Iza zatvorenih vrata, u Moskvi, Kijevu, Briselu, Vašingtonu i drugim prestonicama, diplomate, lideri i vojni oficiri se pripremaju za, kako izgleda, agresivan pritisak za pronalaženje rešenje za najveći kopneni rat u Evropi od Drugog svetskog rata.
Na bojnom polju, situacija se odlučno pomerila u korist Rusije, čije snage polako melju ukrajinske trupe duž linije fronta od 1.100 kilometara. Takođe napada ukrajinsku energetsku infrastrukturu, pokušavajući da iscrpljeno stanovništvo liši struje i grejanja.
U pregovaračkim sobama na Zapadu, raspoloženje se odlučno pomerilo ka nastojanju da se reši sukob u kojem je ubijeno ili ranjeno više od milion ljudi s obe strane tokom 34 meseca rata.
Ta promena je najvidljivija u izboru Donalda Trampa (Trump) koji je, čak i pre inauguracije u januaru za sledećeg američkog predsednika, insistirao da će pronaći način da okonča borbe "u roku od 24 sata".
"Ima mnogo priče, puno šumova da predstoje mirovni pregovori", rekla je 12. decembra Roza Balfur (Rosa Balfour), direktorka Karnegi Evropa (Carnegie Europe), tink-tenka sa sedištem u Briselu. "Mi zapravo nemamo plan. Izgleda da još niko nema plan. I naravno, situacija na terenu trenutno ne ide u prilog Ukrajini, tako da je to veoma težak trenutak".
Evo šta znamo o idejama o kojima se raspravlja, za prekid vatre ili nešto drugo.
Cena u ljudstvu i novcu
Evropski i američki zvaničnici su ove nedelje pokrenuli aktivnu diskusiju da li bi zapadne trupe mogle da budu poslate u Ukrajinu kao mirovne snage, kada prestane pucnjava i dođe do prekida vatre ili primirja.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je navodno izneo ideju o slanju 40.000 vojnika u Ukrajinu i otišao je u Varšavu da o toj ideji razgovara s poljskim premijerom Donaldom Tuskom 12. decembra.
Na konferenciji za novinare posle sastanka, Tusk je rekao novinarima da Poljska nema nameru da šalje trupe u Ukrajinu i rekao je da Varšava neće biti primorana da to učini.
Predlog za zapadne mirovne snage takođe se pojavio pet dana ranije u Parizu, kada je Makron bio domaćin sastanka na kojem su bili Tramp i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
- Zelenski nudi opciju stranih trupa u Ukrajini do članstva u NATO-u
- Zelenski kaže da je s Macronom i Trumpom razgovarao o 'pravednom miru'
Prema listu Volstrit džornal (The Wall Street Journal), Tramp, koji je više puta rekao da Evropljani treba da preuzmu aktivniju ulogu u podršci i odbrani Ukrajine, rekao je da želi da evropski vojnici na terenu nadgledaju prekid vatre.
Tramp ne želi da američke trupe budu uključene, iako podržava neku vrstu podrška SAD tim naporima, izvestio je Volstrit džornal.
Ukrajinsko liderstvo, koje je u septembru objavilo Plan pobede od 10 tačaka, podržava zapadne mirovne snage. Međutim, za Moskvu nema dovoljno podsticaja da pristane na to, rekao je bivši ukrajinski diplomata Oleksandar Hara.
"Naravno, dobro je što pričaju o ovome, ali... za početak, nema osnova da počnu mirovni pregovori", rekao je Hara, sada ekspert Centra za odbrambene strategije sa sedištem u Kijevu, za Karent tajm (Current Time, medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA)).
"Pošto Rusija veruje da još uvek može da slomi Ukrajinu, a Zapad se koleba i Tramp će da izvrši pritisak na Ukrajinu i da prestane da isporučuje oružje i drugu pomoć, zašto onda sesti za pregovarački sto kada je moguće zauzeti još ukrajinske teritorije, ubiti još Ukrajinaca i, u stvari... pokazati da nema smisla (sporiti se) s Rusijom", rekao je on.
Severnoatlantski saveznici
Jedna od prvobitnih zamerki Kremlja u opravdavanju svoje invazije u februaru 2022. i dalje je jedan od centralnih zahteva Kijeva: članstvo u NATO-u.
Zelenski je 9. decembra ponovio svoje insistiranje da je to članstvo najvažnije.
Međutim, mnoge članice NATO-a imaju hladan odnos prema ideji o članstvu Ukrajine. Na samitu 2008. godine, lideri SAD i iz Evrope su izneli slab kompromis koji je obećavao eventualno članstvo, ali zapravo nije postavio mapu puta. Neki zvaničnici i stručnjaci su tvrdili da je to greška koja je dovela do invazije Rusije 2022.
Od početka invazije, NATO se proširio, primivši Švedsku i Finsku. Međutim, prihvatanje Ukrajine u ovom trenutku značilo bi prihvatanje napadnute, iscrpljene zemlje delimično pod okupacijom strane sile, što je problematično za mnoge članice Alijanse.
SAD su takođe hladne prema toj ideji. U Parizu ove nedelje, Tramp je navodno rekao Makronu i Zelenskom da ne podržava kandidaturu Kijeva za članstvo, navodi Volstrit džornal.
