Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potpisao je, tokom prvog dana samita Evropske unije u Briselu, bezbjednosne sporazume sa evropskim blokom, Estonijom i Litvanijom.
Dvodnevni samit, na kojem će se raspravljati o pomoći Ukrajini u odbrani od ruske invazije, održava se nekoliko dana nakon što je EU započela zvanične pregovore o pristupanju Kijeva, podsjeća Rojters.
Ukrajina, koja se od februara 2022. brani od ruske invazije punog opsega, ove je godine potpisala bezbjednosne sporazume sa 17 zemalja.
Sporazum sa Evropskom unijom jača podršku bloka Kijevu u devet područja bezbjednosne i odbrambene politike, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
U nacrtu sporazuma koji je dobio RSE navodi se da EU podržava reforme Ukrajine i njen pristupni put ka EU, uz napomenu da ukupna pomoć evropskog bloka Ukrajini iznosi gotovo 100 milijardi eura, uključujući 35 milijardi eura vojne podrške.
"EU je odlučna da nastavi da Ukrajini i njenom narodu pruža svu potrebnu političku, finansijsku, privrednu, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku koliko god je potrebno", navodi se u dokumentu.
Naglašava se da Rusija ne smije pobijediti u tom ratu i dodaje se da Ukrajina mora da vrati svoju teritoriju koju je pripojila Moskva.
Sporazum navodi obaveze u pogledu isporuke vojne opreme, vojne obuke i saradnje između evropske i ukrajinske odbrambene industrije.
Sporazumi koje je Zelenski potpisao s Litvanijom i Estonijom na samitu EU namijenjeni su dopuni drugih sličnih sporazuma potpisanih između Ukrajine i njenih saveznika.
To nisu paktovi o uzajamnoj obrani, ali predstavljaju obećanja da će Ukrajini pružiti oružje i drugu pomoć i odvratiti svaku buduću invaziju.
Zelenskog u Briselu dočekao i Stoltenberg
Zelenski se u Briselu 27. juna sastao i sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, kako bi razgovarali o završnim pripremama za Vašingtonski samit Alijanse u julu.
Kako se navodi sa sajtu Alijanse, na samitu će povećanje podrške Ukrajini biti glavni prioritet za čelnike saveza.
Stoltenberg je Zelenskom rekao da očekuje da će se saveznici saglasiti da NATO preuzme vođstvo u koordinaciji i pružanju bezbjednosne pomoći i obuke za Ukrajinu.
On je čestitao Zelenskom na potpisivanju bezbjednosnog sporazuma sa EU, ali i na početku pregovora o pristupanju evropskom bloku.
Podela ključnih pozicija na dnevnom redu
U fokusu dvodnevnog samita je i raspodela vodećih pozicija u institucijama EU.
Lideri zemalja članica treba kvalifikovanom većinom da imenuju kandidate za predsednika Evropske komisije i visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Budući da je reč o paketu, oni treba da se dogovore i oko imena budućeg predsednika Evropskog saveta za čiji su izbor nadležni šefovi država ili vlada članica, kao i predsednika Evropskog parlamenta koga biraju evroparlamentarci.
Dogovor oko čelnih funkcija postigli su pregovarači iz tri političke grupacije, Evropske narodne stranke (EPP), Progresivnog saveza socijalista i demokrata (S&D) i liberala (Renew).
Oni su se saglasili da Ursula von der Leyen dobije drugi mandat na čelu Evropske komisije.
Predsednik Evropskog saveta, kako je dogovoreno, treba da bude bivši portugalski premijer, socijalista Antonio Costa, estonska premijerka Kaja Kallas treba da postane visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost, dok bi predsednica Evropskog parlamenta naredne dve godine trebalo da ostane Maltežanka Roberta Metsola.
Kako prenose agencije, na sastanku je učestvovalo šest pregovarača - poljski i grčki premijer Donald Tusk i Kyriakos Mitsotakis za EPP, nemački kancelar Olaf Scholz i španski premijer Pedro Sanczes za S&D i francuski predsednik Emmanuel Macron i holandski premijer Mark Rutte za liberale.
Imenovanje Ursule von der Leyen u Evropskom savetu se nakon ovog dogovora čini izvesnim, ali je manje sigurno da će ona dobiti natpolovičnu većinu (361 glas) u Evropskom parlamentu, iako te stranke imaju većinu od 399 poslanika, jer oni ne glasaju uvek onako kako glasa većina u njihovim poslaničkim klubovima.
Mađarski premijer Viktor Orban u utorak je oštro kritikovao "dogovor EPP sa levičarima i liberalima" ocenivši da je "protivan svemu na čemu se zasniva EU.
"Umesto uključivanja, on seje seme podela. Najviši zvaničnici u EU treba da predstavljaju sve države članice, a ne samo levičare i liberale", objavio je Orban čija će zemlja od 1. jula preuzeti predsedavanje EU.
Premijerka Italije Giorgia Meloni u sredu je ocenila da dogovor šestorice evropskih lidera o podeli ključnih pozicija ne poštuje volju građana izraženu na evropskim izborima.
Lideri i o proširenju EU, situaciji na Bliskom istoku
Na dvodnevnom samitu čelnici EU bi takođe trebalo da usvoje strateški program u kojem se definišu smernice za delovanje EU u sledećih pet godina.
Lideri bi na samitu trebalo da pozdrave usvajanje pregovaračkih okvira za Ukrajinu i Moldaviju, kao i zajedničke pozicije za poglavlja o pravosuđu i temeljnim pravima za Crnu Goru, što bi trebalo da joj omogući ubrzanje pregovora.
"Samit će biti prilika da se pozdravi usvajanje pregovaračkih okvira i održavanje međuvladinih konferencija sa Ukrajinom, Moldavijom i Crnom Gorom", naveo je predsjednik Evropskog saveta Charles Michel u pozivnom pismu za samit dodajući da su to "istorijski koraci u podršci putu ovih zemalja ka evropskom članstvu".
Takođe je imperativ da pojačamo vojnu podršku Ukrajini i nastavimo da prikupljamo široku međunarodnu podršku za pravedni mir u Ukrajini zasnovan na Povelji UN, dodao je.
Kada je reč o Bliskom istoku, očekuje se da će lideri EU na samitu pozvati na poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, sprovođenje predloga za prekid vatre sadržanog u rezoluciji Saveta bezbednosti UN, ponoviti poziv za prekid vatre u Gazi, oslobađanje svih talaca koje drži Hamas te zatražiti povećanje humanitarne pomoći.
