Dok su se lideri NATO-a okupili u Vašingtonu na ključnom samitu izražavajući "neupitnu" podršku Ukrajini, pri tom žestoko kritikujući Peking zbog podrške Rusiji, Kina učestvuje u manevrima sa beloruskim trupama na istočnoj granici Alijanse.
Jedanaestodnevne zajedničke vojne vežbe pod nazivom "Orlov napad 2024" (Eagle Assault) počele su 8. jula – uoči samita NATO – u blizini beloruskog grada Bresta, nekih pet kilometara od poljske granice.
Prve vežbe te vrste sa učešćem Kine i Belorusije, odražavaju rastuće odbrambene veze između dve zemlje i osmišljene su da pošalju poruku odlučnosti prema NATO-u, rekli su analitičari i zvaničnici.
"Tajming teško da je slučajnost", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sari Arho Havren, saradnik na londonskom Royal United Services Institute.
"Postoji mnogo elemenata na jednom mestu koji šalju jasnu poruku da Kina produbljuje svoje veze sa zemljom istomišljenicom u Evropi koja podržava njene šire ciljeve", istakao je Havren.
Na brifingu 5. jula uoči vežbi -- koje su belorusko i kinesko ministarstvo odbrane označile kao antiterorističke - Vladimir Kuprijanjuk, zamenik načelnika generalštaba beloruskih oružanih snaga, rekao je da su manevri odgovor na "agresivnu zapadnu politiku prema Belorusiji" i "ukrajinske provokacije".
"Prisustvo NATO snaga na granici sa Belorusijom ubrzano raste, što povećava tenzije u regionu", navelo je Ministarstvo odbrane Belorusije u postu na Telegramu, upozoravajući na "oštru reakciju" ako neko "pređe belorusku granicu".
Vežbe se održavaju samo nekoliko dana nakon što je Belorusija postala 10. članica Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), regionalnog odbrambenog bloka na čijem su čelu Kina i Rusija.
Na samitu u Vašingtonu, NATO je nakon ranijih blagih komentara otvoreno optužio Kinu za snabdevanje ruskih oružanih snaga angažovanih u Ukrajini.
U zajedničkoj deklaraciji svih 32 članice NATO-a Peking je nazvan "odlučujućim pomagačem ruskog rata" u Ukrajini i upozoren na neodređene posledice po "njegove interese i reputaciju".
Peking je te optužbe odmah nazvao "lažima i klevetama" i rekao da vežbe nisu usmerene ni na jednu zemlju. Ali deklaracija i vežbe koje su u toku verovatno će doprineti rastu tenzija između Kine i NATO-a.
"Zapadni saveznici su sporo uviđali kakvu igru zapravo Kina igra sa Rusijom i zemljama poput Belorusije“, rekao je Arho Havren.
"Ali sve više se shvata da fokus treba da bude na ono što Kina radi, a ne šta kaže", dodaje Havren.
Istočno krilo NATO-a
Ministarstvo odbrane Belorusije saopštilo je da će u okviru zajedničkih manevara beloruske i kineske trupe vežbati vazdušne napade, prelazak reke i borbu u stambenim zonama.
Kinesko ministarstvo odbrane je navelo da će te snage takođe vežbati spasavanja talaca i protivterorističke operacije.
"Ono što se sada radi u Belorusiji prilično je ograničeno tokom vojnih vežbi, ali za Minsk je to vredna i zgodna poruka da pokaže da režim ne zavisi samo od Rusije", kazala je za RSE Katja Glod, saradnica Centra za analizu evropske politike.
Belorusija je bila jedna od najbližih saveznica Rusije nakon njene invazije na Ukrajinu 2022. godine, pružajući logističku podršku i vazdušne baze, dok je nedavno na svojoj teritoriji razmeštala rusko taktičko nuklearno oružje.
Za beloruskog autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka, vežbe se održavaju u trenutku kada se i dalje u velikoj meri oslanja na Rusiju - svog glavnog sponzora i saveznika -- otkako je postao parija na Zapadu 2020. godine jer se obračunao sa demonstrantima koji su protestovali zbog njegove ponovne pobede na izborima koje su opozicija i Zapad proglasili nameštenim.
