Lideri Mađarske, Srbije i Slovačke predložili su u utorak uspostavljanje objekata za smeštaj tražilaca azila van teritorije Evropske unije, rešenje za koje su rekli da bi pomoglo u zaustavljanju ilegalne imigracije za koju veruju da predstavlja egzistencijalnu pretnju Uniji, javlja AP.
Nakon sastanka u Komarnu u Slovačkoj, mađarski premijer Viktor Orban, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i slovački premijer Robert Fico predstavili su strožu migracionu politiku, koja uključuje efikasnije mere deportacije i veće finansiranje za zemalja-članica na spoljnim granicama bloka.
Dugo očekivani migracioni pakt koji je EU usvojila u maju "nije rešenje, već sam problem", izjvio je Orban, koji je dugo bio među najvatrenijim protivnicima imigracije u Uniji.
On je predložio da EU uspostavi i finansira "žarišne centre" (hotspots) u Severnoj Africi i na drugim lokacijama, na kojima bi tražioci azila čekali do odobrenja njihovih zahteva za međunarodnu zaštitu.
"Oni koji žele da dođu u Evropu mogu da se okupe i odatle podnesu svoje zahteve, koje ćemo proceniti mi dozvolimo da dođu, a oni koji mi ne dođu, ostaće. Sva druga rešenja su neefikasna", rekao je Orban.
Orban je, podseća AP, izazvao gnev kod dela javnosti kada je 2022. izjavio da Mađarska ne želi da postane "mešovita rasa" i izneo mišljenje da "nema dovoljno hrišćana, belaca, tradicionalnih Evropljana u Evropi".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon sastanka da nikada neće pristati da se na teritoriji Srbije stvaraju "žarišni centri" za ilegalne migrante u Evropsku uniju i da to od njega nisu tražili premijeri Slovačke i Mađarske.
"Nije bilo razgovora i nije mi palo na pamet da Srbija treba da postane hotspot", rekao je Vučić posle sastanka sa Robertom Ficom i Viktorom Orbanom, prenosi Rojters.
Fico, Orbanov saveznik, predložio je u utorak da EU podigne fizičke barijere na svojim spoljnim granicama — nešto što je Mađarska uradila jednostrano 2015. godine nakon što je stotine hiljada ljudi, uglavnom bežeći od rata i nestabilnosti iz Sirije i Iraka, ušlo u EU.
Fico je takođe kritikovao nedavne imigracione reforme EU, rekavši da blok treba da usvoji "novi migracioni pakt koji uzima u obzir ono što zakoni još nisu dozvoljavali", kao što su deportacije.
U zajedničkoj izjavi usvojenoj tokom njihovog sastanka, trojica lidera su se složila da je ilegalna migracija "ozbiljan problem, podstaknut geopolitičkom nestabilnošću, rastućim sukobima i društvenim nejednakostima u neposrednom susedstvu Evrope".
Sastanak ministara unutrašnjih poslova
Pored sastanka Vučića, Pica i Orbana, u Slovačkoj su se sastali i ministri unutrašnjih poslova ove tri zemlje - Ivica Dačić, Šandor Pinter i Mateuš Eštok.
Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, ministri su se saglasili da će nastaviti sa "preduzimanjem svih mera i radnji u borbi protiv iregularnih migracija".
Međutim, izveštaj evropske Agencije za zaštitu granica (Frontex) pokazao je da je broj ilegalnih prelazaka na Zapadnom Balkanu pao 79 posto u prvih devet meseci ove godine.
U Frontexu navode da "ozbiljno tretiraju sve prijave o kršenjima ljudskih prava".
Snimci i izveštaji međunarodnih organizacija, međutim, ukazuju na sve veći broj nasilnog proterivanja ljudi u pokretu.
Nakon što je 2016. zatvorena takozvana Balkanska ruta, a granice Evropske unije opasane žilet-ogradama, ljudi u pokretu nastavljaju da putuju uz pomoć krijumčara, rizičnim putevima koje prate sve češći izveštaji o stradanjima.
