Usaglašenost Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije (EU) u prvoj polovini godine iznosi 47 posto, pokazala je analiza nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).
"Izveštaj je pokazao da se trendovi ne menjaju. Srbija je od 2022. prilično konzistentna kada je reč o restriktivnim merama i političkim deklaracijama prema Rusiji", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda.
Kako je naveo, najveći broj deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglasila tiču se Rusije, odnosno njene invazije na susednu Ukrajinu.
Od 57 deklaracija koje je EU objavila u prvoj polovini godine, pozivajući kandidate i partnerske zemlje da se usaglase sa njima, Srbija se usaglasila sa 27 deklaracija i povezanim merama, navodi se u analizi.
Srbija se nije usaglasila sa 11 deklaracija u vezi sa ratom u Ukrajini, pet o Globalnom režimu sankcija EU za ljudska prava, četiri koje se tiču unutrašnje situacije u Rusiji, četiri posvećene Iranu, dve o Moldaviji i sa po jednom deklaracijom koje se tiču sajber prostora, terorizma, Hongkonga i Venecuele.
Srbija se prošle godine usaglasila sa jednom deklaracijom o Rusiji koja se ticala tretmana opozicionara Alekseja Navaljnog u zatvoru, koji je preminuo u februaru, ali u prvoj polovini ove godine nije ni sa jednom.
EU je uvela 14 paketa sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Četrnaesti paket sankcija nije obuhvaćen analizom ISAC fonda jer još nije završen proces usaglašavanja sa tom merom.
Srbija je kroz potpisivanje više rezolucija Ujedinjenih nacija podržala teritorijalni integritet Ukrajine i osudila rusku agresiju, ali se nije priključila sankcijama Rusiji.
Srbija se nije usaglasila ni sa jedinom deklaracijom o Kini u ovom periodu, koja se odnosila na novi zakon o bezbednosti u Hong Kongu.
Za razliku od Srbije, ostale države kandidatkinje za članstvo u EU sa prostora Zapadnog Balkana u potpunosti su usaglašene sa spoljnom politikom Evropske unije.
"Prilično loše stojimo i ako svi ostali imaju po 100 posto, mi smo u rangu sa Gruzijom, onda se postavlja pitanje koji je naš strateški pristup ovom pitanju i poglavlju 31", ocenio je Novaković.
Poglavlje 31 se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.
