U Severnoj Mitrovici, u neposrednoj blizini glavnog mosta na reci Ibar u sredu je završen miran protest pripadnika srpske zajednice koji se protive njegovom otvaranju za saobraćaj.
Ovaj most deli Južnu Mitrovicu sa albanskom većinom i Severnu gde živi većinska srpska zajednica. U posleratnom periodu ovaj most je bio simbol sukoba i barikada koje su podizali kosovski Srbi kako bi se usprotivili nastojanju Kosova da uspostavi vlast na severu.
Most je trenutno otvoren samo za pešake, iako je u okviru dijaloga Kosova i Srbije dogovoreno da se otvori i za saobraćaj.
Vlada premijera Kosova Aljbina Kurtija je sredinom jula najavila da namerava da otvori glavni most na Ibru u Mitrovici.
Međutim, zemlje Kvine – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija – su 2. avgusta saopštile da ne podržavaju otvaranje za saobraćaj u ovom trenutku.
Bivši sudija iz Severne Mitrovice, Nikola Kabašić je na protestu rekao da se mora postići konsenzus među svim predstavnicima Srba na Kosovu da se identifikuju i štite minimalni interesi srpske zajednice.
"Naša muka i naš problem je zajednički i kolektivni. Mi smo napadnuti kao narod, mi smo pod agresijom ne bi li napustili Kosovo", rekao je Kabašić.
Govoreći o otvaranju mosta na Ibru, Kabašić je rekao da srpska zajednica to ne želi i da tvrdnje kosovskih vlasti da se to radi zarad mira i suživota, nisu tačne.
"Mi se ovde ne osećamo bezbedno", rekao je Kabašić i dodao da sloboda kretanja postoji, iako glavni most nije otvoren za saobraćaj.
On je ocenio da se most može otvoriti jedino ako se oko toga slože strane u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, te kada se situacija normalizuje.
U tom kontekstu je zatražio je da se sa severa Kosova povuku specijalne jedinice Policije Kosova, te da lokalnu vlast ponovo preuzmu pripadnici srpske zajednice.
Vlada Kosova je nakon pritiska međunarodne zajednice organizovala glasanje za smenu gradonačelnika na severu, ali su ga Srbi bojkotovali ponovo na poziv Srpske liste zbog "nesređenih biračkih spiskova".
Kao vidove pritisaka pripadnici srpske zajednice vide nastojanje Vlade Aljbina Kurtija da utvrdi vlast na severu Kosova, te prisustvo Specijalne jedinice policije Kosova.
Kabašić je podvukao da se ne protestuje protiv albanskog naroda već protiv Vlade premijera Aljbina Kurtija.
Krize na severu Kosova se nižu od novembra 2022. godine kada Srbi na severu su krajem 2022. na inicijativu Srpske liste napustili kosovske institucije zbog insistiranja Vlade Kosova da se srpske registarske tablice zamene kosovskim.
Situacija je kulminirala septembra 2023. kada je oružana grupa Srba napala Policiju Kosova i ubila jednog policajca.
Inače, zbog bojkota izbora na vlast došli albanski gradonačelnici, a kosovske vlasti su ukinule dinar, počele sa zatvaranje institucija Srbije na Kosovu, oduzimanjem imovine koja je u vlasništvu Agencije za privatizaciju Kosova.
Pripadnici srpske zajednice se takođe oštro protive eksproprijaciji zemljišta na severu Kosova, koju sprovodi Vlada Kosova zarad izgradnje policijskih stanica ili baza.
Misija NATO-a na Kosovu (KFOR) je navela da svaka odluka o otvaranju glavnog mosta preko reke Ibar treba da bude doneta u okviru dijaloga Prištine i Beograda, uz posredovanje Evropske unije.
Italijanski vojnici u okviru misije KFOR se nalaze na samom mostu na preko reke Ibar, dok se u neposrednoj blizini nalaze i pripadnici Policije Kosova.
Inače, Policija Kosova je prva instanca za bezbednosni odgovor, EULEX (misija EU za vladavinu prava) druga, a KFOR (vojna misija NATO) treća.
Portparol EU Peter Stano je takođe 1. avgusta ponovio stav Evropske unije da se pitanje otvaranja mosta u Mitrovici mora rešavati u okviru dijaloga, imajući u vidu da o tome postoji dogovor.
Kfor je naveo i da neće oklevati da reaguje ukoliko postoji opasnost da događaji utiču na regionalnu bezbednost i stabilnost.
Na protestu su prisutni i predstavnici Srpske liste – najveće partije Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda.
Ova stranka je ranije saopštila da se most ne može otvoriti bez konsultacija i saglasnosti većinske srpske zajednice, koja živi sa severne strane mosta.
Šta predviđaju sporazumi iz Brisela o mostu?
Kosovo i Srbija su otvaranje mosta preko Ibra u Mitrovici za saobraćaj dogovorili u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa 2014.
Predviđena je takozvana revitalizacija mosta sa ciljem uklanjanja svih barikada i funkcionalizacije mosta.
Prve barikade na mostu su postavili lokalni Srbi 2011. u znak protivljenja Prištini da uspostavi vlast na severu zemlje.
Te barikade su 2014. zamenjene betonskim žardinjerama sa drvećem, koje su lokalne vlasti u Severnoj Mitrovici na čelu sa Srpskom listom nazvale "Park mira". Ovaj park je uklonjen 2016, nakon čega je most trebao da bude pušten za saobraćaj.
Kosovo i Srbija su se iste godine dogovorili novi implementacioni plan, čiji je cilj bio prevazilaženje nesuglasica oko različite interpretacije prethodnih zaključaka.
Prema novom planu implementacije, potpuno otvaranje mosta je trebalo da se desi u januaru 2017. godine.
Ipak, radovi na revitalizaciji mosta su završeni tek u junu 2018. godine. U taj projekat je uloženo 1,5 miliona evra.
U konačnici, most ipak nije otvoren za motorna vozila, već samo za pešake.
Odbornici Skupštine opštine Severna Mitrovica su aprila prošle godine usvojili odluku o otvaranju mosta preko Ibra, koja je potom prosleđena Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova i Ministarstvu administracije lokalne samouprave.
Potpredsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica, Skender Sadiku, krajem maja je rekao da su za implementaciju ove odluke sada nadležne centralne institucije, KFOR i Evropska unija.
Naveo je da bi sa tom odlukom morale da se slože i lokalne vlasti u Južnoj Mitrovici.