Piše: Radio Farda
Ismail Hanije, vođa palestinske palestinske ekstremističke grupe Hamas, koji je ubijen u Teheranu 31. jula, bio je kontroverzna ličnost čija bi smrt mogla eskalirati tenzije na Bliskom istoku i poremetiti pregovore o okončanju izraelskog rata u Pojasu Gaze.
Hanije je bio politički šef Hamasa – kojeg su SAD i Evropska unija proglasile terorističkom organizacijom. S bazom u Kataru, on je igrao ključnu ulogu u međunarodnim pregovorima o postizanju primirja u Pojasu Gaze.
Dok su ga SAD proglasile teroristom, Hanije je važio za relativno umerenog u toj organizaciji.
Vojno krilo Hamasa predvodi Jahja Sinvar, sa sedištem u Gazi, koji se smatra glavnim organizatorom napada te grupe na izraelsku teritoriju 7. oktobra u kojem je ubijeno više od 1.200 ljudi i koji je izazvao izraelsku osvetničku invaziju na palestinsku enklavu kasnije tog meseca.
Hanije, koji je rođen u palestinskom izbegličkom kampu, umro je u 62. godini. Nijedna država ili organizacija nije preuzela odgovornost za njegovo ubistvo, mada je Teheran okrivio Izrael i zavetovao se na osvetu. Iako Izrael nije komentarisao incident, Hanije je bio visoko na izraelskoj listi za ubistvo posle oktobarskog napada.
Više od 39.000 ljudi je ubijeno u Gazi, prema palestinskim zdravstvenim zvaničnicima na toj teritoriji, pošto međunarodni pozivi za prekid vatre nisu naišli na odgovor.
Hanije, koji bi bio vodeći glas u mirovnim pregovorima, bio je u Teheranu kako bi prisustvovao inauguraciji iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, koji je položio zakletvu 30. jula. Dva lidera su prikazana zajedno tokom posete na fotografijama koje je objavila Pezeškijanova kancelarija.
Hanije je rođena u izbegličkom kampu Al-Šati zapadno od grada Gaze. Njegova porodica je poreklom iz oblasti u kojoj se danas nalazi izraelska luka Aškelon, severno od Pojasa Gaze. Porodica je pobegla iz tog područja tokom arapsko-izraelskog rata 1948. i preselila se u Gazu.
Hanije se pridružila Hamasu kao student ubrzo pošto je taj pokret osnovan 1987. posle početka Prve intifade, koja nastala kao protest zbog izraelske okupacije Zapadne obale, Pojasa Gaze i istočnog Jerusalima.
Te godine Hanije je uhapšen i nakratko zatvoren zbog učešća u antiizraelskim protestima. Takođe je te godine diplomirao arapsku književnost na Islamskom univerzitetu u Gazi.
Hanije je ponovo uhapšen 1988. i zatvoren na šest meseci, a 1989. je osuđen na tri godine zatvora zbog pripadnosti Hamasu.
Posle puštanja na slobodu 1992. godine, Hanije je bio među stotinama članova i pristalica Hamasa koji su prognani na jug Libana. Godinu dana je proveo u kampu Mardž al-Zahur pre nego što se vratio u Gazu da bi postao dekan na Islamskom univerzitetu u Gazi gde je i diplomirao.
Kada je osnivač Hamasa Ahmed Jasin pušten iz izraelskog zatvora 1997. godine, Hanije je postavljena na čelo njegove kancelarije i njih dvojica su razvili bliske odnose. Hanije se brzo istakao u Hamasu i izabran je da predstavlja tu grupu u Palestinskoj upravi koja upravlja delom Zapadne obale.
Hanije i Jasin su za dlaku izbegli izraelski vazdušni napad u septembru 2003. koji je bio usmeren na njihovu rezidenciju u gradu Gaza. Jasin je ubijen šest meseci kasnije u izraelskom vazdušnom napadu.
Na palestinskim parlamentarnim izborima 2006. Hanije je predvodio listu kandidata Hamasa.
