Aktivisti ekoloških organizacija i učesnici protesta protiv iskopavanja litijuma blokirali su nakon skupa u Beogradu pruge na dve železničke stanice u glavnom gradu Srbije.
Na hiljade ljudi okupilo se 10. avgusta u centru grada zbog ponovne najave otvaranja rudnika međunarodne kompanije "Rio Tinto" u dolini reke Jadar na zapadu zemlje.
Nakon protesta i šetnje u organizaciji Saveza ekoloških organizacija Srbije, deo demonstranata se podelio u dve kolone i blokirao železničke stanice "Beograd centar - Prokop" i "Novi Beograd".
Ekološki aktivista iz udruženja "Ne damo Jadar" Zlatko Kokanović najavio je da će na tim mestima ostati celu noć i da će blokade trajati do donošenja zakona o zabrani iskopavanja litijuma.
"Nema nazad, mi branimo Srbiju", rekao je Kokanović.
Uniformisane policije nije bilo, a blokade su tokom prvog dela noći protekle bez incidenata, javili su reporteri Radija Slobodna Evropa (RSE).
Povređeni demonstranti na autoputu
Manja grupa učesnika protesta je na par sati blokirala i nekadašnji autoput na Novom Beogradu.
Nekoliko demonstranata je povređeno kada se u njih zaleteo automobil.
Povređene je, kako je javila reporterka RSE, odvezla hitna pomoć.
Sa protesta poručeno da 'rudnika neće biti'
Hiljade građana protestovalo je jer vlast nije ispunila zahtev ekoloških udruženja za donošenjem zakona kojim se zabranjuje iskopavanje litijuma i otvaranje rudnika "Rio Tinta".
Govornici su na skupu poručili da neće pristati na uništavanje prirode i da će "braniti opstanak na svojoj zemlji".
"Izgleda nam da se od krije da smo žrtvovani kao buduća rudarska kolonija i deponija. To nećemo dozvoliti", rekla je okupljenima na protestu glumica i ekološka aktivistkinja Svetlana Bojković.
Profesorka Hemijskog fakulteta Dragana Đorđević izjavila je da štete od rudnika ne mogu da se saniraju.
"Zaostale jalovine truju vekovima, pa i milenijumima. Mi već imamo takva mesta u Srbiji. Ali to rudarenje nije bilo tako intenzivno kao ovo što se danas planira", poručila je Đorđević.
Rudnika neće biti, poručili učesnici protesta protiv iskopavanja litijuma u Beogradu
Demonstranti su nosili transparente "Stop Rio Tinto" i "Ne rudniku, eksploataciji, iseljenju".
Skandirali su "Nećete kopati" i "Izdaja!".
Ministar policije najavio prijave protiv učesnika
Ministar policije Ivica Dačić saopštio je 10. avgusta da je nakon protesta u centru Beograda "došlo do teškog narušavanja javnog reda i mira i kršenja zakona" i najavio da će protiv svih počinilaca biti podnete krivične i prekršajne prijave.
"Sam skup na Terazijama je protekao mirno i policija procenjuje da je bilo između 24 i 27 hiljada ljudi, ali su nakon skupa organizatori postupili suprotno svemu onome što su napisali u prijavi skupa, narušili javni red i mir i blokirali međunarodni saobraćaj, ugrožavajući time bezbednost građana", saopštila je policija.
Ovo je bio poslednji u nizu od 50 okupljanja građana započetih krajem juna u Srbiji.
Ustavni sud je 11. jula poništio odluku Vlade Srbije kojom je 2022. stopiran projekat "Jadar" kompanije "Rio Tinto".
Vlast tvrdi da je cilj protesta rušenje vlasti
Premijer Srbije Miloš Vučević rekao je povodom protesta i blokada pruga, da vlast neće dozvoliti da Srbija "bude ugrožena zbog nečijih ličnih interesa".
On je na društvenoj mreži X naveo da su to "ekolozi koji ne sade drveće već kopaju rake, i otvoreno i monstruozno prete smrću predsedniku (Srbije Aleksandru) Vučiću".
"Nećete ga uplašiti! A nećemo dozvoliti da ugrozite Srbiju zarad ličnih interesa koje podržavaju i Kurti (premijer Kosova), i ustaše i strane službe", napisao je Miloš Vučević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi visoki zvaničnici saopštili su i ranije da je cilj protesta "rušenje vlasti" na ulici.
Vučić je više puta pozitivno govorio o projektu "Jadar" i navodio da bi rudnik litijuma kompanije "Rio Tinto" u Jadru trebalo da počne da radi 2026. godine, "ukoliko se obezbede garancije da neće biti ugrožavanja životne sredine i zdravlja ljudi".
