"Činjenica da država pokušava da diskredituje naše zahteve pokazuje da predstavnici vlasti u Srbiji nisu spremni da započnu ozbiljan dijalog sa albanskom zajednicom", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Šaip Kamberi, narodni poslanik u Skupštini Srbije iz redova albanske nacionalne manjine.
Kamberi je tako odgovorio na saopštenje Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, koje je protest dela albanske zajednice protiv diskriminacije okarakterisala kao pokušaj " izazivanja novih tenzija i destabilizacije regiona".
Analitičari iz tog dela Srbije, u kojem su Albanci najbrojnija nacionalna manjina, kažu da su zahtevi izneti na protestu u Bujanovcu opravdani, ali ukazuju i na to da je okupljanje služilo i kao način odmeravanja snaga među albanskim političkim partijama.
Planovi čekaju realizaciju
Protest u Bujanovcu 12. avgusta organizovao je Nacionalni savet albanske nacionalne manjine i na njemu je ukazano na probleme sa kojima se Albanci u Srbiji suočavaju.
Među najvećim su to što Srbija ne priznaje diplome stečene na univerzitetima na Kosovu, ukidanje adresa boravišta Albanaca u Srbiji i mali broj pripadnika albanske zajednice u državnoj upravi.
Istog dana oglasilo se Koordinaciono telo Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu koje je negiralo da postoji administrativna diskriminacija Albanaca u Srbiji, te optužilo organizatore da "zloupotrebljavaju Albance sa juga Srbije".
Tvrde i da politički predstavnici Albanaca nisu odgovorili na više poziva na dijalog koji su uputili Vlada Srbije i Koordinaciono telo.
Šaip Kamberi, lider Partije za demokratsko delovanje i poslanik u Skupštini Srbije, kaže da su u poslednja četvrt veka, albanski predstavnici i zastupnici Vlade Srbije postigli tri sporazuma za unapređenje položaja Albanaca u Srbiji – 2001. godine, 2013. kada je prihvaćen Plan od sedam tačaka, i 2022. kada je donesen Akcioni plan za integraciju pripadnika albanske manjine u državne institucije.
Na izradi Akcionog plana pre dve godine radili su Koordinaciono telo, Nacionalni savet Albanaca i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, uz posredovanje OEBS-a.
Koordinaciono telo svojom retorikom, smatra Kamberi, pokušava da se oslobodi odgovornosti koju ima za loše rezultate.
"Prema Akcionom planu, trebalo je 2023. da započne integracija Albanaca u državne institucije. Evo, prošla je prva polovina 2024. godine, i dalje nije pokrenut taj proces. Pošto nema odgovora na pitanje zbog čega nije pokrenuta realizacija plana, oni odgovaraju da mi hoćemo da rušimo državu", ocenjuje Kamberi.
Tri postignuta sporazuma o unapređenju položaja Albanaca u Srbiji su za Kamberija argument protiv navoda Koordinacionog tela da su se albanski predstavnici oglušili na poziv za dijalog.
"Svi ti sporazumi su plod naših nastojanja da kroz dijalog rešavamo probleme", kaže Kamberi.
Od administracije do nacionalnih simbola
Popis stanovništva iz 2022. godine pokazao je da u Srbiji živi više od 61.000 Albanaca, najviše u tri opštine na krajnjem jugu Srbije – Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Politički predstavnici albanske zajednice iz ove tri opštine, poznate pod kolokvijalnim nazivom Preševska dolina, često su ukazivali na administrativnu diskriminaciju od strane vlasti u Srbiji. Prema podacima iz Akcionog plana, u koji je RSE imao uvid, od ukupno 800 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u tri opštine na jugu 233 dolaze iz albanske zajednice.
Kamberi kaže da su na poslednjem konkursu za prijem sudija u Osnovnom sudu u Bujanovcu učestvovala i dva kandidata iz albanske zajednice koji nisu primljeni, iako su imali iste ocene kao i ostali kandidati.
"Slično je stanje i u drugim institucijama", kaže Kamberi.
Krajem prošle godine, albanski predstavnici su ukazali na povećanje broja pasivizacija, odnosno deaktiviranja adresa Albanaca od strane srpske policije, optužujući vlast da nezakonito briše ljude iz albanske zajednice kako bi im uskratili osnovna prava.
