"Znaš unapred - ili ćeš da stigneš do cilja ili ćeš da pogineš. To je rizik koji prihvataš", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) dvadesetogodišnji Karoh Pištivan iz Iraka.
Pobegao je od rata u toj zemlji sa 15 godina i krenuo ka državama zapadne Evrope.
Takozvanu Balkansku rutu, koja je zvanično zatvorena 2015. godine, prešao je uz pomoć krijumčara.
"Od Turske do Bugarske smo prvo pet noći pešačili, a onda smo išli kombijem. Bilo nas je 50 u tom kombiju, bilo je male dece, 12 sati smo se vozili. Iz Bugarske smo opet kombijem sa krijumčarem nastavili ka Rumuniji. Ponovo 14, 15 sati."
Bez hrane i vode.
"Moraš da ćutiš i ništa da ne pričaš da te ne uhvati policija", seća se Karoh.
Iz Rumunije je nastavio sam i peške prešao granicu sa Austrijom. Tamošnje vlasti su ga 2017. godine deportovale u Srbiju.
Karoh je jedan od mnogih izbeglica i migranata koji su na putu ka zemljama Evropske unije primorani da plaćaju mrežu krijumčara. Veliki broj njih stradao je na putu.
Saobraćajne nesreće među najčešćim uzrocima stradanja
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, skoro 70 ljudi poginulo je ili umrlo u Srbiji od početka izbegličke krize 2015. godine do danas. Među najčešćim uzrocima stradanja su saobraćajne nesreće.
Poslednja u nizu dogodila se 13. decembra u Mađarskoj kada se automobil sa srpskim registarskim oznakama, koji je prevozio izbeglice i migrante, prevrnuo nakon što je vozač odbio da stane radi policijske provere.
Poginulo je sedmoro ljudi, a četiri osobe su povređene.
Vozač je video da policija proverava automobile u selu Morahalom u blizini granice sa Srbijom i pokušao je da ih izbegne jureći, saopštila je policija agenciji MTI, a preneo Reuters.
Policija je navela i da je vozač, koji je takođe povređen, priveden i da će protiv njega biti pokrenut postupak zbog trgovine ljudima i izazivanja masovne nesreće.
"Radi se o migraciji koja očajno traži put kako da se domogne obećane zemlje. Tu se najviše koriste krijumčari jer sa svim ogradama i preprekama koje uspostavljaju zemlje duž Balkanske rute da bi zaustavile migraciju, morate da igrate na kartu krijumčara", rekao je za RSE Radoš Đurović iz nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
On je dodao da prepreke na izbegličkom putu indirektno pomažu krijumčarima koji od ljudi koje prevoze "uzimaju veliki novac".
Vlada mađarskog premijera Viktora Orbana podigla je ogradu na granici sa Srbijom 2015. godine na vrhuncu migrantske krize. Prve nedelje decembra je skoro 2.500 migranata zaustavljeno na granicama te zemlje.
"To su ljudi koji nemaju mogućnost da se vrate zato što nemaju gde ili zato što su sve potrošili i uložili. U zemljama odakle dolaze dešavaju se horori rata, nasilja i opšte nemaštine. Oni su zaglavljeni između dva sveta i moraju da uspeju", kaže Đurović.
"Žrtvuju sopstveni život, novac, svoje najbliže da bi se domogli obećanog cilja".
Troje ljudi je poginulo, a 19 je povređeno u novembru na jugoistoku Srbije kada se prevrnuo kombi koji je prevozio migrante.
"Pretpostavalja se da je samo jedan od zbrinutih migranata punoletan", izjavio je 13. novembra zamenik direktora bolnice u Pirotu, gde se nesreća dogodila.
Policija je uhapsila vozača zbog sumnje da je, u nameri da izbegne policijsku kontrolu, udario u stub, posle čega se kombi prevrnuo na krov.
U martu se na autoputu u Hrvatskoj prevrnuo kamion registarskih tablica iz Srbije. Poginula su četiri migranta, a 19 ih je povređeno, od kojih desetoro teže.
Grupa ljudi, među kojima je bilo i dece, nalazila se u tovarnom delu kamiona, koji je vozio 42-godišnji državljanin Srbije, potvrdila je 22. marta hrvatska policija koja je najavila istragu.
Da li je neko odgovarao?
Hapšenja i istrage krijumčarskih mreža sprovode i nadležni u Srbiji.
Vozači koji izazivaju nesreće su, prema rečima Radoša Đurovića, tek poslednja karika u lancu krijumčara.
"Oni voze po mraku, voze da stignu brzo i da pređu granicu, što ukazuje i na povezanost krijumčara i onih koji im omogućavaju put dalje. Vozač je tu samo prevoznik, on često nije višerangirani krijumčar. Ljudi koji se prijavljuju za takve poslove, za koje se nudi velika nadoknada, ponekad ranije nisu ni učestvovali u krivičnim delima, što onda otežava i policiji da te ljude otkrije", navodi Đurović.
Srpska policija uhapsila je 6. septembra pet osoba zbog sumnje da su uz novčanu naknadu od 6.000 do 10.000 evra, prokrijumčarili najmanje 15 migranata preko teritorije Srbije, Hrvatske i dalјe do Austrije i Nemačke.
