Rezolucija o napretku BiH u evropskim integracijama, koja će se uskoro naći pred poslanicima Evropskog parlamenta na plenarnom zasjedanju, dobila je podršku Spoljnopolitičkog odbora ovog Parlamenta.
Međutim, njen sadržaj i amandmani koji su usvojeni, različito se tumače u bh. javnosti i među bh. političarima. Dok jedni naglašavaju federalizam kao budući oblik uređenja države, drugima su važnije ekonomske i socijalne reforme.
Zastupnik iz Hrvatske Jozo Radoš kaže da dokument ukazuje na već poznate probleme, ali ne navodi konkretne mjere za njihovo prevazilaženje. To je neka vrsta status quo-a i nema bitnih pomaka u odnosu na prethodne izvještaje za Bosnu i Hercegovinu, kaže Radoš. Na pitanje koliko se dokument zalaže za federalizaciju BiH, Radoš kaže da se o tome govori načelno.
"Dakle, govori da bi se Bosna i Hercegovina, koja je nefunkcionalna država – dokument to priznaje – trebala graditi na principima federalizma, supsidijarnosti, legitimne zastupljenosti, decentralizacije. Međutim, osim nabrajanja tih načela, na kojima treba počivati svaka multinacionalna država ako želi biti pravedna, ne ide se dalje. Ne govori se o tome šta bi trebalo učiniti u pogledu implementacije presude 'Sejdić-Finci' koja bi trebala osigurati ravnopravnost svih ostalih naroda odnosno svih građana, kako bi se trebala osigurati provedba odluke Ustavnog suda u pogledu izborne ravnopravnosti Hrvata kada se tiče izbora predsjednika i članova Doma naroda , dakle, u tom smislu Rezolucija ne nudi nikakve konkretne prijedloge. U toj nemogućnosti davanja konkretnih prijedloga zbog odnosa političkih snaga i političke volje, na terenu i izvan Bosne i Hercegovine, Rezolucija se zapravo zadržava samo na nekim načelima na kojima bi trebala biti građena svaka multinacionalna država. Rezolucija ne govori ništa o tome šta bi se konkretno trebalo učiniti, ali naravno da bi implementacija odluka najviših sudova – Ustavnog suda BiH, Evropskog suda za ljudska prava – uključivala rekonstrukciju Bosne i Hercegovine. Ona poziva na implementaciju tih odluka, ali ne poziva na konkretne mjere. Na neki način, ona respektira nedostatak političke snage i želje da se u nekakvom smjeru ozbiljnijih rekonstruktivnih zahvata Bosne i Hercegovine krene, jer je to politička realnost, ponavljam, u Bosni i Hercegovini i izvan nje.“
Evo i viđenja poslanika Joze Radoša o sadašnjem uređenju Bosne i Hercegovine te potrebe njegove promjene:
„Bosna i Hercegovina je, može se reći, u jednom neobičnom, da ne kažem čudnom, položaju. Naime, ona je bazično čak i više od snažne federacije, ona je u svojoj osnovnoj strukturi konfederacija – Republike Srpske i Federacije BiH. S druge strane, Federacija BiH, zapravo i nije federacija, nego nekakva neobična struktura. Međutim, mislim da nema snage za pomake u tom smislu. Temeljni preustroj Bosne i Hercegovine koji bi uključivao rekonstrukciju i položaj Republike Srpske je nemoguć zato što se tome protive ne samo Republika Srpska, nego iza tog velikog posla bi trebali stajati oni koji su jamstvenici Dejtonskog sporazuma, dakle, najveće svjetske sile, koje za to nemaju sposobnosti. Ova druga, mala federalizacija, federalizacija same Federacije, opet je vrlo teška i nemoguća, jer bi ona uključivala i promjene Dejtona. S druge strane, većinski partner u Federaciji BiH, to je bošnjačka politika koja to ne želi. Tako je to jedan status quo i pitanje je kada će se steći uvjeti da se iz te pat situacije iziđe,“ navodi Radoš.
