuda prema LGBT osobama u čemu bi civilno društvo, kroz podršku institucijama, trebalo da ima ima ključnu ulogu.
Meho Omerović, predsednik parlamentarnog Odbora za ljudska i manjinska prava, zaključuje da se LGBT osobe i dalje nalaze u veoma teškom položaju, pre svega u ostvarivanju osnovnih prava i sloboda.
„Zbog toga je veoma važno da se o njihovom položaju što je moguće više govori na različitim nivoima. Uključujući i onaj koji je najviši, i u kom se danas nalazimo, a to je Narodna skupština.“
Kao mali, ali značajan korak ka ostvarivanju prava LGBT zajednice učesnici skupa ocenili su da je izveštaj GSA predstavljen u parlamentu. Prethodno su 23. septembra 2014, uoči Parade ponosa, Odbori za Ljudska prava i Evropske integracije, uz prisustvo predstavnika nevladinih organizacija i međunarodne zajednice, održali su zajedničku sednicu na kojoj se raspravljalo o položaju LGBT osoba. To je bilo prvi put u istoriji da se u Skupštini Srbije razgovaralo na tu temu.