Od tada je Lukašenko sve neprijateljskije nastrojen prema Zapadu, a posebno prema NATO-u.
Osim što služi kao odskočna daska za ruske ratne napore, Poljska je optužila Minsk da je pustio hiljade migranata bez dokumenata u Belorusiju i usmeravao ih ka njihovoj zajedničkoj granici, ulaznoj tački u Evropsku uniju.
"U toku je hibridni rat na granici Poljske i Belorusije, kao i na granici Letonije, Litvanije i Estonije", rekao je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš pre početka belorusko-kineskih vežbi.
Vežbe, zajedno sa bliskim vojnim vezama Minska sa Rusijom, takođe su podigle tenzije sa baltičkim članicama NATO-a.
"Litvanija je u opasnom susedstvu", rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis 9. jula na Hadson institutu u Vašingtonu.
"Svaki napad na NATO u našem regionu dogodio bi se preko Belorusije. Ne postoji drugi način da se to zaobiđe. To je čista geografija", dodao je Landsbergis.
Približavanje Kine i Belorusije
Kina je postala još jedan ključni element – i sve važniji ekonomski igrač – Lukašenkove geopolitičke kalkulacije poslednjih godina dok se kretao između Pekinga, Brisela, Moskve i Vašingtona kako bi obezbedio strateške dobitke i preko potrebne kredite i investicije.
Ranije veoma aktivan investitor u Belorusiji, Kina nije ponudila novi projekat ili zajam Minsku od 2019. godine i činilo se da se povukla usred unutrašnje krize koja je Lukašenka politički odvojila od Evrope zbog čega je bio manje privlačan partner za Peking.
To je ostavilo Lukašenka politički i finansijski zavisnim od Rusije, iako je još uvek želi da ojača veze sa Kinom.
Jedna oblast u kojoj je saradnja nastavila da raste su tradicionalne vojne veze dve zemlje, posebno transfer tehnologije.
Minsk je 2015. najavio završetak svog višecevnog raketnog sistema Polonez, za koji vojni stručnjaci kažu da koristi modifikovane kineske dizajne i da je razvijen uz pomoć Kine.
Razvoj Poloneza došao je nakon što je Moskva odbila da proda Belorusiji svoj raketni sistem Iskander sa popustom, što je navelo Lukašenka da se u to vreme okrene Pekingu u pokušaju da postigne stratešku distancu od Rusije.
"Kada je Lukašenka izgubio sposobnost da manevriše sa Zapadom, bila mu je potrebna druga opcija da se distancira od velikog oslanjanja na Rusiju", rekla je Glod.
"Kina je postala taj partner Belorusiji", dodaje Glod.
Ulazak Belorusije u ŠOS se vidi kao deo ovog trenda i nova uloga za Minsk, jer obezbeđuje svoje uporište između Kine i Rusije usred produbljivanja njihovog partnerstva od izbijanja rata u Ukrajini.
O reakciji na taj trend bilo je reči na samitu NATO-a u Vašingtonu.
Zapadna vojna alijansa pozvala je indo-pacifičke partnere Australiju, Japan, Novi Zeland i Južnu Koreju u Vašington, gde su razgovarali o tome kako da prodube saradnju i koordinišu odgovor na potencijalno ekspanzionističke namere Pekinga u Južnom kineskom moru i drugde u regionu.
Pored zabrinutosti Poljske i Litvanije, druge članice NATO-a geografski blizu ratu u Ukrajini takođe su upozorile da bi ukrajinski poraz mogao da ohrabri Kinu.
Ruska pobeda "ne znači samo da će se pogoršati bezbednosna situacija u Evropi", rekao je češki predsednik Petr Pavel na javnom forumu NATO-a 10. jula.
"Biće mnogo gore na globalnom nivou, jer će takođe podstaći Kinu da bude nasrtljivija i agresivnija", istakao je Pavel.
Facebook Forum