Više stotina Albanaca iz Preševske doline na jugu Srbije protestovalo je 23. septembra u Preševu, kako su rekli, protiv diskriminacije pripadnika te nacionalne manjine u Srbiji, javlja kosovski biro Radija Slobodna Evropa.
Oni su prošetali centrom grada u blizini institucija držeći transparente sa natpisima: "Stop selektivnom pasivizmu", "Hoćemo albanske udžbenike" i "Vratite nam adrese", kao i u majicama sa natpisom "Za identitet" i "Dostojanstvo".
Povorka su predvodili jedini poslanik Albanaca u Skupštini Srbije Šaip Kamberi i gradonačelnica Preševa Ardita Siani.
Kolona se zaustavila ispred zgrade Opštine Preševo, gde je intonirana albanska himna.
Ovo je drugi protest dolinskih Albanaca u poslednja dva meseca, posle onog u Bujanovcu u avgustu.
Srbija je više puta negirala da su Albanci u ovoj zemlji diskriminisani.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 23. septembra u obraćanju novinarima u Njujorku da je Srbija spremna da se ponaša odgovorno i da pomogne Albancima na jugu Srbije "u izgradnji škola i svega ostalog".
"Niko ih nije ni tukao, ni maltretirao, niti bilo šta. Srbija je demokratska zemlja i nastavićemo tako da se ponašamo", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje povodom protesta Albanaca.
Dodao je da se "oni se sad bune jer Kurijeve snage (premijer Kosova, Albin) nisu uspele samostalno da formiraju vlast pre svega u Bujanovcu".
"To im je ključni problem", rekao je Vučić.
Prema poslednjem popisu stanovništva, Albanci su četvrta najveća manjina u Srbiji, sa 61.687 pripadnika ove zajednice.
Predstavnici Preševa, Medveđe i Bujanovca – opština poznatih i kao Preševska dolina – često su isticali da su diskriminisani od strane vlasti u Srbiji.
Problem sa kojim se suočavaju Albanci Preševske doline je nepriznavanje univerzitetskih diploma stečenih na Kosovu, uprkos činjenici da su Kosovo i Srbija o tome postigli dogovor u dijalogu uz posredovanje Evropske unije.
Više puta su postizali dogovore o međusobnom priznavanju fakultetskih diploma, dok su 2020. godine ponovili svoju posvećenost priznavanju stručnih diploma i sertifikata, ali do sada nisu preduzeti koraci da se oni sprovedu.
U međuvremenu, krajem prošle godine i Albanci u Dolini su se žalili na povećanje broja deaktivacija njihovih adresa od strane srpske policije, optužujući je da ih je nezakonito izbrisala, kako bi im uskratila osnovna prava.
Problem deaktiviranja adresa pominje se u izveštaju Evropske komisije o Srbiji 2022. godine, u delu koji se bavi poštovanjem prava manjina.
Vlada Srbije je posle avgustovskog protesta u Bujanovcu saopštila da je to pokušaj Vlade Kosova, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, da "destabilizuje region".
Vlada Srbije odbacila je optužbe poslanika Kamberija za diskriminaciju Albanaca i nedovoljnu zastupljenost u institucijama.
Godine 2001. postignut je sporazum poznat kao Konzularni sporazum za demilitarizaciju Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (UCPMB) i za integraciju albanske manjine kroz demokratski proces.
Vlada predsednika Aleksandra Vučića je u julu 2013. odobrila plan u sedam tačaka, koji je bio gotovo isti kao i prethodni dogovori.
Vlada Srbije je u avgustu saopštila da je taj plan prekinuo tadašnji albanski poslanik u Skupštini Srbije Riza Halimi u novembru 2013. godine.
