Osman iz Avganistana stigao je u Srbiju nakon šest meseci puta.
Ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE) zatekla ga je u centru Beograda, gde je potražio pomoć u prostorijama nevladine organizacije Info park.
Ne namerava da se zadržava u zemlji. Plan mu je da pokuša da stigne do Francuske gde mu živi deo porodice.
"Naši životi su u opasnosti u Avganistanu. Sada nisam uplašen", kaže on.
U prostorijama Info parka upoznao je Hamidulaha, koji je takođe iz Avganistana.
On ima 18 godina i sa ujakom putuje mesecima. Njihov cilj je da dođu do Engleske, gde imaju porodicu.
"Biće teško i nadalje, ali ne kao ranije", kaže Hamidulah.
Kroz prostorije Info parka, organizacije koja pruža prvu pomoć izbeglicama, dnevno prođe blizu 200 migranata. Većina njih se ne zadržava i nastavlja put ka Evropskoj uniji.
"Neki dođu ujutro, ostanu ceo dan kod nas i onda predveče nastavljaju put dalje, a ima onih koji se snalaze za spavanje", kaže za RSE Gordan Paunović, direktor Info parka.
Kako dodaje, spavaju u parkovima, objektima u izgradnji i u blizini autobuske stanice.
"Oni ovde uglavnom ostanu onoliko koliko im je potrebno da pohvataju veze sa krijumčarima i sa drugim ljudima koji im pomažu da nastave put dalje", dodaje.
U isto vreme, u Srbiji je trajno ili privremeno zatvoreno više od pola republičkih kampova za prihvat izbeglica i tražilaca azila.
Dok nadležni ovakvu odluku obrazlažu smanjenjem broja ljudi u pokretu, aktivisti upozoravaju da se na ovaj način izbeglice prepuštaju krijumčarima.
Prema podacima nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u prvih sedam meseci je preko 22.000 ljudi ušlo i prošlo kroz Srbiju.
Šta kažu u Komesarijatu za izbeglice?
U Srbiji su u julu trajno zatvorena tri prihvatna centra za izbeglice – u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi.
Privremeno je obustavljen rad centara za azil u Tutinu i Banji Koviljači, kao i prihvatnih centara u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima od 1. avgusta do 30. septembra.
Iz republičkog Komesarijata za izbeglice saopšteno je da je do ovoga došlo zbog "kontinuiranog smanjenja migratornog priliva u Srbiji u dužem periodu, koje se značajno odrazilo na popunjenost smeštajnih kapaciteta centara za azil i prihvatnih centara".
Kako je saopšteno, u centrima koji nastavljaju sa radom je trenutno 429 migranata, kao i da postoje izrađeni planovi reagovanja u slučaju povećanog priliva migranata.
Aktivisti protiv zatvaranja državnih kampova
Direktor nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović za RSE ističe da migracija nije prestala, a da će se zatvaranjem prihvatnih i centara za azil migranti "pronaći u rukama krijumčara".
"Kad vi nemate smeštaj, a ulazite u zemlju, jedini koji mogu da vam pomognu i da vam pruže neki smeštaj su krijumčari. Oni će to naplatiti mnogo, možda će vas i zloupotrebljavati, eksploatisati, držati kao taoce. I to prolazi mimo radara institucija, mimo sistema", upozorava Đurović.
On kaže da su se krijumčarske grupe u Srbiji razvile upravo zbog nedostatka smeštaja.
"I kad su radili kampovi na severu zemlje, imali su ograničen smeštaj. A vi ste duž granice imali tri, četiri hiljade ljudi i smeštaj u Subotici od svega 150 do 200 mesta. Svi drugi ljudi su bili u rukama krijumčara, plaćali ogromne svote novca, a ovi su na tome zarađivali i dalje se razvijali", kaže Đurović.
Iz Komesarijata za izbeglice nisu odgovorili na pitanja RSE o posledicama zatvaranja prihvatnih centara.
Koliko je ljudi u pokretu u Srbiji?
Radoš Đurović kaže da se u poslednja dva meseca ponovo beleži priliv ljudi na severne granice Srbije, iako nema kampova koji rade.
"Uprkos tome negde od 70 do 100 ljudi pokušava svakog dana da pređe u Mađarsku. Isto toliko prema Hrvatskoj", kaže on.
Krajem 2023, stotine policajaca poslate su u pogranična područja na severu, a u "akcijama protiv krijumčarenja migranata", više hiljada ljudi je prisilno premešteno u državne kampove na jugu zemlje.
