Raketni napad na Golansku visoravan, koju je okupirao Izrael, produbio je zabrinutosti da Izrael i libanska grupa koju podržava Iran, Hezbolah, mogu upasti u rat za koji su obje strane ranije govorile da žele da izbjegnu. Međutim, i jedna i druga strana su takođe rekle da su spremne za rat ako do njega dođe. Zašto?
Izrael je u subotu 27. jula, rekao da će napasti Hezbolah nakon što ga je optužio da je izveo raketni napad u kojem je poginulo 12 djece i tinejdžera na fudbalskom terenu na Golanskoj visoravni pod okupacijom Izraela.
Hezbolah je negirao odgovornost za napad na Majdal Šams, najsmrtonosniji napad koji se desio na teritoriji Izraela ili na teritorije koje je Izrael aneksirao, od napada Hamasa na južni Izrael nakon kojeg je 7. oktobra počeo sukob u Gazi.
- Izrael ističe da želi da uzvrati na napade Hezbolaha, ali ne i sveopšti rat u Libanu
- SAD optužuju Hezbolah za napad na Golanskoj visoravni
Hamas koji je na listi terorističkih organizacija Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, pokrenuo je napad na Izrael kada je nastradalo više od 1.200 ljudi, dok je 250 odvedeno kao taoci. Izrael je nakon toga pokrenuo vojnu ofanzivu na Pojas Gaze gdje je do kraja jula 2024. poginulo više od 30.000 ljudi.
Proiranski libanski Hezbolah, podržava Hamas i od izbijanja sukoba u Gazi neprijateljstvo ove militantne grupe sa Izraelom se dodatno produbilo.
Zašto se sukobljavaju Izrael i Hezbolah?
Hezbolah je počeo da razmjenjuje vatru sa Izraelom od 8. oktobra, dan nakon što je palestinska militantna grupa Hamas napala zajednice na jugu Izraela i tako izazvala rat u Gazi.
Hezbolah, saveznik Hamasa, navodi da njegovi napadi imaju za cilj podršku Palestincima koji su na udaru izraelskih bombardovanja u Gazi.
Rat u Gazi je privukao milicije i militantne frakcije koje podržava Iran u cijeloj regiji Bliskog istoka. Hezblah se uveliko smatra najjačim članom mreže koju podržava Iran, a koja je poznata pod imenom "Osovina otpora".
Hezbolah je više puta ponavljao da neće prestati sa napadima na Izrael osim ako primirje u Gazi ne stupi na snagu.
Iako je povezan sa Gazom, sukob Izraela i Hezbolaha ima svoju dinamiku.
Izrael i Hezbolah su vodili brojne ratove. Posljednji je bio 2006. godine.
Izrael je dugo smatrao Hezbolah kao najveću prijetnju na svojim granicama i bio je duboko uznemiren njegovim rastućim arsenalom i uporištem koje je uspostavio u Siriji.
Ideologija Hezbolaha uveliko se definiše u odnosu na konflikt sa Izraelom. Osnovala ga je Iranska revolucionarna garda 1982. godine kako bi se borio protiv izraelskih snaga koje su okupirale Liban te godine. Gerilski rat, vođen je godinama i primorao je Izrael da se povuče sa juga Libana 2000. godine.
Hezbolah smatra da je Izrael nezakonita država osnovana na okupiranoj palestinskoj zemlji i želi da nestane.
Koliki je uticaj konflikta do sada?
Tekući konflikt je već uzeo danak na obje strane.
Desetine hiljada ljudi na obje strane granice je prisiljeno da napuste svoje domove. Izraelski vazdušni napadi gađali su područja gdje djeluje Hezbolah u južnom Libanu i dolinu Beka u blizini granice sa Sirijom.
Izrael je takođe povremeno napadao i drugdje, a u njegovim napadima je 2. januara u Bejrutu poginuo visoki komandir Hamasa.
U izraelskim napadima je poginulo oko 350 boraca Hezbolaha u Libanu i više od 100 civila, uključujući medicineske radnike, djecu i novinare, kako navode sigurnosni i medicinski izvori kako je zabilježila agencija Reuters.
