Zbog eksplozije porodičnog nasilja u Srbiji nevladine organizacije okupiće se na protestu u četvrtak na beogradskom Trgu republike i zatražiti efikasan odgovor države na taj problem. U samo dva dana u mestima kod Kanjiže, Lozoviku, Čačku i Beogradu, u porodičnom nasilju ubijeno je 13 ljudi, a među žrtvama je čak sedam žena.
„Protestom želimo da skrenemo pažnju, da se ljudi malo zapitaju, da shvate da treba da prijave nasilje. Svi smatraju da je to lična stvar i niko neće da se meša. Hoćemo i da ukažemo nadležnim institucijama da je proces i postupak kroz koji žrtva prolazi neadekvatan i nedovoljan. I da čak doprinosi svemu tome što se događa,“ rekla je za RSE Stanislava Otašević, iz Autonomnog ženskog centra.
Ona je navela da je u poslednja četiri i po meseca u porodičnom nasilju ubijena 21 žena i upozorila da je to alarm koji se ne sme ignorisati.
Da je situacija i gora nego što pokazuje zvanična statistika, upravo zbog toga što mnogi slučajevi porodičnog nasilja zauvek ostaju među četiri zida, pokazala su iskustva građana sa kojima smo razgovarali na beogradskoj Bajlonijevoj pijaci.
U jednom od četiri slučaja u nizu, koji su za manje od 48 sati užasnuli javnost, stariji muškarac je dan posle svadbe svog sina, u selu Orom ubio snahine roditelje, da bi se potom vratio u Martonoš, gde je oduzeo živote snahi, supruzi i njenim roditeljima. Zbog toga što se nije želeo da mu se sin oženi devojkom koju je izabrao, u alkoholisanom stanju pucao je i na dalju rodbinu njegove buduće supruge, teško je ranio njenu tetku, posle čega ga je njen suprug ubio.
Razlog za agresiju u ovoj i sličnim situacijama nikada nije isti, kaže za RSE psihijatar Slavoljub Đurđić, ali da težak život donekle može biti zajednički imenitelj.
“Frustracije, nezadovoljstva, povećana upotreba alkohola, su stvari koje sigurno imaju puno uticaja. Zabeležen je porast agresivnih oblika ponašanja i depresivnosti. Toga u tolikoj meri nije bilo ranije. I ovo opšte siromaštvo i moralno posustajanje… Svašta se na televiziji gleda. Sve to utiče ne samo na mlade, već i na odrasle”, kaže Đurđić.
Pre nego što je svadbeno veselje u selima kod Kanjiže zamenila tragedija, kako su javili brojni mediji, policija je potonjeg izvršioca šestostrukog ubistva privela zbog prijave da je tukao svoju suprugu i pustila posle kraćeg zadržavanja.
Da li je zločin mogao da bude izbegnut pravovremenom reakcijom, ostaće pitanje bez odgovora, ali stručnjaci kažu da i to pokazuje da sistem prevencije i zaštite žrtava ne funkcioniše.
Stanislava Otašević smatra da iz korena sve mora da se menja.
„Policija dođe ili ne dođe. Centri za socijalni rad loše funkcionišu, vrlo slabo vode računa i vrše nadzor. Pravosuđe je posebna priča. Obično se sve završi samo opomenom za nasilnika. Ne čak ni minimalnom kaznom u krivičnom postupku već opomenom, odnosno mehanizmom koji se zove prekršaj.“
U samo dva dana dogodile su se još tri tragedije. U Lozoviku je muškarac puškom usmrtio svoju suprugu, a potom i sebe. U Čačku je biznismen iz pištolja ubio svoju suprugu, a potom izvršio samoubistvo, dok su u sobi beogradskog hotela "Slavija" pronađena beživotna tela muškarca i žene. Pored njega je pronađen pištolj i pretpostavlja se da je reč o ubistvu i samoubistvu.
Slavoljub Đurđić zaključuje da društvo više ne sme da okreće glavu od porodičnog nasilja.
“Potrebna je edukacija i da službe za socijalni rad efikasnije deluju. Represija je takođe neophodna. Kod nas su mnogo slabije kazne nego, na primer, u Americi. Neko ko je ovde osuđen na pet godina, za isto delo bi pred američkim pravosuđem dobio 20 godina zatvora. Efekti kažnjavanja svakako su drastično različiti.”
Nakon krvave serije u četiri grada u Srbiji, državno Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost formiralo je radnu grupu za usklađivanje porodičnog i krivičnog zakonika. Radiće na boljoj koordinaciji na terenu socijalnih službi, tužilaštva i lokalnih samouprava kako bi se sprečili slični tragični događaji.