Akcije su usledile nakon pucnjave u mestu Horgoš na samoj granici u kojoj su ubijena tri migranta, a jedan povređen.
U isto vreme, u novembru je "ispražnjen" prihvatni centar u Subotici na severu, a vlasti su saopštile da u njemu "više nema migranata".
Bežeći od ratova i siromaštva, hiljade ljudi u pokretu boravilo je u pograničnom području sa Mađarskom, tražeći načine da pređu granicu ka državama Evropske unije, često uz pomoć krijumčara.
Mađarska antimigrantska vlada postavila je žilet-žicu na granici sa Srbijom kako bi zaustavila priliv migranata iz Srbije.
Međutim, krijumčarske bande su se umnožile u pograničnom području često se sukobljavajući oko kontrole teritorije.
Srpska policija vršila je racije u graničnom pojasu u nekoliko navrata proteklih godina hapseći osumnjičene za krijumčarenje, ali i premeštajući ljude u pokretu u kampove u centralnim i južnim delovima zemlje.
Migranti žrtve saobraćajnih nezgoda
Prošlog meseca su se u razmaku od nekoliko dana dogodile dve teške saobraćajne nezgode u kojima su povređeni migranti.
Dvadesetoro njih povređeno je 31. jula kada se kombi koji ih je prevozio prevrnuo na auto-putu kod Bele Palanke na jugoistoku Srbije.
U kombiju stranih registarskih tablica se nalazilo oko 30 ljudi u pokretu, a povređeni su zbrinuti u bolnicama.
Radio televizija Srbije prenela je da je jedan od putnika sa teškim povredama preminuo u bolnici.
Pet dana ranije na istom putu prevrnuo se još jedan kombi sa više desetina migranata. Iz bolnice u Nišu je saopšteno da je primljeno 22 ljudi i da nisu životno ugroženi. Prema navodima medija, u kombiju se nalazilo oko 50 putnika.
Troje migranata poginulo je u februaru u teškoj saobraćajnoj nesreći u blizini Preševa na jugu Srbije. Povređeno je 12 ljudi. Među povređenima je bio i vozač, koji je uhapšen zbog sumnje na krijumčarenje ljudi.
Upravo je to razlog protiv zatvaranja prihvatnih i centara za azil, smatra Radoš Đurović.
"Polako se ponovno javlja krijumčarenje u jednom drugom vidu, brzim prevozom, kamionima, kombijima. To je i logično bio sled stvari. Zatvaranjem kampova ti ljudi će samo još više da idu ruke krijumčara, da se povlače i migraciju više nećete moći da ispratite na pravi način", upozorava Đurović.
On dodaje da kada su ljudi u kampovima, država lakše može da prati njihove potrebe, da se bavi njima, i tako spreči krijumčarenje.
"Ali ako ne znate gde se nalaze, ako se samo dešavaju saobraćajne nesreće gde shvatate obim te migracije, onda to nije dobro za ceo sistem", kaže Đurović.
Naglašava da migranti nisu nestali iz Srbije, iako su manje vidljivi jer se ne nalaze na jednom mestu u većem broju.
Hapšenja krijumčara u Srbiji
Policija u Pirotu na jugu Srbije uhapsila je 29. jula više osoba zbog krijumčarenja ljudi.
U kombiju kojim je upravljao turski državljanin pronađeno je 28 migranata, saopštila je tada policija i dodala da su uhapšena još dvojica turskih državljana zbog sumnje da su vozili ispred kombija kako bi upozoravali na policijske patrole.
U drugom hapšenju takođe kod Pirota u automobilu austrijskih registarskih oznaka, kojim je upravljao državljanin Srbije pronađena su 24 migranta.
Hapšenja je bilo i na severu gde je 9. jula kod Subotice uhapšen muškarac iz Srbije koji je kombijem pokušao da prokrijumčari 32 osobe.
Zbog krijumčarenja je 5. jula uhapšen i saobraćajni policajac iz Novog Sada koji je teretnim vozilom na granici sa Bugarskom preuzeo 67 migranata, čiji tranzit kroz Srbiju je prethodno dogovorio uz nadoknadu od 100 evra po osobi, objavila je policija.
Srbija se nalazi na takozvanoj "Balkanskoj izbegličkoj ruti" kroz koju, bežeći od rata i siromaštva, ljudi u pokretu pokušaju da se domognu država Evropske unije, često uz pomoć krijumčara.
Tokom 2023. godine je u prihvatnim i centrima za azil u Srbiji evidentirano 108.808 migranata, saopštio je Komesarijat za izbeglice i migracije u godišnjem januarskom izveštaju.
