U prvih pola godine 2024. zabeležen je pad broja migranata veći od 70 odsto u poređenju sa prošlom godinom, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić 6. avgusta.
Dačić je to rekao na konferenciji za medije, nakon sastanka sa saveznim ministrom unutrašnjih poslova Austrije Gerhardom Karnerom u Beogradu.
Prema Dačićevim rečima, pad broja ilegalnih migranata je rezultat zajedničkih aktivnosti Austrije i Srbije.
"Prema našim i podacima Fronteksa, za prvih šest meseci ove godine, u odnosu na isti period prethodne, zabeležen je najveći pad ilegalnih migranata na zapadnobalkanskoj ruti - 72 odsto. U prvih šest meseci prošle godine evidentirana su 54.014 lica, kao nezakoniti prelasci odnosno ulasci, a u prvih šest meseci ove godine 10.389. Vidite da je to ogromno smanjenje", rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, najveći broj migranata stiže iz Sirije, zatim Avganistana, Turske, Maroka i Pakistana.
"Najveći broj migranata u ovoj godini ušao je iz Bugarske, 46,84 odsto i iz Severne Makedonije 38,18 odsto. To je nešto na čemu ćemo nastaviti aktivnosti u narednom periodu, kao i u vezi sa usaglašavanjem viznog režima sa viznim režimom Evropske unije", rekao je Dačić.
Austrijski ministar Gerhard Karner istakao je da je saradnja dva ministarstva na visokom nivou, posebno u oblasti zaštite državne granice i borbe protiv iregularnih migracija.
Karner je dodao da je saradnja koja je uspostavljena kroz zajednički angažman srpskih i austrijskih policajaca na granici sa Severnom Makedonijom dovela do značajnih rezultata u borbi protiv iregularnih migracija, posebno imajući u vidu da je za prvih sedam meseci broj ilegalnih prelazaka u Austriji smanjen na 470, u odnosu na 23.000 koje se beleže u istom periodu prošle godine.
Austrijski ministar pohvalio je i saradnju uspostavljenu kroz trilateralnu inicijativu Srbije, Austrije i Mađarske i usaglašavanje i izmenu viznog režima Srbije sa Indijom i Tunisom, kojim je broj tražilaca azila u Austriji značajno smanjen.
"Mi smo prethodnih godina imali 33.000 zahteva za dobijanje azila u Austriji iz Indije i Tunisa, a usled usklađivanja i izmene viznog režima Srbije, skoro i da nemamo tražioce azila iz ovih zemalja", rekao je Karner.
U Srbiji je trajno ili privremeno zatvoreno više od pola republičkih kampova za prihvat izbeglica i tražilaca azila. Kako je saopštio Komesarijat za izbeglice, u julu su trajno zatvorena tri prihvatna centra za izbeglice – u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi.
Privremeno je obustavljen rad centara za azil u Tutinu i Banji Koviljači, kao i prihvatnih centara u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima od 1. avgusta do 30. septembra.
Iz Komesarijata je saopšteno da je do ovoga došlo zbog "kontinuiranog smanjenja migratornog priliva u Srbiji u dužem periodu, koje se značajno odrazilo na popunjenost smeštajnih kapaciteta centara za azil i prihvatnih centara".
Međutim, nevladine organizacije koje pomažu izbeglicama i migrantima kritikovale su ovaj potez. Direktor nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović je ranije za Radio Slobodna Evropa rekao da migracija nije prestala, a da će se zatvaranjem prihvatnih i centara za azil migranti "pronaći u rukama krijumčara".