Odlaganje članstva je "kapitulacija pred ruskim zahtevima i to će biti velika pobeda Putina", napisao je Mik Rajan (Mick Ryan), australijski general-major u penziji, u postu na blogu. "To će u glavama Putina i autoritarnih lidera poput njega opravdati da je ruska agresija na Ukrajinu funkcionisala jer je držanje Ukrajine van NATO-a bio osnovni Putinov zahtev pre rata".
Tampon zone
Osim nekog nepredviđenog događaja, Ukrajina će skoro izvesno izgubiti teritoriju od Rusije, koja trenutno zauzima oko 20 odsto ukrajinske zemlje. To uključuje skoro ceo istočni Donbas, plus crnomorsko poluostrvo Krim.
Za većinu posmatrača model je postavljanje neke vrste ničije zemlje, poput demilitarizovane zona koja je decenijama razdvajala Severnu i Južnu Koreju.
Putin je tu ideju izneo u martu pošto je ponovo izabran za predsednika Rusije.
"Ne isključujem da ćemo... biti prinuđeni u nekom trenutku, kada budemo smatrali da je shodno, da stvorimo određenu 'sanitarnu zonu' na teritorijama koje su danas pod kijevskim režimom", rekao je on.
Za Ukrajinu, problematičan deo je gde će se ta linija povući i koliki će deo svoje ekonomske baze izgubiti. Veliki deo ukrajinske rudarske i teške industrije nalazi se u Donbasu koji je okupirala Rusija; a, prema jednoj proceni, oko osam miliona hektara ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta je zauzeto.
U odvažnom potezu, Ukrajina je u avgustu napala rusku teritoriju, zauzevši deo Kurske oblasti. Zelenski je kasnije rekao da je cilj bio stvaranje tampon zone i potiskivanje ruskih projektila dalje od drugog po veličini ukrajinskog grada, Harkiva.
Od tog vremena, međutim, Rusija je suzbila ukrajinske trupe, vrativši skoro polovinu teritorije Kurska koju je zauzela Ukrajina.
Problem s takvom zonom – tampon, sanitarnom, demilitarizovanom – takođe je nadgledanje i verifikacija: šta bi svakoj strani ili mirovnim snagama, bilo dozvoljeno da rade da bi držali na oku drugu. Eksplozivna evolucija ratovanja dronovima bi to potencijalno mogla da zakomplikuje.
Veliko pitanje
Najveći znak pitanja nad budućim razgovorima može biti najveći ukrajinski snabdevač oružjem: SAD i dolazeća Trampova administracija.
Tramp se godinama žalio na količinu američkih oružje koje je slala odlazeća administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) i sugeriše da je Zelenski prevarant. Takođe je rekao da je zbog svojih veština kao biznismena i investitora u nekretnine umešan pregovarač koji može da postigne dogovor s Putinom.
Trampov glavni čovek je Kit Kelog (Keith Kellogg), penzionisani potpukovnik vojske SAD koji je savetovao Trampovog potpredsednika tokom njegovog prvog mandata.
U naširoko citiranom radu u čijem pisanju je učestvovao kao koautor pre nego što je Tramp pobedio na izborima u novembru, Kelog je izneo plan koji uključuje zamrzavanje linija fronta i korišćenje štapa i šargarepe kako bi se Kijev i Moskvu naterali da pregovaraju.
Za Kijev, na primer, štap znače rezovi u američkom oružju. Za Moskvu to znači stvari kao što je preplavljivanje globalnih tržišta naftom kako bi se spustile njene cene, na koje se Moskva u velikoj meri oslanja za prihode.
Šargarepa za Moskvu bi bile ukidanje zapadnih sankcija ili odlaganje ukrajinskih NATO ambicija. Za Kijev bi to bila stalna vojna pomoć, finansiranje rekonstrukcije ili čak nepriznavanje ruske okupacije teritorija – slično onome što je Vašington radio tokom četiri decenije u vezi sa sovjetskom aneksijom tri baltičke države.
"Kažemo Ukrajincima: 'Morate da sednete za sto, a ako ne sednete, podrška SAD će prestati'", rekao je Kelog za Rojters (Reuters) u junu. "A kažeš Putinu: 'Mora da sedne za sto, a ako ne sedne, onda ćemo Ukrajincima dati sve što im treba da te ubiju na terenu'".
Sam Kremlj – nestrpljiv zbog invazije koja je trebalo da bude gotova za samo nekoliko dana i koja je izbacila rusku ekonomiju van stroja – signalizirao je da je otvoren za novi, Trampov pristup.
Ali ima onih koji sumnjaju.
"Ne mislimo da je (Putin) ozbiljan po pitanju pregovora", rekao je za RSE prošle nedelje visoki zvaničnik NATO-a, koji je govorio pod uslovom da ne bude identifikovan. "Možda je voljan da razgovara, ali sve dok veruje da pobeđuje, nema podsticaja za pregovore. I nastavlja da veruje da mu vreme ide u prilog."
Saradnja na tekstu, urednik RSE za Evropu Rikard Jozwiak