Ministri spoljnih poslova Grupe sedam (G7) upozorili su Rusiju da će se suočiti sa "masovnim posledicama" i "teškim" troškovima ako pokrene vojni napad na Ukrajinu.
Upozorenje je stiglo 12. decembra tokom sastanka G7 u engleskom gradu Liverpulu, gde su delegati rekli da su jedinstveni u osudi gomilanja vojske Rusije u blizini njene granice sa Ukrajinom. Ministri G7 pozvali su Moskvu da deeskalira situaciju.
„Rusija ne treba da sumnja da bi dalja vojna agresija na Ukrajinu imala ogromne posledice i teške troškove kao odgovor“, saopštila je G7, koja okuplja Britaniju, Nemačku, Francusku, Sjedinjene Države, Italiju, Kanadu i Japan.
„Potvrđujemo našu nepokolebljivu posvećenost suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, kao i pravu svake suverene države da sama određuje svoju budućnost“, navodi se u saopštenju.
Američke obaveštajne agencije procenile su da bi Rusija mogla da planira ofanzivu na više frontova na Ukrajinu već 2022. godine u kojoj bi učestvovalo do 175.000 vojnika.
Kremlj negira da planira invaziju na druge delove Ukrajine. Tvrdi da je Zapad zahvaćen „rusofobijom“. Moskva takođe kaže da širenje NATO-a preti Rusiji i da je u suprotnosti sa uveravanjima koja su joj data kada se Sovjetski Savez raspao 1991. godine.
Rusija je zauzela i nezakonito anektirala ukrajinski region Krim početkom 2014. U borbama u istočnoj Ukrajini od aprila 2014. između ukrajinskih vladinih snaga i separatista koje podržava Rusija stradalo je više od 13.200 ljudi.
U saopštenju koje je objavila ruska ambasada u Londonu kasno 11. decembra navodi se da je česta upotreba izraza „ruska agresija“ od strane Britanije tokom sastanka u Liverpulu bila pogrešna i osmišljena da stvori razlog da se G7 okupi.
„Rusija je dala brojne ponude NATO-u o načinima za smanjenje tenzija“, saopštila je ruska ambasada. „Forum G7 bi mogao da bude prilika da se o njima razgovara, ali za sada ne čujemo ništa osim agresivnih slogana“, dodaje se.
Ruski predsednik Vladimir Putin zatražio je pravno obavezujuće bezbednosne garancije da se NATO neće širiti dalje na istok ili postaviti svoje oružje blizu ruske teritorije.
Ali Vašington je više puta ponavljao da nijedna zemlja ne može da stavi veto na nade Ukrajine u NATO.
U međuvremenu, Kremlj je 12. decembra saopštio da je Putin zatražio lični sastanak sa predsednikom SAD Joe Bidenom. Rečeno je da postoje "ozbiljne konceptualne razlike" u pogledu onoga što Moskva smatra svojim "crvenim linijama" na međunarodnom planu.
Iz Bele kuće nije bilo trenutne potvrde o takvom zahtevu.
Biden je 11. decembra ponovio svoje upozorenje da će se Rusija suočiti sa razornim ekonomskim posledicama ako napadne Ukrajinu.
Biden, koji je razgovarao sa Putinom na video-konferenciji 7. decembra, rekao je da mu je „apsolutno jasno stavio do znanja... da će, ako krene u pravcu Ukrajine, ekonomske posledice po njegovu ekonomiju biti razorne, razorne“.
Na samitu u Švajcarskoj u junu, Putin je opisao ukrajinsko članstvo u NATO-u kao „crvenu liniju” za Moskvu, a izveštaji sugerišu da je od tada na sličan način opisao moguću infrastrukturu NATO-a.
Ministri na sastanku G7 12. decembra takođe su razgovarali o pojačanoj vojnoj aktivnosti Kine u indo-pacifičkom regionu i pregovorima u Beču koji imaju za cilj oživljavanje sporazuma o ograničavanju nuklearnih ambicija Irana.
