Marko Kmezić, predavač i viši istraživač na Univerzitetu u Gracu, za ‘Zašto?’ objašnjava kako političke razmirice mogu uticati na funkcionisanje i opstanak Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA), čije su članice šest zapadnobalkanskih država koje nisu u Evropskoj uniji i Moldavija.
- Preduslovi
Prije svega, ne bih se složio da je CEFTA do sada funkcionisala dobro.
Ona jeste u tom prvom ciklusu kada su u njemu bile zemlje ‘Višegradske grupe’ (Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska) funkcionisala dobro.
Međutim, u poslednjim godinama ona baš i ne funkcioniše kako je bilo očekivano.
A zašto? Šta su to pravila trgovanja?
To je neki poredak i to je sprovođenje zajedničkih pravila, a da bi ta pravila bila sprovedena, podrazumeva se da postoji dobrovoljnost, da postoji reciprocitet članica tog zajedničkog tržišta i da među njima postoji poverenje.
A ja primećujem da danas, kada pričamo u CEFTA-i, nijedna od ta tri preduslova nije ispunjen.
- Primer
Pre svega, neke od zemalja nerado su se priključile CEFTA-i pod pritiskom Evropske unije i usled obećanja o većim šansama za pridruženje Evropskoj uniji.
Takođe, reciprocitet očigledno ne postoji, ako pričamo o svim pravilima.
Dakle, u pojedinim zemljama, na primer u Srbiji, proizvodi koji nose na sebi oznaku ‘Made in Kosovo’ ne mogu biti plasirani na tržištu.
Također poverenje, ne samo kao ekonomska kategorija već možemo pričati i o političkom poverenju, apsolutno ne postoji među svim učesnicima CEFTA-e.
Zato ja mislim da CEFTA-a ne funkcioniše dobro već duži niz vremena i ovo je samo jedan od primera kako to tržište ne funkcioniše i možemo da se pitamo šta je razlog tome.
- Korak
Pre svega smatram da je razlog tome politika i politička situacija, što je očigledno iz priloženog da Srbija i BiH ne priznaju državu Kosovo i samim tim su i ovi ostali problemi.
Često vidimo da po pitanju postignutih dogovora Evropska unija nije uvijek tačna, nije uvek promptna da interveniše u smislu, pa tako i u nekim ranije postignutim političkim dogovorima između Srbije i Kosova.
E sada je to bio slučaj i sa CEFTA-om.
Međutim, ja bih rekao da ovaj predlog kosovske vlade o uvođenju specijalnih carina na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine bio jedan korak predaleko kada zaista nije moguće ne reagovati.
I u tom smislu posmatram ovu reakciju iz Brisela.
- Normalizacija
Članstvom u Evropskoj uniji svih ovih šest zemalja, ili pet, će morati da se ponašaju po već utvrđenim pravilima koja podrazumevaju slobodan protok roba usluga, ljudi i tako dalje.
U tom smislu, CEFTA je zamišljena kao jedan pokazna vežba, pre svega pokazna vežba potencijalnim članicama u smislu šta njih očekuje kada pristupe ovom velikom tržištu Evropske unije, a drugo, i vežba koja treba da pokaže postojećim članicama da su kandidati sposobni da se pridržavaju nametnutih ekonomskih pravila.
Ukoliko zemlje Zapadnog Balkan nisu u stanju da pokažu da su one sposobne da implementiraju CEFTA-u koja po svom obimu je znatno i značajno manja u smislu pravila koja treba da budu sprovedena, onda s pravom bilo ko može da postavi pitanje kako će se te zemlje u doglednom periodu snaći pod pritiskom mnogo značajnijih i većih pravila koje članstvo u Evropskoj uniji nosi sa sobom.
Dano tržište u teoriji nalazi se u stanju anarhije i tu nema prisile, već bi neka slobodna ruka dirigovala njime, ali ove poslednje odluke ja pre svaga tumačim kao političke i tumačim ih u svetlu napora da se reši pitanje normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, i s tim u vezi tumačim uvođenje ovih dodatnih carina na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
- Elite
Smatram da je CEFTA već ugrožena, a videćemo kako će, u ovom slučaju, kosovska strana, reagovati na opomenu koja dolazi iz Brisela.
Ali smatram da je mnogo toga potrebno i na drugoj strani, u Srbiji i Bosni i Hercegovini, uraditi kako bi tržište neometano funkcionisalo i za proizvode koji dolaze iz Kosova.
U tom smislu važno je ponoviti potrebu za tim reciprocitetom kada govorimo o zajedničkom tržištu i uspostavljaju poverenja između svih igrača.
Trenutno, to poverenje između, pre svega, političkih elita, a onda, u manjem obimu, i ekonomskih, ne postoji.