Nekoliko stotina građana okupilo se 12. avgusta u Bujanovcu, na protestu pripadnika albanske zajednice sa juga Srbije pod nazivom "Identitet i dostojanstvo".
Protest je organizovao Nacionalni savet Albanaca, sa ciljem da se ukaže na probleme sa kojima se albanska zajednica suočava.
Predsednik Saveta Nevzad Lutfiu istakao je da se albanska zajednica suočava sa pasivizacijom adresa, te problemom nostrifikacije diploma u Srbiji. Dodao je da će se protesti nastaviti, jer "nemamo drugog izbora".
"Pozivamo međunarodnu zajednicu da ozbiljno uzme u obzir naše zahteve. Naše diplome se ne priznaju u Srbiji, a priznaju se u Nemačkoj. Adrese ljudi iz naše zajednice se pasiviziraju. Ovo se mora zaustaviti", rekao je Lutfiu.
Organizatori kažu da su okupljanjem želeli da podsete vlast u Beogradu na obaveze koje je Vlada Srbije preuzela potpisivanjem tri sporazuma sa predstavnicima albanske zajednice, posebno poslednjim potpisanim sporazumom od sedam tačaka.
Na protestu su bili prisutni i predstavnici političkih stranaka albanske nacionalne manjine koje su takođe pozvane na skup – Partija za demokratsko delovanje Šaipa Kamberija, Demokratska partija Nagipa Arifija i Pokret za demokratski progres Šćiprima Muslijua.
Narodni poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi je u obraćanju pozvao zemlje Kvinte da se uključe u rešavanje ovog problema.
"Vlasti krše propise i standarde EU, koja je posrednik u tri sporazuma Vlade i Albanaca i obaveza stečenih od 2001. pa nadalje. Beograd sprovodi dvostruke standarde, a bez simetrije u pravima nema stabilnosti. Ova praksa mora zaustaviti", rekao je Kamberi.
Problem sa kojim se suočavaju Albanci Preševske doline je nepriznavanje univerzitetskih diploma stečenih na Kosovu, uprkos činjenici da su Kosovo i Srbija o tome postigli dogovor u dijalogu uz posredovanje Evropske unije.
Enis Fejzulahu, student iz Bujanovca koji studira na Kosovu, govorio je o teškoćama sa kojima se mladi ljudi Preševske doline suočavaju zbog nepriznavanja diploma.
"Studenta Preševske doline tokom studija i nakon diplomiranja prati teret nepriznavanja diplome, briga šta će da radi po završetku studija i strah da neće moći da se bavi svojom profesijom u svojoj zemlji", rekao je Fejzulahu.
Protest je protekao bez incidenata, uz prisustvo velikog broja pripadnika policije u uniformi i civilu.
Okupljeni su nosili zastave Albanije, kao i nekoliko zastava Sjedinjenih Država, kao i transparente sa porukama "Stop selektivnoj pasivizaciji", "Potisnuti da, potčinjeni ne" i "Vratite nam adrese".
Prema poslednjem popisu stanovništva, Albanci su četvrta najveća manjina u Srbiji, sa 61.687 ljudi koji su se izjasnili kao pripadnici ove etničke grupe.
Predstavnici Preševa, Medveđe i Bujanovca – opština poznatih i kao Preševska dolina, u kojoj živi najveći broj Albanaca – često su se žalili da su diskriminisani od strane vlasti u Srbiji.
Pre 11 godina uputili su Vladi Srbije dokument pod nazivom "Plan sedam tačaka" u kojem se, između ostalog, zagovara otklanjanje zakonskih prepreka za službenu upotrebu jezika, pisma i simbola na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Takođe se ukazuje da zdravstvenu i socijalnu zaštitu Albanaca treba podići na znatno viši nivo, ali i na problem sa priznavanjem i nostrifikacijom diploma sa Kosova.
Takođe se od institucija Srbije traži da donesu mere za brzi ekonomski oporavak tri opštine na jugu, koje inače spadaju u red najnerazvijenijih u zemlji.
Predstavnici Albanaca su u svojim javnim nastupima ukazivali da se od plana u realnosti nije mnogo odmaklo.
Krajem prošle godine, albanski predstavnici su ukazali na povećanje broja pasivizacija, odnosno deaktiviranja adresa Albanaca od strane srpske policije, optužujući vlast da nezakonito brišu ljudi iz albanske zajednice kako bi im uskratili osnovna prava.
Predstavnici vlasti su to negirali.
Problem deaktiviranja adresa pominje se u izveštaju Evropske komisije o Srbiji 2022. godine, u delu koji se bavi poštovanjem prava manjina.