Rio Tinto: Zlonamerna kampanja
"Rio Tinto" je u reakciji na protest 10. avgusta saopštio da se protiv projekta "Jadar" vodi intenzivna "kampanja širenja dezinformacija u kojoj se zlonamerno plasiraju lažne vesti da će projekat imati destruktivne, negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi".
U saopštenju kompanije se navodi da takve tvrde "u potpunosti opovrgavaju naučne činjenice koje su potvrdili nezavisni stručnjaci i koje su predstavljene u nacrtima studija o proceni uticaja na životnu sredinu".
"Rio Tinto" je u saopštenju naveo i da su govornice na protestu Dragana Đorđević i Svetlana Bojković svojim izjavama o rudniku "dovele javnost u zabludu".
Kontramiting u Beogradu
U neposrednoj blizini mesta gde se održavao ekološki protest, okupili su se i pripadnici malo poznate organizacije "Dostojni Srbije" na kontramitingu.
Nekoliko desetina predstavnika te organizacije mahalo je srpskim i ruskim zastavama.
Oni su nekoliko dana ranije postavili šatore, kako kažu, da bi sprečili "prevaru kao što se desilo Petog oktobra", aludirajući na revoluciju 2000. godine kada je svrgnut autokratski režim Slobodana Miloševića.
"Mi ne protestujemo, mi smo ovde da informišemo narod zato što se sprema prevara", rekla je reporterki RSE Ljiljana Markićević iz ovog udruženja.
U bazi podataka Agencije za privredne registre se navodi da je udruženje "Dostojni Srbije" osnovano 2017. godine. Među ciljevima koji su navedeni u Statutu udruženja su pristupanje Evroazijskoj uniji, jačanje ekonomske i vojne saradnje sa Rusijom i Kinom, te poništavanje Briselskog sporazuma koji su 2013. potpisali predstavnici Srbije i Kosova.
Pristalice ovog nevelikog udruženja ometale su u maju 2023. antirežimske demonstracije "Srbija protiv nasilja", upali su u zgradu Radio-televizije Srbije, te ometali rad novinara nekoliko redakcija.
U javno dostupnim podacima se može videti da je zakonski zastupnik "Dostojnih Srbije" Bogdan Popara.
Prema napisima u medijima iz 2016. godine, Popara je bio dekan neakreditovanog privatnog Fakulteta za strateški i operativni menadžment.
Informacije o toj ustanovi vrlo su oskudne, a fakultet nema ni zvanični sajt. Popara je takođe bio član Nadzornog odbora u Saobraćajnom preduzeću "Lasta" iz Beograda i Akcionarskom društvu "Tigar" iz Pirota na jugoistoku Srbije.
Projekat stopiran pa oživljen
Kompanija "Rio Tinto" je 2004. na zapadu Srbije otkrila rudu "jadarit" – kombinaciju litijuma i bora, a rezerve ovog metala procenjene na preko 158 miliona tona.
Litijum se koristi za proizvodnju baterija za električne automobile.
Vlada Srbije, na čijem čelu je tada bila Ana Brnabić, je pre više od dve godine stopirala projekat "Rio Tinta" nakon masovnih protesta i poništila dozvole rudarskom gigantu.
Ipak, 2024. zvaničnici Srbije ponovo su u javni prostor vratili ovaj projekat, a Vlada u Beogradu je 19. jula sa Evropskom unijom potpisala "Memorandum o kritičnim sirovinama" koji predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Jadru do proizvodnje baterija za električna vozila.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u junu za "Fajnenšel tajms" da su nove garancije "Rio Tinta" i Evropske unije odgovorile na zabrinutost oko ekoloških standarda, te da bi rudnik mogao da bude otvoren 2028. godine.
Aktuelna predsednica parlamenta Srbije Ana Brnabić je potom izjavila da bi bilo "nenormalno" kada bi se Srbija odrekla iskopavanja litijuma i da država ima oštre i visoke standarde zaštite životne sredine.
"Rio Tinto" je ranije u odgovoru za RSE naveo da su "domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat 'Jadar' može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar je 6. avgusta predstavio tim zdravstvenih stručnjaka koji će se, kako je naveo, baviti uticajem iskopavanja litijuma na zdravlje građana.
Međutim, deo stručnjaka iz zemlje i inostranstva ukazuje da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.
Ekološki aktivisti takođe navode da se kompanija "Rio Tinto" tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
