Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski došao je u Brisel na sastanak sa šefom NATO-a Markom Ruteom (Rutte) i nekoliko evropskih lidera kako bi razgovarali o ratnoj strategiji usred zabrinutosti da bi novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp (Trump) mogao da povuče američku podršku Kijevu po povratku u Belu kuću sledećeg meseca.
Sastanak u sredu uveče se održava dok evropski lideri nastoje da razviju planove ako Tramp, koji je obećao da će brzo okončati sukob, povuče podršku ili primora Kijev da učini ustupke ruskom predsedniku Vladimiru Putinu kako bi se postigao prekid vatre, preneo je Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa.
Evropski lideri su insistirali da samo Ukrajina treba da odluči kada je spremna da pregovara s Rusijom.
Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) rekao je novinarima uoči sastanka da je prioritet da se obezbedi "suverenitet Ukrajine i da ne bude prinuđena da se pokori diktiranom miru".
On je dodao da bi rasprava o stranim vojnicima u Ukrajini – pokrenuta nedavno tokom sastanka francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) i poljskog premijera Donalda Tuska – bila preuranjena.
Rute je rekao da bi saveznici Kijeva trebalo da se usredsrede na povećanje snabdevanja oružjem kako bi osigurali da Ukrajina bude u poziciji snage.
"Glavni zadatak je da se osigura da Ukrajina ima ono što joj je potrebno da spreči Putina da pobedi, a da Ukrajina prevlada", rekao je Rute na konferenciji za novinare pre sastanka.
On je odbio da razgovara o tome kako bi funkcionisao potencijalni prekid vatre i umesto toga pozvao pristalice Ukrajine da se "fokusiraju na glavni zadatak ".
Na briselskom sastanku bi trebalo da se razgovara o tome "kako hitno ojačati Ukrajinu na bojnom polju, politički i geopolitički", rekao je Zelenski na mreži X kada je stigao na sastanak.
Očekuje se da će Zelenski ponovo tražiti više sistema protivvazdušne odbrane kako bi se sprečili ruski baraži na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu.
Na sastanku u organizaciji Rutea, učestvuju zvaničnici iz Nemačke, Poljske, Italije, Danske, Holandije i glavnih institucija Evropske unije. Francusku i Veliku Britaniju trebalo je da predstavljaju njihovi ministri spoljnih poslova.
Među potencijalnim temama su moguće bezbednosne garancije koje bi se ponudile Ukrajini u slučaju prekida vatre i kako bi se primirje moglo nadgledati, a jedna od opcija su međunarodne mirovne snage.
Članice NATO-a odbile su pozive Kijeva da mu se odmah uputi poziv u alijansu, što je izazvalo spekulacije da bi slanje mirovnih snaga moglo da bude alternativa.
Rute je takođe rekao da želi da razgovara o vojnoj pomoći, posebno protivvazdušnoj odbrani, sa Zelenskim, rekavši da je Ukrajini potrebno 19 dodatnih sistema protivvazdušne odbrane kako bi zaštitila energetsku infrastrukturu zemlje od ruskog bombardovanja.
Prethodno je u sredu Rute najavio da je nova komanda NATO-a u nemačkom gradu Visbadenu počela da koordinira zapadnu vojnu pomoć Ukrajini.