Posle kampanje pod sloganom "promena i reforma", 76 od 132 poslanička mesta pripalo je Hamasu.
Sa obezbeđenom većinom, novoimenovani premijer Hanije počeo je da formira vladu.
Višenedeljni pregovori o formiranju koalicione vlade Hamasa, njegovog glavnog rivala Fataha i drugih palestinskih grupa su propali – uglavnom zbog odbijanja Hamasa da prihvati uslove koje su postavile SAD, Rusija, Ujedinjene nacije i Evropska unija, uključujući priznanje države Izrael.
Ubrzo posle ubedljive pobede, Hamas je poručio da neće odustati od svog cilja da Izrael zameni islamskom državom i naznačio da će se odupreti pregovorima za rešavanje dugogodišnjeg sukoba s Izraelom.
Hanije je na kraju formirao vladu sastavljenu uglavnom od članova Hamasa i tehnokrata.
Predstavljajući plan svoje vlade, Hanije je takođe pozvao SAD i Evropu da ne ispune svoje pretnje o obustavi pomoći vladi koju predvodi Hamas ako ona ne prizna Izrael, odrekne se nasilja i ne pridržava se dogovora prema prethodnim izraelsko-palestinskim sporazumima usmerenim ka rešenju dve države.
Hanije je rekao da smatra da je nastavak borbe Palestinaca za nezavisnost "legitimno pravo". Takođe je izrazio otvorenost za učešće u razgovorima s međunarodnim pregovaračima za rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba.
"Naša vlada neće štedeti napore da postigne pravedan mir u regionu, okonča okupaciju i vrati naša prava", rekao je on, iako je Hamas ostao nepokolebljiv u odbijanju da prizna državu Izrael.
U junu 2007. izbilo je otvoreno nasilje između Hamasa i Fataha, i Hamas je preuzeo punu kontrolu nad Pojasom Gaze. Ubrzo posle toga, predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas smenio je vladu koju je predvodio Hamas.
Sukobi među palestinskim grupama doveli su do de facto podele kontrole nad palestinskim teritorijama – Zapadna obala je bila pod kontrolom Palestinske nacionalne uprave, dok je Hamas kontrolisao Pojas Gaze.
Izrael, koji je dve godine ranije povukao svoje snage iz Pojasa Gaze, uveo je kopnenu, morsku i vazdušnu blokadu teritorije pod kontrolom Hamasa koja je još uvek na snazi.
SAD su 2011. godine tražile da Katar obezbedi sedište za Hamasovo političko vođstvo kako bi se olakšala komunikacija. Hanije se preselio u Dohu 2016. i sledeće godine je zamenio Haleda Mašala na mestu šefa Hamasove političke kancelarije.
Američki Stejt department stavio je Hanijea na svoju listu "posebno označenih globalnih terorista", što je klasifikacija za koju Vašington navodi da cilja terorističke grupe i lidere koji ugrožavaju stabilnost Bliskog istoka.
Stejt department je ukazao da je Hamas 1997. godine proglašen stranom terorističkom organizacijom i da je 2001. dodat na listu specijalno označenih globalnih terorista.
Proširujući oznaku terorista na samog Hanija, Stejt department je objasnio: "Hanije ima bliske veze sa Hamasovim vojnim krilom i zagovarao je oružanu borbe, uključujući protiv civila. On je, kako je izveštano, bio umešan u terorističke napade na izraelske građane. Hamas je odgovoran za, kako se procenjuje, 17 Amerikanaca ubijenih u terorističkim napadima".
Posle iznenadnog napada Hamasa na izraelske gradove i naselja 7. oktobra, Hanije i drugi lideri Hamasa pojavili su se u video snimku u kojem zahvaljuju Bogu za uspeh napada.
Tri Hanijeova sina – Hazem, Amir i Hanije – ubijena su, prema izveštajima, u izraelskim vazdušnim napadima na Pojas Gaze posle početka rata između Izraela i Hamasa.
Iza Hanijea je ostala supruga Amal Hanija, sa kojom je imao 13 dece, uključujući osam sinova i pet ćerki.
Facebook Forum