U više gradova uhapšeni su organizator i još četvoro članova grupe koji su, kako je saopštila policija, organizovali smeštaj migranata u Srbiji i skrivanje u tovarnim delovima kamiona, nakon čega su ih prevozili u Hrvatsku.
"Članovi organizovane kriminalne grupe su novac međusobno delili u zavisnosti od uloga koje su imali u krijumčarenju. Prilikom pretresa stanova i drugih prostorija koje koriste osumnjičeni, policija je pronašla 14 telefona, oko 1.850 evra i dva automobila", saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.
Prethodno je u avgustu uhapšeno četvoro ljudi zbog sumnje da su nedozvolјeno prelazili granicu i krijumčarili lјude. Policija ih je zatekla u taksi vozilima u kojima su prevozili ukupno 18 državlјana Sirije, saopštio je tada MUP.
Kako sprečiti stradanja?
"Vidimo na terenu aktivnosti usmerene da se zaustavi krijumčarenje. Ali, to je uzaludan posao imajući u vidu ogromnu skupinu očajnih ljudi koji žele da se domognu zapadnih zemalja. Imate ograde u zemljama EU i prepreke da ti ljudi dobiju pomoć. U toj konstelaciji snaga i očaja, pojedinačnim akcijama ne možete da zaustavite globalni trend i snažne lance krijumčarenja", kaže Radoš Đurović.
Karoh iz Iraka nerado govori o svom iskustvu sa krijumčarima.
"Oni imaju svoje ljude, ne znam kako se to organizuje. Ali, oni sve rade sami i ne sme niko ništa da zna".
Evropska komisija je u maju 2015. godine objavila "Hotspot" sistem, kao deo Evropske agende o migracijama, sa ciljem da se državama članicama i zemljama u graničnom pojasu sa EU, obezbede sredstva za "rešavanje neregularnih migracija".
U sklopu ove međunarodne akcije, u Srbiji je 10. novembra uhapšeno sedam osoba zbog sumnje da su organizatori krijumčarenja ljudi. Policija je pronašla i 991 migranta koji će, kako je tada saopšteno, biti prebačeni u prihvatne centre.
Policija je saopštila da su u okviru akcije "pretresani prihvatni centri i drugi prostori u kojima borave migranti, u cilju pronalaženja iregularnih migranata i članova organizovanih kriminalnih grupa koji se bave njihovim krijumčarenjem".
"Država Srbija neće biti parking za migrante, država Srbija će poštovati svoje zakone i očekuje od svih da, bez obzira na našu humanost i organizovanost, na prvom mestu poštuju naše zakone", izjavio je nakon akcije ministar policije Aleksandar Vulin.
Ukazujući na krivičnu odgovornost krijumčara, Radoš Đurović podvlači da su ljudi koji plaćaju njihove usluge - žrtve.
"Oni su oštećeni, a tek na drugom mestu su ljudi koji se ilegalno nalaze u zemlji gde je onda predviđena prekršajna odgovornost", rekao je Đurović.
Rizici prelaska granica
Pokušaj prelazaka granica u vozilima je, prema Đurovićevim rečima, jedan od najmanje rizičnih načina.
"Imate još rizičnije, tako što se ljudi ubacuju u vozove, penju se na krovove voznih kompozicija, rizikuju udar struje ili preplivavaju reke koje po ovom vremenu definitivno znači smrt", rekao je Đurović.
Među vestima o nesrećama koje su obišle svet je ona iz 2015. godine kada se više od 70 ljudi ugušilo u kamionu-hladnjači.
Žrtve, među kojima je bilo i četvoro dece, pronađene su u kamionu-hladnjači s mađarskim registarskim tablicama, koji je bio napušten na autoputu u Austriji, nedaleko od granice. Kako je istraga utvrdila, ljudi su se ugušili dok je kamion još bio na teritoriji Mađarske.
Sud u toj zemlji osudio je četiri osobe na po 25 godina zatvora zbog njihove uloge nesreći.
Samo u poslednjih nekoliko meseci u Evropi se dogodilo na desetine nesreća u kojima su stradali izbeglice i migranti.
Voz na severu Francuske udario je 11. novembra grupu ljudi koji su hodali šinama u blizini Kalea, ubivši jednu osobu i povredivši troje, objavile su lokalne vlasti na Twitteru.
Jedna osoba je poginula, a devetoro ih je povređeno 20. oktobra u saobraćajnoj nesreći na severu Grčke.
Sedamnaestogodišnji mladić poginuo je u avgustu kada ga je udarila struja na krovu voza, dok je pokušavao da pređe iz Italije u Francusku.
Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, od 2014. godine je širom sveta stradalo ili nestalo skoro 45 hiljada ljudi pokretu.
Najviše njih na opasnom putu preko Mediterana ka Evropi.
Tela najmanje deset osoba pronađena su 18. novembra u prepunom čamcu u blizini obale Libije. Posada spasilačkog broda izvukla je 99 ljudi iz čamca koji je tonuo, a potom su u potpalublju pronašli tela, prenela je 18. novembra agencija AFP.
Organizacija "Lekari bez granica" saopštila je da su se ljudi verovatno ugušili od gasova dok je čamac 13 sati plutao na moru.