Predstavnici vlasti su to negirali.
Problem deaktiviranja adresa pominje se u izveštaju Evropske komisije o Srbiji 2022. godine, u delu koji se bavi poštovanjem prava manjina.
Šaip Kamberi kaže da je u parlamentu Srbije podneo četiri zakonske inicijative koje se tiču upotrebe simbola nacionalnih manjina, jezika, udela pripadnika manjina u pravosudnim institucijama u Bujanovcu i Preševu, kao i izmena skupštinskog Poslovnika kako bi se poslanička grupa nacionalnih manjina formirala sa tri umesto pet poslanika.
Sve ove inicijative su, kaže, prošle proceduru u parlamentarnim odborima, ali još uvek nisu stigle na dnevni red Skupštine.
"To pokazuje da ne postoji spremnost u Beogradu da se ova pitanja reše", smatra Kamberi.
Iz Vlade Srbije, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu zahteve koje je albanska zajednica iznela na protestu 12. avgusta.
Lokalna trvenja
U prvim redovima na protestu održanom u centru Bujanovca bili su predstavnici nekoliko političkih stranaka albanske zajednice – pored Kamberijeve Partije za demokratsko delovanje, tu su bili i pripadnici Demokratske partije Nagipa Arifija i Pokreta za demokratski progres Šćiprima Musliua. Zajedničko im je da su sve stranke u opoziciji u Bujanovcu.
Direktor nevladinog Centra za monitoring i istraživanje u Preševu Kujtim Sadriu rekao je za RSE da pripadnici albanske zajednice na jugu Srbije imaju mnogo razloga za proteste.
"Pre svega postoji administrativna diskriminacija nad Albancima, naročito kada je reč o pasivizaciji adresa za šta je zaduženo Ministarstvo unutrašnjih poslova", kaže Sadriu.
On, međutim, dodaje da je skup u Bujanovcu bio opozicioni skup političkih aktera koji su, kako kaže Sadriu, "bili skoro deset godina na vlasti".
"Oni nisu ni pomišljali da organizuju takav protest u vreme kad su bili na vlasti", kaže Sadriu.
Prema njegovim rečima, reč je o političkom odmeravanju snaga između albanskih političkih partija.
Koordinaciono telo za jug Srbije je u svom saopštenju ocenilo da je protest nema veze sa ugroženim pravima albanske zajednice, već "sa odlaskom u opoziciju Šaipa Kamberija, Nagipa Arifija i Šćiprima Muslijua u opštini Bujanovac".
Šaip Kamberi kaže da su svi zahtevi izneti na protestu sastavni deo Plana od sedam tačaka "koji je rezultat saradnje svih albanskih političkih partija".
"To pokazuje da se ne radi o političkoj borbi unutar našeg bloka, već o osnovnim zahtevima za fundamentalna prava koje nam garantuje Ustav", kaže on.
Kako je javio reporter RSE sa lica mesta, u masi, ali daleko od prvih redova bio je i aktuelni predsednik Opštine Bujanovac, Arber Pajaziti. Njegova stranka Front za promene je preuzela lokalnu vlast u toj opštini krajem jula 2024. godine.
Time je prekinuta dvodecenijska vladavina stranaka Šaipa Kamberija i Nagipa Arifija u Bujanovcu.
Pajaziti je vlast formirao sa odbornicima Srpske napredne stranke (SNS), koja 12 godina ima vlast na republičkom nivou. Zbog toga je bio na meti kritika albanskih partija opozicije.
Pajaziti nije odgovorio na pozive RSE da bude sagovornik na ovoj temi.
Prethodno je u u aprilu 2024. godine i Opština Preševo zapala u političku krizu, nakon što je raspuštena lokalna skupština i prekinut mandat tadašnjem predsedniku Opštine, Šćiprimu Arifiju.
Vlada Srbije je uvela Privremeni organ, što je Arifi okarakterisao kao "nasilnu smenu" i diskriminaciju Albanaca.
Nakon lokalnih izbora, predsednica Opštine Preševo postala je Ardita Sinani iz Kamberijeve Partije za demokratsko delovanje.
Facebook Forum