Poslanik Evropskog parlamenta iz Švedske, inače porijeklom iz BiH, Jasenko Selimović, navodi da nisu prihvaćeni amandmani poslanika iz Hrvatske, kojima se izričito tražila federalizacija Bosne i Hercegovine.
„Ova se Rezolucija ne bavi time, nego sasvim drugim stvarima. Ta neka koncentracija na pitanje federalizacije potpuno je pogrešna. Nema nikakve podrške za neku radikalnu promjenu stvari što se tiče uređenja Bosne i Hercegovine. Sve te neke fantazije o drastičnim promjenama samo su fantazije nekih ljudi koji to rade, ali to nema nikakve veze, jer ovdje nema nikakve podrške, ni za te neke pokušaje Republike Srpske da se odcjepljuje. To se osuđuje u Rezoluciji, vrlo jasno se osuđuje i nema nikakve podrške za tu neku federalizaciju – koja u Bosni znači etničku federalizaciju. To je pitanje trećeg entiteta, etničke federalizacije itd. Toga nema. Parlament i Evropa neće uopšte da vide te neke drastične promjene. Nama se čini da je najvažnije da se Bosna i Hercegovina reformiše, da usvoji reforme, i mi smo vrlo jasni u Rezoluciji, mi pričamo o tome da se očekuje od Bosne i Hercegovine da odgovori jednim glasom na Upitnik Komisije. Dakle, ne sa tri glasa, ne sa pet glasova, ne sa raznim različitim nivoima, nego sa jednim glasom, kao jedinstvena zemlja koja može da sprovede reforme koje su neophodne i da se time uključi u Evropsku uniju.“
Selimović navodi kako su bh. političari pozvani da prevaziđu etničke i druge podjele i ostanu ujedinjeni tokom procesa provjere da li je Bosna i Hercegovina spremna za kandidatski status za članstvo u Evropskoj uniji.
„BiH očito ne funkcioniše. Dejtonski ugovor je bio način kojim se zaustavio rat, tako da se dalo svakome i svakom nivou dio vlasti, a time nam je taj ugovor paralizovao zemlju. Tako podijeljena BiH, na toliko nivoa političara, ta zemlja neizbježno ima probleme u funkcionisanju, tako da mi hoćemo da vidimo jednu konsolidaciju države, da vidimo kako će ona provesti neophodne reforme, da se konsoliduje, da napravi bolje stanje za svoje građane. Da ljudi ne pate, da nemaju tako loše stanje, da ne pokušavaju da bježe vani i da, umjesto da razmišljaju o svojoj budućnosti u stranim državama, da zamisle svoju budućnostu u Bosni i Hercegovini. Svima je jasno da ne treba praviti nikakve drastične promjene. Niti će se Dejtonsko ugovor tako lako otvarati, niti će se praviti neke etničke federalizacije, niti će se praviti treći entitet, niti će se dopustiti da se Republika Srpska odcjepljuje... Nama je jasno da to ne funkcioniše kako treba, ali mi hoćemo da vidimo reforme koje će omogućiti da ta zemlja bolje funkcioniše, a neke velike promjene u ustavnom uređenju , to ćemo otvarati kad zemlja bude članica Evropske unije. Niko neće dozvoliti nikakva odcjepljivanja niti federalizaciju, niti drastične promjene, niti bilo šta. Evropa hoće da ima Bosnu i Hercegovinu koja funkcioniše na evropskom putu, a taj evropski put traži reforme koje u svojim krajnjim rezultatima čine da život građana u Bosni i Hercegovini bude bolji. I državu prava. Hoćemo da vidimo jednu nepolitizovanu administraciju, hoćemo da vidimo reforme koje vode boljem stanju za obične ljude. To je suština priče a ne stalne rasprave, tipa, federalizam, da ili ne....“, kaže Jasenko Selimović.
Facebook Forum