Izraelska vojska je saopštila da je nakon subotnjeg napada broj poginulih civila u napadima Hezbolaha porastao na 23 od oktobra, zajedno sa najmanje 17 vojnika. Hezbolah je negirao da je odgovoran za napad.
U Izraelu je raseljavanje tolikog broja Izraelaca veliko političko pitanje. Zvaničnici su se nadali da će moći da odu kući za školsku godinu koja počinje 1. septembra, ali je to izgledalo sve manje vjerovatno kako se sukob nastavlja.
Da li se sukob može dalje pogoršati?
Da, i to dosta. Uprkos žestini neprijateljstava, trenutni intenzitet se i dalje smatra kao relativno ograničena konfrontacija.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu upozorio je u decembru da će Bejrut biti pretvoren "u Gazu" ako Hezbolah započne opšti rat.
Hezbolah je ranije signalizirao da ne nastoji da proširi sukob, a takođe je rekao da je spreman da se bori u svakom ratu koji mu bude nametnut i upozorio da je do sada koristio samo mali dio svojih kapaciteta.
Bilo kakav potez Izraela koji bi vodio ka proširivanju konflikta naišao bi na "razaranje, uništenje i raseljavanje" u Izraelu, rekao je zamjenik lidera Hezbolaha Šeik Naim Kasem u intervjuu za Al Jezeeru u junu.
Prošli ratovi su nanijeli veliku štetu.
Izraelski udari su 2006. godine sravnili velika područja južnih predgrađa Bejruta pod kontrolom Hezbolaha, srušili aerodrom u Bejrutu i pogodili puteve, mostove i drugu infrastrukturu. Skoro milion ljudi u Libanu napustilo je svoje domove.
U Izraelu je udar uključivao 300.000 ljudi koji su bježali iz svojih domova da bi izbjegli rakete Hezbolaha, a oko 2.000 kuća je uništeno.
Hezbolah ima daleko veći arsenal oružja nego 2006. godine, uključujući rakete za koje kaže da mogu pogoditi sve dijelove Izraela.
Od oktobra i nove eskalacije, demonstrirao je napredak u naoružanju, obarajući izraelske bespilotne letjelice, lansirajući sopstvene eksplozivne dronove na Izrael i ispaljujući sofisticiranije navođene rakete.
U prošlosti su izraelske trupe više puta napadale Liban, stižući čak do Bejruta u invaziji 1982. koja je imala za cilj da slomi palestinske gerilce sa sjedištem u Libanu.
Da li je moguće izbjeći eskalaciju?
Mnogo će zavisiti od onoga što se dešava u Gazi, gdje su propali napori da se postigne prekid vatre i vrate taoci. Prekid vatre u Gazi bi mogao da pomogne da dođe do brze deeskalacije i pada tenzija na jugu Libana.
Sjedinjene Države koje Hezbolah smatraju terorističkom grupom, u središtu su diplomatskih napora s ciljem da se olabavi konflikt.
Hezbolah je signalizirao svoju moguću otvorenost za dogovor koji bi išao u korist Libana, ali je takođe rekao da ne može biti diskusije sve dok Izrael ne zaustavi ofanzivu u Gazi.
Izrael je takođe rekao da preferira postizanje diplomatskog dogovora koji bi vratio sigurnost na sjeveru, ali je takođe rekao da je spreman za vojnu ofanzivu kako bi postigao isti cilj.
Američki zvaničnik koji je u centru diplomatskih kontakata i dešavanja, Amos Hochstein, posredovao je u diplomatskom dogovoru koji je imao malo izgleda između Libana i Izraela 2022. godine oko njihove sporne morske granice.
Hochstein je 30. maja rekao da ne očekuje mir između Hezbolaha i Izraela, ali da bi obostrano razumijevanje moglo da umanji dio podsticaja na sukob i uspostavi priznatu granicu između Libana i Izraela.
Francuski prijedlog koji je predat Bejrutu u februaru uključivao je povlačenje elitnih boraca Hezbolaha na 10 km od granice i pregovore u cilju rješavanja sporova oko kopnene granice.
Facebook Forum